Vi ste ovde: Početna

Holesterol dolazi „iz glave“?

Iako većina ljudi danas zna da je tzv. „povišen“ ukupni holesterol u krvi faktor rizika od srčanih oboljenja, manji broj ljudi zna da je važniji odnos tzv. „dobrog“ i „lošeg“ holesterola, a još manji broj zna da na nivoe holesterola direktno utiče - mozak.

 


Ukupni holesterol uopšte nije precizan pokazatelj rizika od srčanih oboljenja. Samo oko polovine onih koji umru od srčanih oboljenja imaju povišene nivoe holesterola.
Razlog što je ukupni holesterol nepouzdan indikator rizika od srčanih oboljenja je to što on uključuje i dobar (HDL) i loš (LDL) holesterol. Neko može da ima visok ukupni holesterol, pa da ipak ima nizak rizik, jer ima veći udeo HDL (dobrog) holesterola. Na primer, ukupni holesterol od 320 bi se smatrao izuzetno visokim. Pa ipak, ako je vaš HDL 80, vaš rizik će zapravo biti niži od uobičajenog, jer vaš odnos holesterola (ukupni holesterol prema HDL holesterolu) iznosi 4. Kad bi vaš ukupni holesterol bio samo 180, što se samo po sebi smatra niskim rizikom, ali ako biste imali nivo HDL holesterola 32, odnos bi bio 5,6 što pokazuje visok rizik.
Kliničkim ispitivanjima koja uključuju LDL i HDL holesterol i njihov efekat na aterosklerozu i srčane napade, istraživači su otkrili da bi čak i malo povećanje HDL holesterola moglo da smanji učestalost srčanih napada. Svako povećanje nivoa HDL („dobrog“ holesterola) od svakih 1mg/dl u krvi, praćeno je sa 2 do 4 procenta manjim rizikom od koronarnog srčanog oboljenja.

 


„Daljinska kontrola“ u mozgu
Sve dosad se smatralo da je glavni faktor koji utiče na povećanje holesterola hrana.
Prema klasičnom shvatanju iz medicinskih udžbenika, zasićene masti životinjskog porekla, koje se nalaze u mesu i mlečnim proizvodima (puter, punomasno mleko i njegovi proizvodi) su glavni i osnovni faktor podizanja nivoa holesterola u krvi.
Ali, istraživanje koje su sproveli istraživači Univerziteta Sinsinati, a koje je objavljeno u časopisu Nature Neuroscience, po prvi put je pokazalo da postoji i “daljinska komanda” u mozgu koja utiče na regulaciju holesterola. Pokazalo se da hormon ghrelin, za koga je poznato da igra određenu ulogu u regulaciji unošenja hrane i trošenja energije, takođe podiže nivo holesterola kod laboratorijskih miševa. Viši nivoi holesterola u krvi pojavili su se kao direktna posledica toga što je grelin signalisao jetri da uskladišti manje te supstance.

Držite se proverene prakse
Po rečima istraživača, delovanje hormona grelina “...povećalo je HDL holesterol koji cirkuliše u krvi, tako što je smanjilo njegovo preuzimanje u jetri, nezavisno od količine unete hrane ili telesne težine”. Ovo je interesantno, jer se HDL holesterol (poznat kao “dobar” holesterol) zapravo smatra korisnim! Zdravstvene implikacije ovog otkrića su dalekosežne. Prvo, zato što ono pokazuje da ishrana ne mora biti presudna za nivoe holesterola, a drugo, pošto je neuro-endokrini sistem (koji luči hormone) pod direktnim uticajem naših misli i osećanja, ovo pokazuje da psiha može utiče na srčana oboljenja više i direktnije nego što je iko to mogao i da pretpostavi. Ipak, dok se ne utvrde tačni mehanizmi ovog delovanja, dobro je držati se u praksi proverenih saveta o ishrani i kretanju, za koje je dokazano da pomažu regulaciji nivoa holesterola u krvi.

 

Šta doprinosi povećanju „lošeg“ holesterola
- Konzumiranje zasićenih masti životinjskog porekla (meso, jaja, mleko)
- Konzumiranje rafinisanih biljnih ulja koja sadrže puno omega 6 masnih kiselina (kukuruzno, suncokretovo i šafranovo ulje)
- Kafa
- Nedostatak kretanja (krvna plazma postaje zamućena)


Šta doprinosi povećanju „dobrog“ holesterola
- Mahunarke - soja, pasulj, sočivo, suvi grašak, naut
- Ovas – konzumirati 50 grama svako jutro, po mogućnosti u obliku ovsenih mekinja
- Beli luk – 2-3 čena snižavaju ukupni nivo holesterola, a povećavaju nivo HDL ili korisnog holesterola
- Crni luk – pola glavice dnevno povećava nivo HDL, “dobrog” holesterola
- Orasi, bademi, avokado – sadrže mononezasićene kiseline koje smanjuju ukupni holesterol i sprečavaju oksidaciju lošeg.
- Kokosovo ulje - popravlja nabolje odnos “dobrog” i “lošeg” holesterola
- Jabuke – 2-3 dnevno
- Šargarepa, prokelj i paškanat sadrže antiholesterolemična vlakna
- Što više kretanja (krvna plazma se razbistrava)

 

Tekst je objavljen i u najnovijem broju 35 časopisa “Hrana kao lek”

 Prethodni članci u rubrici:

Komentari  

 
+3 #1 alexandra 07-12-2010 09:30
Hvala Vam za ovaj divan članak!
Citiraj
 

Dodaj komentar

Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži