Tačnije, tome posebno doprinosi sulforafan, fitohemikalija kojom je brokoli posebno bogat, ukazalo je nedavno istraživanje japanskih naučnika.
Sulforafan je fitohemikalija koju sadrži većina kupusnjača, a posebno je njome bogat brokoli, i to posebno klice brokolija. Dosad je sulforafan istraživan u svetlu njegovih antikancerogenih efekata, koji su i naučno dokazani, pa se uvođenje kupusnjača u ishranu uglavnom i preporučuje kao dobra prevencija naročito protiv raka debelog creva.
A ovo novo japansko istraživanje na miševima ukazalo je da uvođenje sulforafana u ishranu doprinosi i sprečavanju i ublažavanju gojenja. Sulforafan to postiže na dva načina koja su upravo otkrivena.
Prvi način je da sulforafan podstiče tzv. „bež masti“ da povećano konzumiraju energiju. Odrastao čovek ima tri vrste adipocita (masnih ćelija): bele, bež i braon. Braon i bež masnoće u stvari podstiču sagorevanje masti. Na određeni način, sulforafan podstiče konverziju belih adipocita u bež adipocite, a time i veće sagorevanje energije.
Drugi način je da sulforafan smanjuje količinu bakterijske familije Desulfobivrionaceae u crevima, za koje se zna da doprinose gojaznosti.
Konkretno, istraživači Univerziteta Kanazava poredili su grupu miševa koja je hranjena veoma masnom hranom, ali im je davan i sulforafan, sa drugom grupom hranjenom takođe veoma masnom hranom, ali bez sulforafana. Miševi koji su dobijali sulforafan gojili su se 15% sporije od druge grupe, imali su 20% manje sala na trbuhu, kao i niže nivoe glukoze u krvi.
Ovo istraživanja Kanazava univerziteta objavljeno je u časopisu Diabetes.
Napomena:
Sulforafan iz sirovog brokolija organizam gotovo da ne može da iskoristi, a ako se brokoli prekuva, velika količina takođe se gubi. Najbolji način da se dobije maksimum iz brokolija je skuvati ga kratko na pari, do 5 minuta. Sulforafan sadrže i druge kupusnjače, pa je u svetlu ovog, ali mnogih prethodnih istraživanja, dobra strategija uključiti kupusnjače kratko kuvane na pari u svakodnevnu ishranu.
