Zdrava Hrana

Ranije se smatralo da su jezgrasti plodovi puni masti, pa su ih mnogi zdravstveno svesni pojedinci izbegavali. U istraživanju objavljenom u časopisu Journal of Proteome Research navodi se da je konzumacija samo 30 g orašastog voća dnevno dovoljna da smanji rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja.

Istraživači sa Univerziteta Barselona u Španiji proučavali su biohemijske efekte konzumacije orašastog voća na metabolički sindrom, i uopšte, ljudsko zdravlje. Grupu od 22 pacijenta sa dijagnostikovanim metaboličkim sindromom hranili su obrocima obogaćenim orašastim voćem (jezgrastim plodovima) doko 12 nedelja, i uporedili njihove nalaze sa grupom od 20 ispitanika kojima je rečeno da izbegavaju jezgrasto voće. Nakon toga urađene su analize krvi i urina i nađene su potvrde o nekoliko promena povoljnih po zdravlje.

Vođa istraživanja, dr Kristina Andres-Lakueva je prokomentarisala: "Promene u ishrani mogu da pomognu pacijentima da se oslobode viška kilograma i postanu zdraviji... preporučujemo redovno konzumiranje jezgrastih plodova  koji su prepuni korisnih hranljivih materija, kao što su zdrave masti (nezasićene masne kiseline) i antioksidanata (polifenola) kako bi se ljudi izborili sa poremećajima metabolizma povezanim sa metaboličkim sindromom". Istraživači su po prvi put utvrdili da je konzumacija jezgrastih plodova podigla nivoe sertonina, koji su opet uticali na osećaj sitosti i sreće (i time smanjili kompulzivnu potrebu za hranom).

Autori ovog istraživanja zaključili su da 30 grama jezgrastih plodova dnevno "smanjuje nivo supstanci u telu povezanih sa upalnim procesima i ostalim faktorima rizika od srčanih oboljenja koje poseduju osobe sa dijagnostikovanim metaboličkim sindromom".
Dakle, moglo bi se reći da šaka jezgrastog voća svakog dana (u koje spadaju orasi, bademi, lešnici, kikiriki, pistaći, indijski orasi, brazilski orah i dr) može doprineti zdravlju i zaštiti od metaboličkog sindroma i hroničnih oboljenja


Metabolički sindrom je, inače, dobro proučena i dokumentovana grupa bioloških markera i fizičkih pokazatelja za koju se zna da je prethodnik mnogih hroničnih i životno opasnih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti i dijabetes. Metabolički sindrom je u velikoj meri posledica preterane količine masti u predelu abdomena, a ona je opet posledica ishrane koja je bogata kalorijama koje potiču iz prerađene i pržene hrane. Kako naslage sala (adipozno tkivo) počnu da rastu i šire se preko mere, one podstiču oslobađanje niza hemijskih signalnih supstanci (mesendžera) koje podstiču stvaranje sistemskih upala i bolesti.
Orašasto voće u ishrani podstiče promene metabolizma koje deluju tako da sprečavaju razvoj metaboličkog sindroma

Izvori:
http://medicalxpress.com/news/2011-...
http://www.sciencedaily.com/release...
http://www.eurekalert.org/pub_relea...
http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021...