Povrće i bilje bogato nitratima veoma je dobro za zdravlje srca. Štaviše, nekoliko novijih istraživanja je pokazalo da je efekat nitrata iz biljne hrane približan efektu uobičajenih lekova za snižavanje pritiska.
Biljke su, uopšte uzevši, bogate antioksidansima (vitaminom C, polifenolima) koji ometaju da se nitrati koje sadrže konvertuju u štetne nitrozamine (što se dešava kad nitrate unosimo putem namirnica životinjskog porekla). Biljni antioksidansi takođe pomažu da se nitrati konvertuju u korisni azot-oksid (NO), koji ima veoma specifično dejstvo na krvotok.
Azot-oksid je rastvorljivi gas, u biologiji važan signalni molekul koji podržava funkcionisanje endotela i štiti mitohondrije – „energetske centrale“ unutar ćelija koje proizvode većinu energije u obliku adenozin-trifosfata (ATP). Ali, ono što je posebno interesantno, jeste da je azot-oksid moćni vazodilatator, koji pomaže da se krvni sudovi opuste, prošire, i tako omoguće protok veće količine krvi.
Za bolji protok krvi
Poboljšan protok krvi sa svoje strane doprinosi optimalnom funkcionisanju celog organizma, pošto nosi kiseonik i nutrijente u tkiva i organe, a uklanja otpadne materije i ugljen-dioksid. Ono što je posebno važno je to da azot-oksid posebno prokrvljuje oblasti koje su hipoksične, tj. imaju posebnu potrebu za kiseonikom, posebno srce i mozak, koji su veliki potrošači kiseonika.
U konvencionalnoj medicini, nitrati se koriste za lečenje angine pektoris i kongestivnog srčanog zastoja, a istraživanja su pokazala da čaša soka od cvekle ima gotovo isti efekat kao i nitrati u obliku lekova na recept! Kliničko istraživanje je pokazalo da sirova cvekla, koja je veoma bogata nitratima, snižava krvni pritisak u proseku za četiri do pet jedinica za nekoliko sati.
Sok od cvekle kao lek
Drugo istraživanje je pokazalo da je konzumacija 2dl soka od cvekle dnevno nakon samo nedelju dana snizila pritisak kod ispitanika za skoro 8 jedinica, što je otprilike isto što može da se postigne većinom lekova za snižavanje krvnog pritiska.
„Odgovarajuća proizvodnja azot-oksida (u organizmu) je prvi korak u lančanoj reakciji koja doprinosi zdravoj kardiovaskularnoj funkciji, dok manjak azot-oksida dovodi do niza štetnih reakcija koje na kraju vode do srčanih oboljenja… Azot-oksid podstiče zdravo širenje vena i arterija da bi krv mogla da teče kroz telo. Pored toga, on sprečava da se krvna zrnca slepe i tako stvore opasne ugruške i blokade“, objašnjava kardiolog dr Stiven Sinatra.
Izvori nitrata
Na kraju, evo spiska povrća i bilja najbogatijih nitratima. Šampion je rukola, koja sadrži 480 mg nitrata na 100 grama. Potom dolazi rabarbara, 281 mg, pa bosiljak, 183 mg, blitva 151 mg, a cvekla, koja je proučavana i za koju je pokazano da deluje isto dobro kao i lekovi je na poslednjem mestu, sa 110 mg. To znači da bi bi verovatno navedeno povrće sa većom količinom nitrata delovalo kao i cvekla, možda efikasnije (ali nije proučavano).
Izvori i stručne reference:
www.mercola.com, https://bodyecology.com/articles/beets-magical-root-juice-vs-prescription-blood-pressure-meds.php, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23231777, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/25421976, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19661447
