Organska bašta
Započnite svoju organsku baštu.
Organska bašta je deo zemljišta oko kuće, vikendice ili stana na kojem se, metodama organske poljoprivrede, mogu gajiti povrće, voće, začini, cvetne vrste, ukrasno šiblje i drveće.
Ovaj zatvoreni ekološki sistem omogućava optimalni rast i plodonošenje biljaka, održava prirodnu strukturu i plodnost zemljišta i doprinosi smanjenju štete koju nanose patogeni organizmi i štetočine. Plodovi koje uberete iz organske bašte su sveži, uvek dostupni, kvalitetni i ne sadrže po zdravlje štetne sastojke.
Odučili ste da konačno i vi napravite vašu organsku baštu. Ako niste baš sigurni odakle početi, kako se seje, sadi, šta sa bolestima i štetočinama... pratite naša uputstva i - krenite!
Sem uštede u prostoru, njenim se podizanjem dobija i mogućnost rane setve i sadnje povrća, vremenski mnogo pre nego što to može da se izvede na klasičnim lejama, što je posebno važno u hladnijim klimatskim područjima. Zemlja u visokoj leji je za nekoliko stepeni toplija od okolnog zemljišta. Od Kine pa do naših geografskih prostora princip izrade i održavanja visoke leje je isti.
Pravilna obrada zemljišta, održavanje vodno-vazdušnog režima, zalivanje i navodnjavanje, nastiranje, primena organskih i mineralnih đubriva i zelenišno đubrenje su važne agrotehničke mere koje doprinose očuvanju strukture zemljišta kao i njegove plodnosti. Pravilna obrada se ogleda u plitkoj jesenjoj ili prolećnoj obradi uz korišćenje ašova na manjim ili lake mehanizacije na većim površinama.
U kasnu jesen, kad i poslednje lišće opadne sa drveća, deo jesenjeg miljea u seoskim i prigradskim sedinama je i slika dima koji u sumrak izlazi iz vrtova i voćnjaka. Ceremonija spaljivanja sakupljenog lisća je znak urednosti vlasnika bašte koji je očistio travnjak, ali ne i dobrog domaćina. Jer, sa izuzetkom lišća oraha i hrasta, koje se vrlo sporo razgrađuje, lišće je odlična sirovina za proizvodnju komposta. Prava šteta ga je spaljivati čak i u slučaju kad biste dobijeni pepeo iskoristili za prihranjivanje voćaka, povrća i cveća.
Iskonska je potreba čoveka da bude u kontaktu sa prirodom, a gajenje hrane odvajkada je bilo deo svakodnevnih ljudskih aktivnosti. Stanovnici seoskih i prigradskih naselja najčešće raspolažu dovoljno velikom okućnicom na kojoj uzgajaju povrće, voće, cveće i ukrasno bilje. Gradska sredina, ona urbana, osuđena je na beton i veoma malo zelenih površina koje su izložena enormnom zagađenju.
