Međutim, u svemu ovome ima i naznaka jedne velike istine, a to je da se prirodnim putem, bez većih i ekstremnih intervencija mogu pod kontrolom držati štetočine i parazitski organizmi poboljšanjem opštih uslova u zemljištu i bašti.
Naša zadatak je da održavamo zemljište mikrobiološki aktivnim, rahlim i sa minimalno 3% humusa, da nabavljamo kvalitetno, organski gajeno seme i rasad i da prihranjivanjem, adekvatnim zalivanjem i primenom ostalih agrotehničkih mera doprinesemo da biljka ima optimalne uslove za rad.
A štetočine?
Njih treba da upoznamo, i to dobro. Poznavanjem njihovih životnih ciklusa, ishrane i prirodnih predatora mi dobijamo najvažnije informacije koje nam koriste kao alat za njihovo suzbijanje. Na tome se i zasniva zaštita biološkim sredstvima u organskoj poljoprivredi.
Životinjske koje jedu i oštećuju plodove su divljač, poljski miševi, voluharice, krtice, razne ptice itd.
Zaštita od njih su barijere - prepreke i ograde. O ogradama ću pisati u delu o planiranju jer je njihova uloga višestruka.
Od srna se bašta štiti takođe ogradama, a od zečeva se mlado voće štiti metalnim, drvenim ili plastičnim cilindrima koji se stavljaju oko mladica kako bi se sprečilo oštećenje kore drveta. Takođe zečevi beže i od mirisa sapuna i od mešavine jaja i vode. Miševi i voluharice se love pomoću mišolovki, a koriste se i mamci.
Krtice se suzbijaju pomoću lovnih klopki, zatim potapanjem njihovih tunela. Kasnije ću detaljnije pisati o krticama.
Ptice su uvek dobrodošle u organskoj bašti, ali u toku letnjih meseci, kada ne mogu da pronađu vodu za piće, hoće da oštete plodove voća i povrća. Ostavite im vodu za piće na vidljivom mestu, a ako ih je baš puno, postavite klasično strašilo.
Ptice imaju veliku ulogu u organskoj bašti i o njima će biti više reči u kasnijim nastavcima.
U nastavku:
Bolesti i štetočine povrća
