Zašto stanovnici Pacifičkih ostrva ne boluju od srca

Pre jednog veka za srčane bolesti se gotovo nije znalo. Do 1950. one su postale vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Državama, kao i u mnogim evropskim zemljama. Kao zaraza one su se proširile po čitavom svetu i sada su glavni ubica u svetu. Po tradiciji, Pacifička ostrva su bila relativno imuna na tu pretnju. Tamo gde se ljudi još uvek oslanjaju na tradicionalnu ishranu zasnovanu na kokosu, srčana oboljenja su i dalje retka.

Većina medicinskih radnika veruje da su srčana oboljenja posledica ishrane i stila života. Zato, ako jedete ispravnu hranu, možete da sprečite srčani napad. U tom pogledu, izgleda da je kokos, a posebno kokosovo ulje, efikasno oružje protiv srčanih oboljenja.
Epidemiološke studije (proučavanja populacije) pokazala su da populacije širom sveta koje konzumiraju kokos imaju značajan imunitet na srčana oboljenja. Taj imunitet nije genetski, već je povezan sa ishranom. Šorlend i saradnici su pokazali da polinezijski narodi koji konzumiraju puno kokosa imaju manji nivo holesterola u krvi i manju incidencu ateroskleroze nego Evropljani i stanovnici polinezijskih ostrva koji konzumiraju pozapadnjačenu hranu. 1
Glavna studija je obavljena na stanovnicima dva daleka Pacifička ostrva - Pukapuka i Tokelau. 2 Svi naseljenici ovih ostrva učestvovali su u proučavanju. Bile su pažljivo analizirane namirnice koje oni konzumiraju i procenjeno njihovo zdravlje. Odabrani su baš ti narodi zato što su oni ostali relativno izolovani od Zapadnih uticaja i zadržali su svoju tradicionalnu ishranu zasnovanu na kokosu. Kokos je njihov glavni izvor hrane i konzumira se u svakom obroku u ovom ili onom obliku, a i kao grickalica između obroka. Ta dva naroda dobijala su 63%, odnosno 34% ukupnih kalorija od kokosa. Količina kokosovog ulja koje su konzumirali svakog dana u ishrani bila je i preko 100 grama, što bi bilo pola šolje. Istraživači su utvrdili da nema tragova srčanih oboljenja, niti ima tragova dijabetesa, raka, hipotireoidizma ili drugih zdravstvenih problema uobičajenih u Zapadnom društvu.

Kokos ne diže holesterol
Uprkos velikoj količini zasićenih masti u ishrani tih ostrvljana, nivoi njihovog holesterola bili su mnogo manji nego što bi se očekivalo. Koristeći Kijevu (Key) jednačinu, koja izračunava nivoe holesterola kao funkciju unosa prehrambenih masti, bili su predviđeni nivoi holesterola. Ali, nivoi holesterola kod ovih ostrvljana bili su u proseku za 76mg/dl niži od predviđenih vrednosti - što je ogromna razlika.
Kokos igra glavnu ulogu u ishrani naroda Južnopacifičkih ostrva Papue i Nove Gvineje. Što se tiče drugih ostrvskih populacija, tamo su ljudi jeli kokos generacijama, a da nije izvešteno ni o jednom slučaju srčanog napada. Da kokosovo ulje doprinosi srčanim oboljenjima, kako su mnogi navedeni da veruju, ti narodi bi bili desetkovani srčanim napadima i moždanim udarima, pa ipak su srčana oboljenja bila potpuno nepoznata do 1964. kada je izvešteno o prvom slučaju. 3 Kako je ta zemlja postajala sve više pozapadnjačena, konzumiranje kokosa je opalo, a učestalost srčanih oboljenja se povećala. Svi ti slučajevi su bili ograničeni na velike gradske oblasti, gde su prehrambene navike postale kao na Zapadu.

Narod bez srčanih oboljenja
Niz proučavanja relativno izolovanih populacija Papue Nove Gvineje koje su zadržale svoj tradicionalan načih ishrane zasnovan na kokosu utvrdio je da su ti narodi potpuno lišeni svih znakova srčanih oboljenja. Na primer, u jednoj studiji na 203 pojedinca, istraživaču su saopštili "da ne postoje moždani udari i ishemijske bolesti srca" čak ni kod pojedinaca starih po 86 godina. 4
Na ostrvu Kitava u Papui Novoj Gvineji, kokos je osnovna namirnica. Ti ljudi predstavljaju tipičan pacifički narod. U proučavanju je učestvovalo ukupno 1816 pojedinaca, čija se starost kretala sve do 96 godina. Istraživači su saopštili da "izgleda da u toj populaciji nema šloga ni ishemičkih bolesti srca". 5
Svi stanovnici, uključujući i najstarije, koji su se primicali 100-toj godini, imali su nizak krvni pritisak. Ukupni holesterol i LDL holesterol meren našte srce bio je 10 do 30 procenata niži kod muškaraca sa Kitave u poređenju sa Šveđanima, koji konzumiraju manje zasićenih masnoća a više mononezasićenih i polinezasićenih masti za koje se kaže da su “zdrave za srce”. 6
Zaključujući po navedenim studijama, intenzivno konzumiranje kokosa izgleda da nema nikakav štetan efekat, a po svim pokazateljima, izgleda i da štiti ljude od srčanih oboljenja čak do duboke starosti. Nisu samo stanovnici Pacifičkih ostrva zaštićeni od haranja srlanih oboljenja; sve populacije širom sveta koje puno koriste kokos u ishrani imaju veoma mali procenat srčanih oboljenja.

Tradicija koja štiti
U Šri Lanki, kokos je bio primarni izvor masti u ishranu hiljadama godina. Godine 1978. konzumacija kokosa iznosila je 120 kokosovih oraha godišnje po osobi. Tada je ta zemlja imala najniži procenat srčanih oboljenja na svetu. Samo jedna od 100,000 smrti bila je pripisana srčanim oboljenjima. U SAD, gde se konzumira veoma malo kokosa, u to isto vreme stopa srčanih oboljenja bila je minimum 280 puta viša!
Tokom godina, konzumiranje kokosa u Šri Lanki se smanjilo, dok se incidenca srčanih oboljenja povećala; godine 1952, konzumacija je bila 132 kokosova oraha po glavi stanovnika godišnje, a 1991. opala je na 90. U celini su srčana oboljenja bila ograničena na urbane zone gde je konzumiranje kokosa najviše opalo. U ruralnim oblastima ono ostaje glavni izvor prehrambene masti. Među urođeničkom populacijom Šri Lanke konzumiranje kokosa je glavni izvor hrane, a koronarna srčana oboljenja su potpuno nepoznata.7
U oblastima u kojima rađa kokos u Južnoj Indiji, gde se po tradiciji konzumiraju veoma velike količine kokosa i kokosovog ulja, godine 1979. je u proseku 2,3 od 1000 osoba patilo od koronarnih srčanih oboljenja. Kampanja protiv korišćenja kokosovog ulja navodno zato što je to "nezdrava" zasićena masnoća i izaziva srčana oboljenja tokom 1980-tih smanjila je upotrebu kokosa. U kućnoj upotrebi su ga zamenila prerađena biljna ulja i margarin. Usled toga, 1993. srčana oboljenja su se utrostručila!

Zdraviji od Japanaca
Mnoga proučavanja su pokazala da Japanci imaju očekivani životni vek među najdužim u svetu. To je delimično tako zbog malog procenta raka i srčanih oboljenja. Iz podataka koje je obezbedilo Američko udruženje za srce (AHA) u tabeli je poređana stopa smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja od najviše do najniže u 35 zemalja. Od svih navedenih zemalja, Japan ima najmanju stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Ali, nijedna od navedenih zemalja ne spada u velike konzumente kokosa. Čak ni Japanci ne jedu puno kokosa, ali Filipinci jedu. Filipini nisu bili uključeni u taj spisak jer AHA nije imala podatke o toj zemlji. U studiji dr Konrada Dajrita, objavljenoj u Filipinskom žurnalu kardiologije, navedeno je da je procenat smrti od kardiovaskularnih bolesti na Filipinima 120 na 100,000.8 Taj procenat je manji nego u Japanu. Zapravo, stopa smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja je četiri puta niža nego u Japanu. Na Filipinima, gde se puno konzumira kokos, stopa srčanih oboljenja je takođe najniža. Oblast Bikol na Filipinima ima najveći unos kokosove masti, jer kuva većinu namirnica u kokosovom mleku; 62,5 procenata masti u ishrani potiče od kokosa. Stanovnici Bikola imaju najmanji procenat srčanih oboljenja u čitavoj zemlji.


1. Shorland, F. B., et al. Studies on fatty acid composition of adipose tissue and blood lipids of Polynesians. Am J Clin Nutr 1969;22(5):594-605.
2. Prior, I. A. M., et al. Cholesterol, coconuts, and diet on Polynesian atolls: a natural experiment: the Pukapuka and Tokelau Island studies. Am J Clin Nutr 1981;34:1552. 
3. Misch, K. A. Ischaemic heart disease in urbanized Papua New Guinea. An autopsy study. Cardiology 1988;75(1):71-75.
4. Lindeberg, S. Age relations of cardiovascular risk factors in a traditional Melanesian society; the Kitava Study. Am J Clin Nutr 1997;66(4):845-852.
5. Lindeberg, S. and Lundh, B. Apparent absence of stroke and ischaemic heart disease in a traditional Melanesian island: a clinical study in Kitava. J Intern Med 1993;233(3):269-275.
6. Lindeberg, S., et al. Cardiovascular risk factors in a Melanesian population apparently free from stroke and ischaemic heart disease; the Kitava study. J Intern Med 1994;236(3):331-340.

7. Mendis, S. Coronary heart disease and coronary risk profile in a primitive population.  Trop Geogr Med 1991;43(1-2):199-202.
8. Dayrit, C. S. Coconut oil: atherogenic or not? Philip J Cardiology 2003;31(3):97-104. 


Tekst preuzet iz knjige:
“Lečenje kokosovim uljem” Brusa Fajva
Knjiga će se uskoro pojaviti u prodaji u prevodu na srpski jezik i može se naći u prodavnicama zdrave hrane, ili naručiti od izdavača, 011/3476-034

Više o povoljnim dejstvima kokosovog ulja na zdravlje pogledajte ovde.
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Why use algae... If we talk about the most nutritious foods on the planet, from that list can never be omitted algae. They are rights superfood, and here's why. Sadrže obilje korisnih nutrijenata Standardna uglavno...
Naut... Naut ili leblebija pripada porodici mahunarki. I dok je na Istoku vrlo čest sastojak mnogih jela, kod nas se još uvek najčešće koristi kao grickalica. Malo se zna da je ova mahunarka vrlo ukusna i hra...
Paradajz, voćka lekovita... Da, paradajz je voćka, mada ga koristimo kao povrće. Paradajz ima lekovitih svojstava, koja gode većini ljudi, ali moramo da znamo da ipak nije preporučljiv za sve. Opširnije o tome u ovom član...
Da ublažimo prolećno kijanje... Izazivači alergijskih bolesti disajnih puteva su aeroalergeni, od kojih su u kućnoj sredini najčešće grinje i buđ, a u spoljašnjoj sredini polen. Nekoliko jednostavnih prirodnih sredstava i homeopatsk...
Fermentisana hrana je zdrava... Savremena proučavanja pokazuju da razni zdravstveni problemi sa kojima se suočavamo danas imaju veze sa poremećajem ravnoteže crevnih bakterija. Proučavanja i iskustvo potvrđuju dobrobiti koje nam mož...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • 7 probiotskih namirnica koje volimo

    • fejan 23.11.2017 11:19
      Preporucujem da pogledate sledeći dokumentarni film o čokoladi.Film se zove " ...
  • Jedite orahe da mislite bolje

    • esma 22.08.2017 10:50
      Divan članak o konzumiranju voća koje razjašnjava sve nedoumice a i upućuje na ...
  • Med, slatki lek

    • Slavica M 06.05.2017 11:29
      Draga Mirnesa, med ne sadrži gluten te ga možete slobodno koristiti u ishrani.
       
    • Mirnesa 06.05.2017 09:09
      Da li osobe alergične na gluten smiju konzumirati med?
  • Ublažite multiplu sklerozu prirodno

    • redakcija 04.04.2017 13:57
      Poštovana, detaljan opis Svankove dijete u kojoj piše sve što bi Vas moglo ...
  • redakcija
    redakcija
    26 ( +8 )
  • Slavica M
    Slavica M
    21 ( +12 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    15 ( +8 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +32 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 449

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Why use algae

Detaljnije »