Paradajz je odličan izvor vitamina C, A i K, dobar je izvor molibdena, kalijuma, mangana, dijetnih vlakana, hroma i vitamina B1. Takođe, paradajz sadrži i vitamin B6, folat, bakar, niacin, vitamin B2, magnezijum, gvožđe, pantotensku kiselinu, fosfor, vitamin E. Pored obilja minerala i vitamina, glavni sastojak paradajza koji doprinosi zdravlju je – likopen.

I u našoj kuhinji pirinač je dosta zastupljen, ali nažalost u najvećoj meri još uvek se više koristi beli, rafinisani pirinač. Da bi organizam u potpunosti mogao da iskoristi sve hranljive sastojke ove korisne žitarice a da se izbegne dodatno unošenje hemikalija (pesticida), preporučuje se upotreba integralnog pirinča, po mogućstvu, organski gajenog.

Sokovi od sveže ceđenog voća čiste organizam, daju mu energiju, regenerišu ga. Sveži sokovi od voća snabdevaju organizam potrebnim enzimima, vitaminima, mineralima, i drugim materijama, bitnim za podizanje vitalnosti organizma.

Ništa nas ne veseli toliko i ne prija zimi kao pun tanjir tople čorbe sa krupnim komadima povrća. Ako u zimsku čorbu dodate još i ječam, dobićete izuzetno zdrav obrok. Ne samo da ćete zagrejati stomak, već i uneti mnogo hranljivih sastojaka koji gode zdravlju.

Ječam sadrži skrob, belančevine, celulozu, vitamine i minerale. Najzastupljeniji su vitamini B grupe a od minerala kalijum, kalcijum, cink, fosfor i magnezijum. Zbog velikog procenta rastvorljivih i sirovih biljnih vlakana ječam povoljno utiče na regulisanje holesterola u krvi ali i problema sa probavom.

Postoji nekoliko stereotipnih prigovora vegetarijanstvu, ali postoje i dobro naučno zasnovani odgovori na njih. Ovde ćemo ih ukratko nabrojati. Najčešći medicinski prigovori vegetarijanstvu su sledeći:
1. da vegetarijanci ne unose dovoljno belančevina;
2. da se izlažu riziku od deficita esencijalnih aminokiselina;
3. da se izlažu riziku od deficita gvožđa, kalcijuma;
4. da imaju smanjen unos omega 3 masnih kiselina;
5. da se izlažu riziku od deficita vitamina B12.

U vegetarijanskoj ishrani, nije dovoljno samo izbegavati određene namirnice – morate zameniti te namirnice drugim, koje obezbeđuju zadovoljavajuću količinu sličnih hranljivih sastojaka. Skoro svi poznajemo “vegetarijance” koji najviše vole da se hrane pomfritom i testeninama. To uopšte nije u duhu zdrave ishrane.

Nema sumnje da u poslednjim decenijama vegetarijanstvo polako "ulazi u modu". Registrovan je porast broja vegetarijanaca u svim zemljama, posebno među mladima. Danas su u SAD 2,5% odraslih i 2% dece vegetarijanci (oko 5 miliona ljudi), dok u Kanadi taj procenat iznosi 4% (oko 1 milion ljudi)