Priprema materijala za kompostiranje
U materijal se može staviti sve što je organskog porekla iz kuće i bašte.
Za pripremu komposta može se koristiti:
- kuhinjski otpad, što sitnije isečen,
- delovi povrća, sitne grančice, delovi vinove loze, delovi cveća, lekovitog bilja, bez semena, naravno,
- lišće,
- treset, izmet od kokošaka, zečeva, golubova,
- papir i karton, kućna prašina,
- trava bez semena,
- drveni pepeo, perje od živine, slama, samleveni gašeni kreč, ostaci od pamuka I vune, krvno I koštano brašno, kameno brašno itd.
Mesto za kompost treba da je zaklonjeno od pogleda, ali ne i gurnuto negde u zapećak gde teško može da se priđe kolicima i alatom. Kompostu je potrebna toplota, zaštita od jakih vetrova, kao i jakog sunca. Kompostište treba da bude blizu kuhinje kako bi lako do njega donosilii kuhinjske otpatke i blizu bašte, ili u jednom njenom delu, kako bi se lako i brzo kompost razvozio do leja.
Zemljište na mestu koje je određeno za kompost prekopati ili ukloniti površinski sloj do 10 cm dubine. Ukoliko je zemljište sabijeno, staviti pesak, a preko njega usitnjene grane koje će predstavljati sloj za drenažu. Preko grana poželjno je sipati kofu poluzrelog komposta ili stajnjaka.
Sve grube delove biljaka poželjno je usitniti, krupni komadi se ne razlažu nego trule. Lišće, po mogućnosti od različitog drveća, najprije treba dobro izmešati i dodati mu malo zelenila (pokošene trave, koprive i slično). Dobijena masa se slaže na sitno nasečene grančice. Kada gomila dostigne visinu 30 cm, posuti tanki sloj zemlje (toliko da pokrije lišće) i sipati šaku kreča. Dobro je pre toga zemlji dodati malo stajskog đubriva koje će inicirati razgradnju i postužiti kao mamac za gliste. Za aktiviranje i ubrzavanje procesa kompostiranja mogu se koristiti biljni čajevi, kao i specijalne mešavine. Zatim se slaže sledeći sloj lišća od 30 cm i sve se ponavlja dok se ne dostigne visina od najviše 1,5 m. Kompostna hrpa se na kraju dobro natopi vodom i ostavi do proleća. Može se pokriti ter-papirom ili najlonskom folijom.
U proleće, kada visina gomile padne na trećinu, gomilu treba prelopatati. Time se postiže provetrenost komposta, što je važno u ovoj fazi razgradnje. Mesec-dva posle toga, u zavisnosti od vremenskih uslova, nastaje odlična i hranljiva humusna zemlja. Kompost treba površinskim prekopavanjem pomešati sa zemljom sa leja ili upotrebiti za mulčiranje-nastiranje.
U nastavku:
Agrotehničke mere koje doprinose plodnosti zemljišta
komentara
RSS feed komentara na ovaj članak.