Veoma je mnogo ljudi koji nepravilno jedu voće. Poznavanje mehanizma ispravnog konzumiranja voća omogućava organizmu da iskoristi sve hranljive sastojke koji se u njemu nalaze. Šta je pravilno, a šta pogrešno, kada je o konzumiranju voća reč?

Od 1960-tih raste broj istraživanja koja upoređuju zdravlje korisnika zdravijih načina ishrane, prevashodno vegetarijanaca, sa prosečnom populacijom. Rezultati ovih istraživanja i u svetu i kod nas se slažu: vegetarijanci su zdraviji i žive u proseku duže. Uporedo sa tim, sve veći broj stručnjaka počinje da za tzv. civilizacijske bolesti (a to su pre svega oboljenja srca i krvotoka, moždana kap, dijabetes, artritis i gojaznost, koje se kao epidemije šire zapadnim svetom) okrivljuje preterano i neopravdano insistiranje na korišćenju velikih količina mesa u ishrani.

Paradajz je odličan izvor vitamina C, A i K, dobar je izvor molibdena, kalijuma, mangana, dijetnih vlakana, hroma i vitamina B1. Takođe, paradajz sadrži i vitamin B6, folat, bakar, niacin, vitamin B2, magnezijum, gvožđe, pantotensku kiselinu, fosfor, vitamin E. Pored obilja minerala i vitamina, glavni sastojak paradajza koji doprinosi zdravlju je – likopen.

I u našoj kuhinji pirinač je dosta zastupljen, ali nažalost u najvećoj meri još uvek se više koristi beli, rafinisani pirinač. Da bi organizam u potpunosti mogao da iskoristi sve hranljive sastojke ove korisne žitarice a da se izbegne dodatno unošenje hemikalija (pesticida), preporučuje se upotreba integralnog pirinča, po mogućstvu, organski gajenog.

Integralne žitarice su hiljadama godina bile osnovne namirnice čovečanstva, njihovo "rafinisanje", ti. odvajanje jezgra i opne od sadržaja, odnosno proizvodnja belog brašna, relativno je nov, ali ne baš koristan izum.

Sokovi od sveže ceđenog voća čiste organizam, daju mu energiju, regenerišu ga. Sveži sokovi od voća snabdevaju organizam potrebnim enzimima, vitaminima, mineralima, i drugim materijama, bitnim za podizanje vitalnosti organizma.

Ništa nas ne veseli toliko i ne prija zimi kao pun tanjir tople čorbe sa krupnim komadima povrća. Ako u zimsku čorbu dodate još i ječam, dobićete izuzetno zdrav obrok. Ne samo da ćete zagrejati stomak, već i uneti mnogo hranljivih sastojaka koji gode zdravlju.

Ječam sadrži skrob, belančevine, celulozu, vitamine i minerale. Najzastupljeniji su vitamini B grupe a od minerala kalijum, kalcijum, cink, fosfor i magnezijum. Zbog velikog procenta rastvorljivih i sirovih biljnih vlakana ječam povoljno utiče na regulisanje holesterola u krvi ali i problema sa probavom.