Vi ste ovde: Najčešći problemi Gojaznost Kako preduprediti gojaznost

Kako preduprediti gojaznost

Osobe sklone gojaznosti moraju da budu spremne na korenite promene. Za to je potrebna jaka volja, mnogo strpljenja i odlučnost. Da bi neko održao težinu, ne mora da gladuje, već samo da se drži pravila zdrave ishrane. Važno je i da se trudi da održi umerenu fizičku aktivnost, pri kojoj se gubi izvestan broj kalorija, a uz to se popravlja kondicija i fizička otpornost organizma.

Potrebno je znati izvesna pravila; za gubljenje težine bolje je duže odmereno hodanje, lagano trčanje ili plivanje, jer je utvrđeno da se dobro odmerenim hodanjem ili trčanjem na dužim stazama tope masti, a od naglih, brzih i napornih pokreta troši se glikogen.

Kako jesti svakog dana?
Jedite pravilno. Pet puta dnevno konzumirajte manje obroke.
Obroci moraju biti niskokalorični, ali biološki vredni, da ne biste narušili zdravlje. Vrlo često smo u dilemi koliko nam je kalorija potrebno. Postoji jedna teorija: ako broj kilograma koje bismo želeli da imamo pomnožimo sa brojem 33, dobijamo broj kalorija koje su nam dnevno potrebne. Naravno, dobijene kalorije je potrebno rasporediti na pet obroka, 3 glavna i 2 užine.

Najbitnije - sveže voće i povrće
Složeni ugljeni hidrati predstavljaju osnovni izvor energije, tako da je poželjno da se u organizam unese dnevno 300 grama, naravno nerafinisanih, tipa inegralnog pirinča, integralnih žitarica i testenine. Šećer, belo brašno i druge slične rafinisane namirnice trebalo bi izbegavati.
Posebnu prednost trebalo bi dati svežem voću i povrću. Dnevno je poželjno uneti do 5 svežih porcija voća i povrća. Obe užine mogu biti voće. Preporuka je da se voće nikad ne uzima kao dezert, već jedan sat pre obroka ili dva sata posle obroka.
Povrće jedite sveže, kao salatu, ili kratko kuvano. Najbolje ga je začiniti sa malo maslinovog ulja i začinskog bilja.
Savetujemo da se iz jela odstrani sva vidljiva masnoća i jede samo nemasno meso i riba, obrano mleko i mlečni proizvodi, ili da to zamenimo namirnicama biljnog porekla koje sadrže adekvatne belančevine - u prvom redu misli se na soju i proizvode od soje.

Čaša vode pre svakog obroka
U zdravoj dijeti najvažnija su biljna vlakna koja hrani daju volumen, uz dovoljno tečnosti bubre u probavnom traktu i daju osećaj sitosti, a sadrže malo kalorija. Oni koji jedu mnogo sirovog povrća, voća, crni hleb, kaše od žitarica i musli obično su zdraviji, imaju normalne vrednosti holesterola i triglecerida, šećera u krvi, nemaju opstipaciju i nemaju višak kilograma.
Preporuka je da se u toku dana popije jedan i po, dva, do dva i po litra vode ili neke druge nezaslađene tečnosti. Ako pre svakog obroka popijete po čašu vode, manje ćete jesti i brže osetiti sitost.
Izbegavajte alkoholna i gazirana pića. Što ređe i u što manjim količinama jedite slatkiše, torte, kolače, i zamenite ih slatkišima od integralnih žitarica, suvog voća i malteksa.
Iako ovakva dijeta znači da ćete unositi nešto manje kalorija nego do sada, osnovni naglasak je na kvalitetu, a ne kvantitetu onoga sto jedete. I sasvim je sigurno,  postići ćete željeni cilj, a nećete biti gladni.

Savetuje:
Dr Slobodanka Babić, nutricionista
www.zdravzivot.com
 



 Prethodni članci u rubrici:

Komentari  

 
+2 #1 MIK 24-01-2010 02:36
pa da, nema čarobnog štapića, kao što bi se mnogi ponadali. Jedeš kvalitetnu hranu, puno se krećeš i manje više to je to...
Citiraj
 
 
+3 #2 Дебељуца 13-07-2010 21:18
Citiranje MIK:
pa da, nema čarobnog štapića, kao što bi se mnogi ponadali. Jedeš kvalitetnu hranu, puno se krećeš i manje više to je to...

Да, тачно је то што кажеш, али не заборавимо ни генетску предиспозицију за гојење. Некоме се килограми сами лепе, шта год и колико да поједе. Шта у том случају? :sad:
Citiraj
 
 
+1 #3 bojana 01-08-2010 10:15
Evo jednog zanimljivog istrazivanja na ovu temu. Naime, grupa belgijskih naučnika je otkrila da bakterije u crevima doprinose promeni apetita i metabolizma, što utiče na telesnu težinu. Prebiotici služe kao hrana „dobrim” bakterijama u debelom crevu. Ako naše „dobre” bakterije nahranimo njihovom omiljenom hranom one će rasti bolje i biće aktivnije u borbi protiv „loših” bakterija. „Dobre” bakterije usput izlučuju nusproizvode koji štite zid creva i povoljno deluju na brojne fiziološke funkcije u organizmu.
Prebiotici potiču iz biljnih izvora – najčešće iz čičoke i cikorije, a u prehrambenim proizvodima nalazimo ih u obliku inulina, oligofruktoze i fruktooligosaha rida (FOS).Inulinom su obogaceni jogurti, na primer. A
fruktooligosaha ridi se nalaze, izmedju ostalog, u bananama, ječmu, belom i crnom luku, radiču, šparglama, soji, raži, artičokama.
Citiraj
 

Dodaj komentar

Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži