Vi ste ovde: Prirodne terapije Naturologija Vrtlarenje za bolje raspoloženje

Vrtlarenje za bolje raspoloženje

Kada ste neraspoloženi, zasučite rukave i bavite se vrtlarenjem (po mogućnosti, organskim). Dokazano je da u zemlji postoji bakterija Mycobacterium vaccae koja deluje antidepresivno kada uđe u organizam!

 


Ovaj živi organizam koji poboljšava raspoloženje, podižući nivo serotonina i norepinefrina, neurotransmitera koji se proizvode u mozgu, čini ljude srećnijima. Ovo je slučajno otkriveno pre desetak godina, kada je dr Meri O Brajen, onkolog iz Rojal Marsden bolnice u Londonu radila eksperimentalne tretmane sa pacijentima obolelim od raka pluća. Ona je pacijentima davala vakcinu sa M. vaccae, očekujući da bakterija, koja je u srodstvu sa bakterijama koje su uzročnici tuberkuloze i lepre, ojača njihov imunitet. Ova bakterija je učinila i to, ali je pacijentima i: poboljšala vitalnost, emocionalno zdravlje i opštu kognitivnu funkciju. Kasniji eksperimenti na miševima su potvrdili da bakterija ima ove efekte, što je i objavljeno u časopisu Neuroscience, 2007. godine. „Ova istraživanja su nam pomogla da razumemo kako organizam komunicira sa mozgom i zašto je zdrav imuni sistem važan za održavanje mentalnog zdravlja. Rezultati istraživanja su nas ostavili u dilemi: da li bi trebalo da svi provodimo više vremena baveći se, na primer, baštovanstvom“, objašnjava autor ovog istraživanja dr Kristofer Louri. „Verujemo da bi dugotrajno izlaganje ovoj bakteriji, od detinjstva, moglo da ima blagotvorne efekte na zdravlje“.
Pre dve godine su Doroti Metjus i Suzan Dženks sa Sejdž koledža u Troji, SAD, dalje istraživale ovu temu. One su miševima davale sendvičiće sa kikiriki puterom „nafilovane“ sa malo M. vaccae. Potom su ih stavljale u komplikovani lavirint. Miševi koji su dobili svoju dozu bakterije dva puta brže su pronalazili izlaz i bili su manje anksiozni. Ovo se pripisuje serotoninu za koji se veruje da ima važnu ulogu i u učenju, što bi značilo da su miševi koji su pojeli bakteriju bili koncentrisaniji na izvršenje zadatka, a ne samo manje napeti. Kada im je bakterija izbačena iz ishrane, nastavili su (oko tri nedelje) da pokazuju bolje rezultate u odnosu na kontrolnu grupu.
„Naše istraživanje je pokazalo da je nesumnjivo dobro boraviti napolju i dolaziti u kontakt sa ovim i drugim organizmima. Zanimljivo je razmišljati o tome šta bi se dogodilo kada bi deca u školama deo nastavnih aktivnsoti sprovodila napolju, u školskom dvorištu, tamo gde bi bili izloženi M. vaccae koja bi možda uticala na smanjenje anksioznosti i poboljšala njihove sposobnosti za učenjem“, kaže Doroti Metjus.








 

 



 Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži