E-SHOP

banner pzh

Šta je to...

Šta je to...

Sibirski žen šen

Iako se zove isto kao poznati kineski žen šen, sibirski žen šen je sasvim druga biljka, koja ima slična, ali...

Šta je to...

Brezin šećer

Brezin šećer je potpuno prirodni zaslađivač. Po svom sadržaju je 100% ksilitol, a to je supstanca koja se prirodno nalazi...

Šta je to...

MSM prah

Metil-sulfonil-metan, poznatiji kao MSM, je sumporno jedinjenje koje prirodno ulazi u sastav biljnog, životinjskog i ljudskog organizma. Takođe se može...

Šta je to...

Rukola

Rukola je jednogodišnja zeljasta biljka koja spada u familiju Brasiccaeae (kupusnjača). Kod nas je skoro nepoznata, iako divlji samonikli oblici...

Ishrana i zdravlje

Prirodne terapije

Ishrana leči srčana oboljenja

Da je sasvim moguće izlečiti srčana oboljenja promenom ishrane, ubedljivo je dokazao dr Koldvel B. Eselstin, uspešni kardiolog prestižne klinike...

O ishrani i zdravlju

Sve dobrobiti čia (chia) semena

Čia (chia) seme je veoma hranljiva namirnica koja se koristila u Latinskoj Americi hiljadama godina. Iako ga nutricionisti porede sa...

O ishrani i zdravlju

Ulja: loša, dobra, bolja...

Na tržištu trenutno možete da nađete tri vrste biljnih ulja: rafinisana, hladno ceđena i sirova. Rafinisana su u najširoj upotrebi...

O ishrani i zdravlju

Mnogobrojne dobrobiti susama

Ova malena semenka pravi je rezervoar hranljivih materija – dobrih masnih kiselina, vitamina, minerala i biljnih vlakana. Redovna konzumacija susama...

 

Video recept

Sa našeg YouTube kanala Zdrava hrana za zdrav život

Pljeskavice od tikvica i ovsenih pahuljica
Pljeskavice od tikvica i ovsenih pahuljica
Pljeskavice od tikvica i ovsenih pahuljica Potrebno je: 120 g ovsenih pahuljica, 1 tikvica (200g), 100 g sira (tofu, kozji), 2 kašike mlevenog lana, 1 kašika sirovih suncokretovih semenki, 2 čena b...

Da li ste znali?

Gde još možete naći naše proizvode

  Između ostalih mesta, organski program (žitarice, mahunarke, semenke), paletu superhrane (trave žitarica, mikroalge, maku, psilium i sl), Neera dijetu, sertifikovane organske proizvode od soje (tofu, tempeh), ukusni pšenični sejtan i zdravije slatkiše i ostale artikle iz prodajnog repertoara preduzeća...

 

Prelistajte naš časopis

banner casopis

Vesti i dogadjaji

"Hiperukusna hrana" opasna po …

Naučnici sa Univerziteta Kanzas našli su egzaktan način da definišu "hiperukusnu" hranu koja je nezdrava, ali gotovo neodoljiva za korisnika, zbog posebne kombinacije svojih sastojaka.

Plastika od semenki avokada

Nova meksička kompanija našla je način da tone otpada sa farmi avokada pretvori u razgradivu plastiku.

Miris dovoljan da nas zasiti

Interesantno istraživanje je ukazalo kako da se odupremo impulsu da kupujemo i jedemo "džank hranu": ako je mirišemo samo 2 minuta, želja će proći!

“Kurkuma late” osvaja kafiće

Nije još stigao kod nas, ali je verovatno pitanje vremena kada će: niz kafea širom sveta počinje da kao alternativu kafi nudi „turmerik late“ - napitak od kurkume i mleka...

Ulja: loša, dobra, bolja...

uljasvaNa tržištu trenutno možete da nađete tri vrste biljnih ulja: rafinisana, hladno ceđena i sirova. Rafinisana su u najširoj upotrebi, najjeftinija, ali i najmanje zdrava. Znatno su bolja hladno ceđena. A još bolja su sirova ulja.

Da bismo bolje razumeli kvalitet ulja koja se nude na tržištu, neophodno je da znamo osnovne stvari o tome kako se ona proizvode. Da bi se dobilo ulje, neophodno je odvojiti, odnosno „ekstrahovati“ ulje iz biljke od koje se dobija (bila to uljana repica, suncokret, maslina i sl). Najpre se semenka samelje, a potom je neophodno da se ulje odvoji od nemasne materije. To se može uraditi na dva načina: hemijski ili mehanički.
Hemijski proces se sastoji u tome da se samleveni materijal pomeša sa toksičnim rastvaračem, najčešće heksanom, koji će izdvojiti ulje iz izvora. Međutim, tako dobijeno ulje se potom mora rafinisati kako bi se otrovni rastvarač uklonio iz njega, da bi se moglo koristiti za ljudsku ishranu. Da bi se to postiglo, ulje se zagreva do veoma visoke temperature. To ne samo da menja miris i ukus ulja, nego uglavnom uništava i većinu korisnih sastojaka koje ulje dobijeno od raznih izvora sadrži. Dobija se manje-više čista mast, veoma niskog prehrambenog kvaliteta, a sva rafinisana ulja, ma od koje biljke da su napravljena (suncokret, repica i sl), jedva da se mogu po ukusu razlikovati jedna od drugih. Naravno, na ovakav način se može izdvojiti mnogo više ulja nego mehaničkim ceđenjem, pa je taj metod efikasniji i jeftiniji – zato i preovlađuje u širokoj prodaji.

Hladno ceđena ulja
To nas dovodi do hladno ceđenih ulja. Osnovna razlika između njih i rafinisanih ulja je što se u procesu ekstrakcije ulja ne koristi rastvarač. Ulje se istiskuje mehaničkim pritiskom – ceđenjem pomoću prese – na tradicionalan način, kako se to radilo u ranijim vremenima. Ta ulja ne moraju da se nakon toga zagrevaju na veoma visokim temperaturama, pa su zbog toga nazvana „hladno ceđena“. Kontrolisana temparatura, kao i odsustvo hemijskih rastvarača, pomažu da se održi maksimum nutritivnog sastava, kao i specifična aroma semena od koje se dobija; na primer, hladno ceđeno ulje od susama ima izrazit ukus susamove semenke, a od bundeve, ukus bundevine semenke. Daleko je preporučljivije u svakodnevnoj ishrani koristiti hladno ceđena nego rafinisana ulja. Ipak, njih treba dodavati na kraju pripreme jela (kako se ne bi izložila visokim temperaturama prženja, 150-200o C), ili njima preliti salatu. Izuzetak je hladno ceđeno kokosovo ulje koje trpi visoke temperature zato što je za razliku od ostalih biljnih ulja po sastavu zdrava zasićena masnoća.

Nisu baš sasvim „hladna“
Ali, termin „hladno ceđena ulja“ može donekle da zavara. Po američkim standardima, na primer, „hladno ceđenim“ se mogu nazvati sva ulja koja nisu zagrevana preko 200oC. U nekim mašinama i kod nekih vrsta semenki, usled velikog pritiska i trenja, prilikom „hladnog ceđenja“ temperatura se može podići i do 70oC. Po evropskim standardima, koji se opet razlikuju od zemlje do zemlje, „hladno ceđenim“ se uglavnom može nazvati ulje koje prilikom ceđenja nije zagrejano iznad 50oC.

Najkvalitetnija – sirova ulja
Što nas dovodi do sirovih ulja. Neka novija tehnološka rešenja omogućavaju da se ulje iz semenki ekstrahuje tako da temperatura ne pređe 37oC (što je i čovekova telesna temperatura), što čini tako dobijeno ulje potpuno prirodnim proizvodom vrhunskog kvaliteta, u kojem su očuvani svi enzimi, esencijalne masne kiseline, vitamini i minerali. Ova ulja su svakako najpreporučljivija za svakodnevnu upotrebu, ali ih ne treba koristiti za kuvanje i prženje, već kao salatna ulja, za pravljenje preliva i kao dodatak jelima. Ova ulje posebno raduju poklonike sirove ishrane, pošto se mogu koristiti u pravljenju raznovrsnih ukusnih presnih jela, sa gotovo potpuno očuvanim kvalitetom kao i semenke od kojih potiču.

 

Veliki izbor vrhunskih sirovih hladno presovanih ulja i drugih visokokvalitetnih ulja po povoljnoj ceni možete naručiti onlajn na ovom linku


Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.