Zašto vegetarijanstvo?

Nema sumnje da u poslednjim decenijama vegetarijanstvo polako "ulazi u modu". Registrovan je porast broja vegetarijanaca u svim zemljama, posebno među mladima. Danas su u SAD 2,5% odraslih i 2% dece vegetarijanci (oko 5 miliona ljudi), dok u Kanadi taj procenat iznosi 4% (oko 1 milion ljudi)

Ljudi se odlučuju da postanu vegetarijanci bilo iz zdravstvenih razloga, bilo iz etičkih pobuda, bilo zato što bi želeli da probaju nešto novo. Kakav god da je razlog, dobiti od vegetarijanstva su očigledne, i mi ćemo ovde navesti samo neke.

Zdravstvene koristi

Od 1960-tih raste broj istraživanja koja upoređuju zdravlje korisnika zdravijih načina ishrane, prevashodno vegetarijanaca, sa prosečnom populacijom. Rezultati ovih istraživanja i u svetu i kod nas se gotovo sto posto slažu: vegetarijanci su zdraviji i žive u proseku duže. Uporedo sa tim, sve veći broj stručnjaka počinje da za tzv. civilizacijske bolesti (a to su pre svega oboljenja srca i krvotoka, moždana kap, dijabetes, artritis i gojaznost, koje se kao epidemije šire zapadnim svetom) okrivljuje preterano i neopravdano insistiranje na korišćenju velikih količina mesa u ishrani.

Od nekadašnjeg insistiranja na važnosti mesa u ishrani, neke ozbiljne naučne institucije promenile su stav, pa sada preporučuju vegetarijanstvo. Američko udruženje za ishranu, zajedno sa Kanadskim udruženjem za ishranu, na osnovu obimnih istraživanja sprovedenih na velikom uzorku ljudi, došlo je do zaključaka koje su sažete u sledećoj preporuci

"Dobro planirani veganski i drugi oblici vegetarijanske ishrane podobni su u svim fazama životnog ciklusa -  uključujući trudnoću, vreme dojenja, rano detinjstvo i adolescenciju. Vegetarijanska ishrana pruža niz zdravstvenih prednosti, uključujući niži nivo zasićenih masti, holesterola i životinjskih proteina, a veći nivo ugljenih hidrata, vlakana, magnezijuma, kalijuma, folata i antioksidanata, kao što su vitamin C i E i fitohemijskih materija. Vegetarijanci, prema istraživanjima, u proseku imaju niži nivo telesnog indeksa mase nego nevegetarijanci, kao i niži nivo smrtnih slučajeva od ishemijskih srčanih oboljenja; vegetarijanci takođe pokazuju niži nivo holesterola u krvi, niži krvni pritisak i manji procenat problema sa visokim pritiskom, niži nivo rasprostranjenosti dijabetesa (tipa 2), kao i kancera prostate i debelog creva.”
(Izvor: Journal of American Dietetic Association,  2003 Jun;103(6):748-65)

Mirna savest

Za mnoge su etički razlozi da postanu vegetarijanci bitniji od zdravstvenih. Naime, etički vegetarijanci smatraju da nema potrebe masovno ubijati žiotinje radi ishrane ljudi ako se već od vegetarijanske hrane može živeti, i to još i zdravije nego od mesne. Etički vegetarijanci često ističu da čovek po prirodi nije mesožder, jer se građa njegovih organa za varenje znatno razlikuje od građe organa za varenje mesoždera. Čovekovi organi za varenje najsličniji su onima kod plodojeda, pa je izgleda po prirodi čovek i namenjen za ishranu žitaricama, orašastim plodovima, voćem i povrćem.

Pored toga, treba istaći i da čovek nema instinkte mesoždera, koji proždiru sirovo meso, i to pre svega creva i iznutricu (radi važnih enzima). Naprotiv, većini ljudi je prirodno odvratno da vidi krvavo meso, a kamo li da ubija životinje. "Kad bi klanice imale staklene zidove, većina ljudi postali bi vegetarijanci", izjavila je poznata zagovornica vegetarijanstva, LInda Makartni.

Razvoj saosećanja važan je za psihički i duhovni napredak čoveka, a svakako da saosećanje prema svim živim bićima, uljučujući i životinje, predstavlja bitan aspekt ne samo ljudske etike, nego i duhovnosti. Najvažnija dobit koju etički vegetarijanci imaju od svog opredeljenja jeste - mirna savest.

Prigovori i odgovori

Postoji nekoliko stereotipnih prigovora vegetarijanstvu, ali postoje i dobro naučno zasnovani odgovori na njih. Ovde ćemo ih ukratko nabrojati.

Najčešći medicinski prigovori vegetarijanstvu su sledeći: 1. da vegetarijanci ne unose dovoljno belančevina; 2. da se izlažu riziku od deficita esencijalnih aminokiselina; 3. da se izlažu riziku od deficita gvožđa, kalcijuma; 4. da imaju smanjen unos omega 3 masnih kiselina; 5. da se izlažu riziku od deficita vitamina B12.

Na prigovor pod brojem 1 se može odgovoriti sledeće: postoje bogati biljni izvori proteina, a to su: mahunarke (soja, pasulj, grašak, boranija, sočivo), orašasto voće (bademi, lešnici, orasi), celo zrno žitarica, posebno klice, krtolasto povrće (krompir) i kikiriki, pečurke.
Soja je najbogatiji izvor belančevina. U istoj količini sadrži 5 do 7 puta veću količinu proteina u odnosu na meso.

Na prigovor pod brojem 2 se može odgovoriti da biljna ishrana može da obezbedi unos svih esencijalnih aminokiselina, zato što soja sadrži sve esencijalne aminokiseline, polen sadrži sve esencijalne aminokiseline, orašasto voće sadrži sedam od ukupno osam aminokiselina. Nedostaje aminokiselina lizin koja se inače nalazi u žitaricama i mahunarkama. Mahunarke takođe sadrže sedam od osam aminokiselina. Celo zrno žitarica, posebno klica, takođe je bogat izvor ovih aminokiselina, i to onih koje nedostaju mahunarkama i orašastom voću.

Istraživanja su pokazala da asortiman biljne hrane koja se jede u toku dana može obezbediti i sve esencijalne aminokiseline. (American Dietetic Assiciation; 2003.)
I atletičari takođe mogu obezbediti svoje proteinske potrebe putem biljne hrane. (American Journal of Clinical Nutrition; 1999.)

Na prigovor pod brojem 3, da vegetarijancima preti anemija (malokrvnost) zbog deficita gvožđa, odgovor glasi: mahunarke i orašasto voće sadrže 4 do 6 puta više gvožđa od mesa i ribe. Klasifikacija izvora gvožđa, po bogatstvu ovim elementom pokazuje da su meso i riba tek na šestom mestu!: Poredak je sledeći: 1. mahunarke i orašasti plodovi, 2. krompir,, 3. žitarice u celom zrnu, posebno njihova klica,, 4. zeleno i žuto povrće, posobno krastavci,, 5. jaja, 6. meso i ribe.

Istraživanja na vegetarijancima u svetu i u našoj zemlji (na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu), pokazala su da osobe koje ne jedu meso nemaju veću sklonost ka malokrvnosti zbog deficita gvožđa (sideropenijskoj anemiji) u poređenju sa vegetarijancima!

Što se tiče nezasićenih masnih kiselina, dosta nezasićenih masnih kiselina sadrže orašasti plodovi (orasi, lešnici, semenke bundeve i sl.) a posebno laneno seme, ulje od semenki grožđa i neki drugi proizvodi. U krajnjem slučaju, postoje takođe i kvalitetni suplementi, omega 3 i omega 6 nezasićenih masti u kapsulama.

Prigovor u pogledu vitamina B12 odnosi se samo na vegane, tj. one koji ne konzumiraju mleko, sir i jaja. Ako konzumirate lakto-ovo-vegetarijansku hranu, ovaj prigovor otpada - vitamina B12 ima u mleku, siru i jajima...

Veganstvo - konzumiranje isključivo biljne hrane - nosi sa sobom određene rizike da dođe do problema sa nedovoljnim unošenjem vitamina B12. Neki stručnjaci tvrde da B12 postoji samo u hrani životinjskog porekla, neki drugi stručnjaci (lekari) tvrde da ga ima i u biljnoj hrani, dok neki od lekara opet tvrde da se vitamin B12 sam sintetiše u organizmu. U svakom slučaju, ovo pitanje još nije rešeno. Zbog toga se čak i na zvaničnom sajtu vegana Velike Britanije preporučuje da striktni vegani (podsećamo - vegani su oni koji ne samo da ne konzumiraju meso i ribu, nego ni mleko, sir i jaja) uzimaju vitamin B12 u obliku suplemenata (dodataka ishrani). Dakle, ako ste striktni vegan (ne konzumirate mleko, sir ni jaja), preporučljivo je da budete oprezni, jer se nedostatak ovog vitamina ne manifestuje odmah. Ako i samo udruženje vegana (www.vegansociety.com) preporučuje veganima unošenje vitamina B12 u suplementima, onda to verovatno ima smisla.

Pored ovih stručnih, postoje i dva laička, takođe stereotipna, prigovora vegetarijanstvu: da ljudi koji ne jedu meso nemaju dovoljno snage i da je vegetarijanska ishrana neukusna.

Kao odgovor na prvi prigovor, pomenimo samo da su devetostruki olimpijski šampion Karl Luis (možda i najveći sportista 20. veka) i teniska legenda Martina Navratilova (koja je nastavila da osvaja titule skoro do svoje 50-te godine) - oboje vegetarijanci.

Što se tiče prigovora o ukusnosti vegetarijanske hrane, odličan odgovor na njega naći ćete ako otvorite bilo koji vegetarijanski kuvar. Neke od veoma ukusnih recepata možete naći i na ovom sajtu u poglavlju pod nazivom - recepti.

VAŽNO JE DA ZAPAMTITE:

Naučna istraživanja su nedvosmisleno pokazala da su vegetarijanci u proseku zdraviji i da žive duže.

Ako ste striktni vegan: konzumiranje isključivo biljnih namirnica (bez mleka, sira i jaja) - nosi određeni rizik od manjka vitamina B12, pa i zvanični sajt udruženja vegana Velike Britanije preporučuje striktnim veganima da uzimaju B12 suplemente.