Zdrava Hrana

Američki biohemičar Ernst T. Krebs sredinom prošlog veka izdvojio je hemijsku supstancu, koju možemo naći u prirodnoj hrani, a za koju se ispostavilo da razorno deluje na ćelije raka.

Reč je o vitaminu B17 (koji se takođe naziva amygdalin ili laetril). Vitamin B17 je prirodni sastojak mnogih namirnica. Najviše ga sadrže divlje kupine, trešnje, ribizle, koštice jabuke, kruške i šljive, koštice marelice, breskve i nektarine, bob,
gorki bademi, indijski oraščić i australijski orah (makadamia). Ipak, najveća koncentracija vitamina B17 je u semenu marelice. Amigdalin je prvi put otkriven 1830. u gorkom bademu. Ernst T. Krebs, Jr. (1912 – 1996) je bio prvi naučnik koji je utvrdio da ovaj sastojak deluje protiv ćelija raka, početkom 1950. godine.

Kako deluje
Laetril se sastoji od jednog molekula benzaldehida, 1 molekula hidrocijanida i 2 molekula glukoze. Benzaldehid i cijanid su otrovni elementi, ali u spoju vitamina B17 s molekulama glukoze su inertni i nemaju toksično delovanje. Da bi se cijanid i benzaldehid mogli osloboditi iz vitamina B17, potrebno je da dođu u kontakt sa specifičnim enzimom beta-glukozidazom (betaglucosidase). Ovaj enzim je prisutan u ljudskom telu, ali najviše ga ima u ćelijama raka (do 3000 puta više). Princip delovanja je jednostavan: ćelije raka za svoj rast koriste ogromne količine energije, odnosno glukoze. Kad unosite vitamin B17, ćelije raka apsorbuju molekule glukoze iz vitamina B17, a s enzimom beta-glukozidazom 'otključavaju' benzaldehid i cijanid iz vitamina B17, uzrokujući vlastitu smrt. Zahvaljujući velikoj koncentraciji enzima beta-glukozidaze, vitamin B17 je izrazito smrtonosan za ćelije raka, dok za ostale zdrave ćelije nije toksičan.

Otpor zvanične medicine
Iako je Krebs kroz svoja istraživanja uspeo da dokaže i delotvornost laetrila, ovaj koncept prevencije raka uz pomoć nekakvog 'vitaminskog preparata' izvrgnut je ruglu i proglašen pukom besmislicom. Po uobičajenom obrascu, Savezna farmaceutska agencija SAD je ubrzo pokrenula masovnu kampanju protiv tog jeftinog i lako dostupnog “leka”, zasnovanu na tvrdnji da je vitamin B17 izuzetno opasan, jer sadrži cijanid. Pritom su, nekako, zaboravili da spomenu da hrana koju svakodnevno konzumiramo takođe sadrži brojne prirodne otrove, pa smo još uvek živi i zdravi, zahvaljujući pukoj činjenici što su količine toksina koje unosimo u organizam neškodljive za zdravlje.

Kako koristiti vitamin B17
Za preventivu, dovoljno je redovno jesti hranu bogatu vitaminom B17 (u prvom pasusu smo naveli koje namirnice ga sadrže). Na primer, ukoliko pojedete dnevno tri jabuke s košticama, već dobijate dovoljnu količinu vitamina B17 za dnevne potrebe. Što se tiče pitanja koliko jezgara iz semenki npr. kajsije, marelica, ili badema da pojedete – 5 do 7 dnevno je sasvim dovoljno u preventivne svrhe.


A. Milinković