Ko menja klimu: mesojedi ili vegetarijanci?

vege klimaKraj 2014. obeležila je vest o tome da industrijsko stočarstvo i konzumiranje mesa deluje na povećanje gasova staklene bašte i klimatske promene, dok je kraj 2015. obeležila suprotna vest da vegetarijanci koji se oslanjaju na konvencionalno proizvedeno voće, povrće i mahunarke doprinose mnogo većim promenama klime.

Pritom, obe vesti su tačne. Kako rešiti ovaj paradoks?

Zaključak novog istraživanja koje su obavili naučnici sa Karnegi Melon univerziteta, a koje je objavljeno u časopisu Environment Systems and Decisions, menja dosadašnji pogled na doprinos vegetarijanaca klimatskim promenama. Autori istraživanja su analizirali uticaj na životnu sredinu različitih načina ishrane, uzimajući pre svega u obzir potrošnju energije, vode i emisiju štetnih gasova, i otkrili su da je konzumiranje zelene salate „tri puta gore“ nego konzumiranje slanine u pogledu uticaja na životnu sredinu (mereno po kaloriji), kad se radi o gajenju po metodama konvencionalne poljoprivrede.
Britanski Independent je objavio da se istraživači nisu bavili idejom da bi ljudi trebalo da jedu manje mesa, ili činjenicom da gajenje stoke u velikoj meri doprinosi globalnoj emisiji štetnih gasova, i do 51% prema nekim istraživanjima. Ali, oni su otkrili da konzumiranje „zdravije“ hrane koju odnedavno preporučuje i Ministarstvo poljoprivrede SAD, povećava uticaj čoveka na životnu sredinu kada se uzmu u obzir sva tri faktora (gajenje biljaka, transport, čuvanje hrane), čak i kada se smanji ukupan unos kalorija.
Pol Fišbek, jedan od koautora istraživanja kaže: „Većina povrća koje se uobičajeno koristi u ishrani traži više brige, po kaloriji proizvoda, nego što ljudi misle. Plavi patlidžan, celer i krastavac imaju posebno lošije rezultate u poređenju sa svinjskim ili pilećim mesom“.
Ako ljudi jednostavno pređu na vegetarijansku ishranu i unose isti broj kalorija kao i pre prelaska na ovu vrstu ishrane, oni će povećati korišćenje energije za 43%, vode za 16%, dok će emisija gasova staklene bašte porasti za 11%. Čak i ako ljudi prestanu da jedu meso i modofikuju kalorijski unos kako bi sledili preporuke Ministarstva poljoprivrede SAD, njihov uticaj na životnu sredinu bi se ipak povećao (više za 38% korišćenje energije, 10% vode, 6% emisija štetnih gasova).

Bezbednije je gajenje u sopstvenoj bašti
Mičel Tom, koautorka istraživanja kaže: „Ono što je dobro za naše zdravlje, nije uvek dobro za životnu sredinu. Važno je da to znaju oni koji na državnom nivou donose preporuke za ishranu.“
Valja istaći da su se istraživači fokusirali na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju, transport i čuvanje hrane. Gajenje hrane u sopstvenoj bašti, posebno ako vodite računa od potrošnji vode i drugim faktorima, ima mnogo manje negativnog uticaja na životnu sredinu. Ako sami gajite hranu, imaćete i druge koristi: uvek sveže proizvode, bez hemijskih đubriva, GMO i sl. Ova hrana će biti i zdravija i boljeg ukusa, jer ćete je brati i jesti onda kada je zaista zrela.  

Mesna industija je ipak veliki zagađivač
Entoni Frogat, viši naučni saradnik u Četam hausu, Kraljevskom institutu za međunarodne odnose, neprofitnoj, nevladinoj organizaciji iz Londona koja se bavi analiziranjem i objašnjavanjem glavnih međunarodnih pitanja i aktuelnosti, koji vodi projekat u kome traga za vezom između konzumiranja mesa i emisije gasova staklene bašte, kaže da je istina da gajenje zelene salate zahteva velike količine vode i energije, ali da još uvek rezultati pokazuju da smanjenje konzumiranja mesa i povećanje unosa biljnih proteina može da smanji emisiju štetnih gasova. On kaže da je važno analizirati metode proizvodnje, ali i kompleksno pitanje kako se koristi zemljište, da bi se mogle doneti preporuke za ishranu koja najmanje škodi životnoj sredini, ali istovremeno najviše prija zdravlju.
Iako stočarska industrija (na svetskom nivou) proizvodi više gasova staklene bašte nego saobraćaj, većina ljudi i dalje misli da je saobraćaj glavni krivac za promene klime i globalno zagrevanje. Istraživanja pokazuju da sprečavanje globalnog zagrevanja zavisi i od odlučnih napora da se smanji konzumiranje mesa i mlečnih proizvoda. Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama iz 2014. je otkrio da promene u ishrani mogu „znatno da smanje“ emisiju štetnih gasova. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da smanjenje konzumiranja mesa, osim što je ekološki ispravno, koristi i zdravlju, jer utiče na smanjenje srčanih bolesti i kancera, te da su promene u ishrani (umerena, uravnotežena ishrana, kao što kaže prof. sa Kembridža Kit Ričards koji je učestvovao u dva glavna istraživanja na ovu temu) od suštinskog značaja za zaustavljanje trenda globalnog zagrevanja (da se temperatura ne poveća za više od 2 stepena).

B. Soldatović

Izvori:
www.sciencedaily.com
www.naturalnews.com
www.independent.co.uk
www.theguardian.com

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Zašto su zdrave klice lucerke... Klice ove vrste deteline spadaju među najpopularnije. Lako ih je pripremiti kod kuće. Odlične su da se dodaju u sendviče i salate, a poseduju mnoge osobine koje koriste opštem zdravlju. Klice detel...
Nar u prevenciji raka... Jedno dugogodišnje naučno istraživanje, objavljeno u uglednom časopisu “Urološki žurnal” br. 181 od ove godine pokazalo je da se napredovanje raka prostate dramatično usporilo kod pacijenata koji su n...
Hrana koja smiruje upale... U jednom od prethodnih članaka pomenuli smo namirnice koje podstiču dugotrajne upale niskog intenziteta u telu. One doprinose pojavi ozbiljnih oboljenja. Sada ćemo navesti namirnice koje doprinose sma...
Šitake podstiču imunitet... Dolazi veoma hladno zimsko vreme, pa je dobro je znati koje namirnice podstiču imunitet. Što se šitake gljiva tiče, nauka je to potvrdila. Kad se tome doda da one doprinose i sniženju ho...
Orah... Orah je namirnica bogata mastima koje su odličan izvor izuzetno važnih omega 3 masnih kiselina. Pored toga, orah je izvrstan izvor mangana i bakra.   Sadrži velike količine folata. Takođe sad...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    22 ( +12 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 130

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Zašto su zdrave klice lucerke

Detaljnije »