Vi ste ovde: Početna

Gladovanje protiv malignih ćelija

Jedno skorašnje istraživanje Univerziteta Južna Kalifornija otkrilo je da je gladovanje, samo ili u kombinaciji sa hemoterapijom, bilo uspešno u tretiranju većine vrsta raka na životinjama, uključujući i rak indukovan ljudskim ćelijama.

 


Prof. Valter Longo, istraživač Univerziteta Južna Kalifornija, bio je upravo onaj istraživač koji je pre 15 godina utvrdio da gladovanje produžuje vek kvaščevih ćelija. Sada je u jednom nedavno objavljenom proučavanju, koje je u saradnji sa nekolicinom drugih istraživača obavio prof. Longo, izvešteno da je pet od osam vrsta kancera kod miševa reagovalo na gladovanje: baš kao i hemoterapija, gladovanje je usporilo rast i širenje tumora. A bez izuzetka, “kombinacija periodičnog gladovanja sa hemoterapijom bila je ili više, ili čak mnogo više, efikasna od samo hemoterapije”, izjavio prof. Valter Longo.
Na primer, ciklusi gladovanja u kombinaciji sa hemoterapijom izlečili su 20% miševa i to od veoma agresivnog dečjeg raka koji se proširio po organizmu, i 40% miševa koji su imali isti tip raka, ali manje raširen. Veoma je važno da se napomene da nijedan miš koji je tretiran samo hemoterapijom nije preživeo nijedno od ova dva stanja raka.

 

Maligne ćelije ne umeju da se prilagode manjku nutrijenata
Longo i saradnici sa Nacionalnog instituta za starenje proučili su do detalja jednu vrstu raka dojke kako bi pokušali da razumeju posledice gladovanja.
Dok normalne ćelije lišene hranljivih materija ulaze u uspavano stanje slično hibernaciji, istraživači kažu da su ćelije raka pokušale da načine nove proteine i preduzele druge korake da nastave da rastu i dele se.
Rezultat je bio, po Longovim rečima, “sled događaja” koji je doveo do stvaranja štetnih molekula slobodnih radikala, koji su razgradili DNK samih ćelija raka i doveli do njihovog uništenja.
“Te ćelije su, u stvari, počinile ćelijsko samoubistvo. Videli smo da ćelija raka nastoji da nadoknadi nedostatak svih stvari koje nakon gladovanja nestaju iz krvi. Ona pokušava da ih nadoknadi, ali ne može”, rekao je Longo.


VAŽNA NAPOMENA:
Ovo su rezultati dobijeni eksperimentima na životinjama. Po rečima samih istraživača, jedino klinička ispitivanja koja bi se sprovela tokom nekoliko godina mogu da pokažu da li bi isti tretman doneo dobrobit i ljudima.

Ipak, određena klinička ispitivanja su već započela i njihovi rezultati bi se mogli shvatiti kao ohrabrujući. U studiji jednog slučaja čiji su podaci objavljeni u časopisu Aging 2010, deset pacijenata koji su isprobali periodično gladovanje zapazili su da su imali manje štetnih posledica od hemoterapije.


Longo je naglasio da gladovanje ne mora biti bezbedno za sve. Probno kliničko ispitivanje nije uključilo pacijente koji su već izgubili više od 10% svoje normalne težine, ili koji su imali druge faktore rizika, kao što je dijabetes. Gladovanje takođe može da dovede do pada krvnog pritiska i glavobolja, što bi za neke pacijente moglo da učini vožnju automobila i druge aktivnosti opasnim.

Takođe, zapaženo je da, kada se radi o velikim tumorima (velike mase), periodičnim gladovanjem i terapijom se se može usporiti njihov rast, ali nije se moglo postići njihovo potpuno uklanjanje i preživljavanje. Istraživači su pretpostavili da su ćelije unutar velikih tumora na neki način zaštićene, ili na neki način prilagodljivijie zahvaljujući raznovrsnosti mutacija. 


ZAKLJUČAK:
“Mi ne znamo da li je ovo efikasno kod ljudi”, rekao je prof. Longo o gladovanju kao obliku terapije. “Pacijentima to ne možemo preporučivati, ali bi pacijentima trebalo bar omogućiti da postave pitanje svom onkologu: “Da li mogu da primenim gladovanje uz hemoterapiju ili bez hemoterapije, ukoliko se hemoterapija ne preporučuje?””

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u februarskom broju časopisa Science Translational Medicine
 

 Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži