Zdrava Hrana

U rubrici Vesti na ovom sajtu nedavno smo objavili zaključak istraživanja Univerziteta Vest Virdžinija da je u tretmanu bola u donjem delu leđa, uključujući i išijas, joga efikasnija od bilo kojih lekova. U ovom članku dr Milan Bošković objašnjava nekoliko jednostavnih joga položaja koji mogu pomoći da se otkloni bol u akutnoj fazi išijasa, kao i kako da se redovnim vežbanjem spreči da se napad ponovi.

Pravilnim odabirom joga tehnika i njihovim izvođenjem u određenom redosledu moguće je prilagoditi joga program individualnim potrebama svakog pojedinca koji boluje od išijasa. Nastaviti redovno sa jogom jeste najbolja preventiva protiv ponovnog napada išijasa, kao i protiv mogućnosti da se stvari iskomplikuju dotle da bude potrebna operacija kičme.

Termin išijas označava bol koji se širi niz nogu a uzrokovan je pritiskom na jedan od korenova ishijalnog nerva koji napušta kičmenu moždinu između dva susedna kičmena pršljena u donjem delu leđa, u predelu krsta. Pritisak na nervni koren može da potiče od iskliznuća međupršljenskog diska ili pak od degenerativnih promena na telima pršljena i malim zglobovima kojima su oni međusobno povezani u jednu celinu, kičmeni stub.Pritisak na živac prouzrokuje jak bol a leđni mišići duž kičme postaju napeti u odbrambenom pokušaju da svojim povećanim tonusom ograniče pokrete kičmenog stuba da se pritisak na živac ne bi dalje povećavao.

Joga pristupa svakoj osobi na individualnom, ličnom nivou i u slučaju obolelog od išijasa ovaj princip se dosledno primenjuje. Važno je da iskusni joga učitelj proceni kada je pravi trenutak da se počne sa asanama, fizičkim položajima, kao i da odabere pravu kombinaciju koja će ispuniti potrebe konkretne osobe.

Mirovanje za poboljšanje
Osnovni princip jeste da se u periodu akutnog bola, kada zapravo nastaje aseptičko zapaljenje išijalnog živca, ne treba raditi asane, već dopustiti maksimalno mirovanje u polozaju koji je najudobniji. Jedan od položaja koji moze doneti olakšanje jeste macjakridasana (na slici) u kome se legne na desni bok i savije leva noga i koleno privuče grudnom košu, a ruke su savijene u laktovima i prsti šaka ukršteni i oslonjeni o pod tako da nadlanice služe kao jastuk na koji se oslanja desni obraz. U završnom položaju levi lakat i levo (savijeno) koleno se dodiruju (ili su relativno blizu jedno drugom, što zavisi od elastičnosti mišića), a trbuh i grudni koš leže na podlozi. Ovako izvedena macjakridasana (na slici) može pomoći kod išijasa u levoj nozi. Ukoliko se bol širi niz desnu nogu, neka desna noga bude savijena a trup se blago oslanja više na levu stranu. Disanje treba da bude opušteno, prvenstveno trbuhom, da potpomogne opuštanje leđnih mišića. U ovom položaju napetost i istezanje zapaljenog živca je najmanje pa se bol može umanjiti.

Relaksacija neophodna
U akutnoj fazi radi se i tehnika joga nidra koja omogućava duboku relaksaciju mišića, uma ali i emotivne sfere, što često dovodi do značajnog smirivanja bola. Tokom ove tehnike mogu se iskoristiti različite metode disanja koje sa ciljem da se dodatno stimuliše cirkulacija krvi i protok životne energija duž kičmenog stuba i leđa. Istraživanja su pokazala da psihološki faktori igraju značajnu ulogu u nastanku išijasa kao i u stepenu bola koji se iskusi tokom akutnog napada, što je povezano sa hronično povećanom mišićnom napetošću leđne muskulature uzrokovane stresom. Joga nidra kao efikasno sredstvo relaksacije dovodi do emocionalnog i mentalnog opuštanja koje se potom filtrira do telesnog nivoa, do mišića, što dovodi do smanjenja pritiska na živac i smanjenja bola.

Da poboljša pokretljivost
Kada akutna faza išijasa prođe i tegobe uminu, vreme je da se joga program proširi. Prvo se uvode položaji sa savijanjem kičme unazad, a savijanje unapred se strogo izbegava da ne bi došlo do pogoršanja stanja. Jedna od prvih asana u ovoj fazi obično je makarasana ili položaj krokodila pri kom se leži na trbuhu, laktovi su savijeni i oslonjeni o pod a brada poduprta šakama dok su stopala ispružena i opuštena. Disanje je prirodno i abdominalno, trbuhom, i sa svakim izdahom dopuštamo leđnim mišićima da se još više opuste.

Kada se u makarasani može provesti izvesno vreme bez pogoršanja tegoba, može se postepeno preći na ostale asane kao što su arda shalabasana (poluskakavac), sfinga i buđangasana (kobra). Kada se one mogu udobno izvesti, vreme je da se oprezno uvedu polozaji sa savijanjem unapred, kao što su supta pavanmuktasana, marjariasna i šahšankasana.

Naravno, tehnike pranajame čine važan deo svakog integralnog joga programa, i tako je i u ovom slučaju. Nadi sodan i ujai (ova se pranajama, za razliku od drugih, može raditi čak i u ležećem položaju) su dve tehnike koje će pomoći u kontroli bola i stimulisati opuštanje leđne muskulature.

Dr Milan Bošković

Tekst preuzet iz novog broja 60 časopisa Zdrav život