Voće u ljudskoj ishrani

Kad govorimo o voću, mislimo na zrele plodove višegodišnjih kultivisanih ili samoniklih stabala (voćaka) koji se bez štetnih posledica po zdravlje mogu koristiti za ljudsku ishranu u sirovom stanju. Voće se unosi manje kao energetska, a više kao osvežavajuća i dopunska hrana osnovnim namirnicama (belančevinama, mastima i ugljenim hidratima). Piše: dr Draga Ždrnja

 


Voće se koristi u svežem stanju i u vidu prerađevina. Razlikujemo dve velike grupe voća koje se koriste u sirovom stanju:
- voće bogato vodom i
- voće bogato mastima.
U prvu grupu spadaju: bobičasto voće (jagode, maline, kupine, ribizle i sl, trešnje, višnje, šljive, jabuke, kruške, grožđe, banane, kivi i limunsko voće (pomorandža, limun, mandarina, grejpfrut i sl). U drugu grupu spada koštunjavo voće: orah, lešnik, badem, kikiriki i semenke (suncokreta, bundeve i sl). Ovi plodovi sadrže i do 50% masti, 14-21% belančevina i 15-19% ugljenih hidrata i ubrajaju se u visokokalorične namirnice. Na 100 grama imaju do 650 kalorija, o čemu treba voditi računa kod konzumiranja. Voće iz prve grupe služi kao osvežavajuća namirnica i kao dopuna osnovnim namirnicama, jer sadrži 80-95% vode, kao i biljna – celulozna – vlakna i pektine, koji su važni za procese varenja i regulisanja metabolizma. Osim ovoga, u voću se nalaze vitamini, minerali, oligoelementi, enzimi, fermenti i antioksidansi, dok su osnovne hranljive materije u ovoj grupi prisutne u manjim količinama. Zbog toga voće ne može zadovoljiti potrebe organizma ako se koristi kao jedina hrana u toku dana. Nekada se u programima za detoksikaciju uzvode tzv. „voćni dani“, ali se to radi pod kontrolom.
Voće bogato vodom sadrži i kiseline: limunsku, jabučnu, vinsku – što mu daje osvežavajuća svojstva. Sveže isceđeni sok koji se odmah popije ima ista svojstva, dok su prerađevine dobrim delom izgubile svojstva svežeg voća.
Voće se koristi između obroka, kao užina. Uzimanje voća u toku obroka i mešanje sa drugom hranom dovodi do fermentacije u želucu, usporavanja varenja, dužeg zadržavanja delimično svarene hrane u želucu, truljenja i nagomilavanja raspadnih produkata, što povećava kiselost organizma.
Zahvaljujući bogatstvu materijama neophodnim za funkcionisanje organizma, kao i činjenici da se koristi u sirovom stanju, pa se te materije bez ikakvih promena unose u organizam, voće je postalo neophodno za svakodnevnu ishranu.
U sklopu zdrave ishrane insistira se na unošenju voća kao sastavnog dela ukupno unesenih hranljivih materija u toku dana, a ne kao dodatku na već zadovoljene potrebe organizma.
Unošenje velikih količina voća, posebno onog koje sadrži mnogo masnoća (koštunjavo voće i semenke) može imati za posledicu poremećaj metabolizma i gojaznost.
Kod unošenja voća (kao i povrća), preporučuje se sezonsko voće, i to ono koje raste i sazreva u podneblju gde živimo, jer nam ono najviše odgovara.

 


Nije lek, ali pomaže lečenju
Korišćenje voća u toku nekog akutnog, pa i hroničnog oboljenja, važno je zbog povećanih potreba organizma za vitaminima i ostalim sastojcima koji se nalaze u voću. Zbog niskih energetskih vrednosti, voće ne može biti jedina hrana za vreme bolesti, tokom dužeg vremena. Ono takođe ne može biti ni zamena za terapiju, ali je svakodnevno unošenje voća neophodno kao preventiva, za očuvanje zdravlja ili kao dopuna terapije.
Kod različitih bolesnih stanja lekar određuje odgovarajući higijensko-dijetetski režim (ležanje, odmor, ishranu, zavisno od vrste bolesti) pa u sklopu toga i korišćenje voća. Na primer, kod oboljenja organa za varenje voće se u akutnoj fazi ne sme koristiti.
Kod povišenog pritiska, uz redovnu terapiju i odgovarajuću ishranu (zavisno od opšteg stanja), voće treba koristiti svakodnevno, i to ono koje sadrži materije za koje je dokazano da utiču na krvni pritisak:
- dijetna vlakna (1-2 srednje jabuke)
- vitamin C (1 pomorandža, ili 1 kivi, ili ½ grejpfruta, ili sok od ½ limuna u 2 dl vode)
- kalijum (sušene šljiva, oko 5 komada, sušene kajsije, oko 5 komada, 1 banana, ceđeni sok od 1 pomorandže)
- kalcijum (suve smokve do 5 komada).
Za svaku hroničnu bolest treba se detaljno dogovoriti sa ordinirajućim lekarem, jer mnogo faktora utiče na to šta se i koliko sme jesti, a šta se ne preporučuje ili ne sme zbog prirode bolesti.
Jedino ordinirajući lekar, koji ima uvid u nečije celokupno zdravstveno stanje (životna dob, gojaznost, postojanje šećerne bolesti, poremećaj metabolizma masti – povišen holesterol, trigliceridi i dr) može dati prave odgovore koji su dobri za vas i korisni za vas.


Dr Draga Ždrnja
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Čokolada za regulaciju težine... Sve je više osoba sa viškom kilograma, čak i među decom. Mada nema magičnog rešenja za mršavljenje, istraživanja su nepobitno utvrdila da čokolada tu može da pomogne, na nekoliko značajnih načina. ...
Prirodno protiv artritisa... Artritis je upala na jednom ili više zglobova, i to na mestu gde se pokretne kosti spajaju hrskavicom. Ima raznih oblika i uzroka artritisa, ali je zajedničko za sve njih – upala. Nekoliko prirodnih s...
Palačinke sa rikota sirom ... Za 5 porcija, potrebno je: 3/4 šolje integralnog brašna, 1 kašika praška za pecivo, 2 kašike šećera, 1/4 kašičice soli, 1 šolja rikota sira... ...1 jaje, 1 belance, 2/3 šolje obranog mleka, 3/4 kaš...
Fermentisana hrana je zdrava... Savremena proučavanja pokazuju da razni zdravstveni problemi sa kojima se suočavamo danas imaju veze sa poremećajem ravnoteže crevnih bakterija. Proučavanja i iskustvo potvrđuju dobrobiti koje nam mož...
Makrobiotika naučno zasnovana... U ovom članku naći ćete odgovore koje je renomirani makrobiotičar Edvard Esko dao na razna pitanja: šta lekari misle o makrobiotici, koliko puta nedeljno treba jesti meso, da li sportisti mogu da budu...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • 6 nezaobilaznih sastojaka za smuti

    • sale moze 14.07.2017 15:04
      Odličan izbor namirnica za smoothie samo bih dodao još i chia semenke, evo jednog ...
  • Ishrana maratonaca

    • pera detlic 03.02.2017 23:22
      Kada koristite hranu iz prve dve grupe, vi ste istovremeno dobili više proteina nego ...
  • Treba li piti vodu uz obrok

    • Slavica M 13.01.2017 16:14
      Draga Dijana, uz obrok, pa čak i kada se radi o užini, ne bi trebalo unositi ...
       
    • Dijana 13.01.2017 12:11
      Dobar dan, imam 16 godina i na programu sam za gojenje. Uz užinu stalno imam neki ...
  • Za i protiv belog hleba

    • Slavica M 25.11.2016 13:46
      Žarko, niste naveli koji hleb koristite. Beli hleb ima visok glikemijski indeks koji ...
  • redakcija
    redakcija
    26 ( +8 )
  • Slavica M
    Slavica M
    20 ( +13 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    15 ( +8 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +32 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 222

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Čokolada za regulaciju težine

Detaljnije »