Ako vam dijagnoza „visok holesterol“ zvuči kao smrtna presuda, možda ste podlegli propagandi o holesterolu. Zapravo, jedno nedavno proučavanje u Norveškoj pokazalo je da žene sa višim nivoom holesterola žive duže i doživljavaju manje srčanih napada i moždanih udara od žena sa nižim holesterolom.

Celijakija (osetljivost na gluten, belančevinu koju sadrže pšenica, raž i ječam) sredinom prošlog veka bila prilično retka. Sada je četiri puta češća.

Po ajurvedi, migrenske glavobolje najčešće nastaju usled značajnih poremećaja pita doše, to jest usled nakupljanja toplote i kiseline u telu. Evo šta nam može pomoći...

Ukoliko ne znamo da li smo preosetljivi na neku namirnicu, nećemo ni znati da su naši zdravstveni problemi izazvani baš tom hranom. Jedino isključivanjem iz ishrane namirnice na koju sumnjate da stvara problem, a zatim testiranjem, možete definitivno zaključiti da baš ta određena hrana predstavlja problem.

Najčeći simptomi vezani za nizak pritisak, a koji uplaše pacijenta, su nesvestice ili vrtoglavice, a objektivno se nađe samo niži pritisak od očekivanog i usporen srčani rad. U ovim slučajevima ležeći poloćaj vraća sve funkcije u normalu. (piše: dr Draga Ždrnja)

Glavobolja je problem sa kojim se suočava oko 10 odsto osoba u populaciji zapadne hemisfere, a skoro 30 odsto bolesnika se zbog tog problema obraća lekaru opšte prakse. Verovali ili ne, neka naučna istraživanja su dokazala da je većina glavobolja zapravo prouzrokovana sastojcima iz hrane koju svakodnevno konzumiramo.

U narodu popularno (ali i pogrešno) nazvana „reuma“ je u stvari grupa oboljenja koja se većim delom ispoljavaju na lokomotornom aparatu (ruke, noge, kičma, zglobovi) a svima je zajednička bol i ograničeni pokreti zahvaćenog dela tela. Reumatične bolesti spadaju u gupu bolesti vezivnog tkiva. Prema sadašnjem shvatanju reumatičnih bolesti, kod mnogih se radi o senzibilizaciji organizma na različite alergene (vidi više pod alergije). Poznate su i relativno česte promene na zglobovima u vidu bolova (artralgije) ili prave upale (artritisa) sa drugim znacima alergije (urtikarija, Kvinkeov edem i dr).

Osobe sklone gojaznosti moraju da budu spremne na korenite promene. Za to je potrebna jaka volja, mnogo strpljenja i odlučnost. Da bi neko održao težinu, ne mora da gladuje, već samo da se drži pravila zdrave ishrane. Važno je i da se trudi da održi umerenu fizičku aktivnost, pri kojoj se gubi izvestan broj kalorija, a uz to se popravlja kondicija i fizička otpornost organizma.