Soja je najbogatiji biljni izvor belančevina. O hranljivoj vrednosti soje rečito govori činjenica da je Američka uprava za hranu i lekove (FDA) iznela kao zvaničnu tvrdnju da konzumiranje 25 grama sojinih belančevina dnevno može da smanji rizik od srčanih oboljenja. Važnu ulogu soje u ishrani koja pomaže zdravlju srca priznalo je i Američko udruženje za srce (AHA).

Danas postoji veliko interesovanje za soju ne samo zbog toga što je ona odlična zamena za meso, a neuporedivo je jeftinija od njega, već i zbog toga što predstavlja bogat izvor zaštitnih materija i biljnih vlakana, što nedostaje u ishrani savremenog čoveka. Glavna karakteristika sojinog zrna je visok sadržaj punovrednih proteina. Sojino zrno je namirnica biljnog porekla koja sadrži sedam aminokiselina bez kojih organizam ne bi mogao da opstane.

Kao što možda i znate, sojino zrno, ako je samo kuvano ili pečeno, teško se vari, jer sadrži enzim tripsin inhibitor, koji ometa njeno varenje. Zato se kao mnogo pogodniji način konzumiranja soje preporučuju fermentisane namirnice od soje, Danas ih možete naći u svim prodavnicama zdravije hrane.

Ako tek počinjete sa makrobiotikom, vegetarijanstvom, ili naprosto smanjujete količinu mesa u ishrani, to ostavlja "proteinsku prazninu", jer nas uobičajeni način ishrane navodi da unosimo daleko, daleko više belančevina, i to uglavnom životinjskih, nego što nam je zaista potrebno. Zato, moramo dati organizmu vremena da se prilagodi drugačijem i normalnijem odnosu ugljenih hidrata, belančevina i masti u obrocima nego što smo navikli.

Naučna istraživanja su potvrdila da su od svih biljnih izvora proteina najkompletniji sojini proteini i da su najbolja zamena za belančevine životinjskog porekla. Soja se vekovima koristila u ishrani naroda u Aziji, a na Zapadu je stekla popularnost sa povećanom svesnošću o štetnim posledicama konzumiranja velike količine crvenih mesa u kojima ima i dosta zasićenih masti.

Kad tek počnete sa vegetarijanstvom, ili makrobiotikom, prelazak na ishranu bez mesa ostavlja, može se reći, "proteinsku prazninu", jer nas uobičajeni način ishrane navodi da unosimo daleko, daleko više belančevina, i to zglavnom životinjskih, nego što nam je zaista potrebno. Zato, kad pređemo na zdraviju varijantu, na neki način moramo dati organizmu vremena da se prilagodi drugačijem i normalnijem odnosu ugljenih hidrata, belančevina i masti u obrocima nego što smo navikli.

Sjajna namirnica da se ovo prevaziđe je soja. Ona je najbogatiji biljni izvor belančevina, a razvijen je čitav niz proizvoda od soje koji i po ukusu i po izgledu podsećaju na meso, pa onima kojima je malo teže da ga se odreknu mogu pomoći u prelasku na zdraviju ishranu sa minimalnom količinom mesa ili bez mesa.