Šta su to alergeni

Alergeni su materije koje unete u organizam izazivaju pojavu odgovarajućih specifičnih materija (antitela) u telesnim tečnostima ili u ćelijama i tako na specifičan način menjaju reaktivnost datog organizma. U najčešće alergene spadaju polen, životinjske dlake, perje i perut, plesni, hrana životinjskog porekla bogata belančevinama i lekovi životinjskog porekla (serumi).

Dijagnostika i lečenje alergija su domen specijaliste alergologa. Važno je znati šta je uzrok i u granicama mogućnosti ga izbegavati. To je najsigurnija zaštita. U slučaju burnih alergijskih reakcija treba se hitno javiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

 

Alergeni mogu poticati iz spoljašnjeg sveta (egzoalergeni) ili iz samog organizma (endoalergeni). Egzoalergeni mogu biti životinjskog, biljnog ili mineralnog porekla. Endogeni alergeni mogu biti iz sopstvenog organizma (autoalergeni), iz organizma iste vrste (izoalergeni) ili iz organizma drugih vrsta (heteroalergeni).
Po hemijskom sastavu alergeni su najčešće belančevine (proteini) i to belančevine velikih molekula: globulini i albumini. Pored njih, alergeni mogu biti i polisaharidi (šećeri), lipoidi (mastima slične materije), kao i neorganske materije.
Egzoalergeni mogu biti primarni – to su supstance koje izazivaju alergijske reakcije a dospevaju u organizam takve kakve su u prirodi (polen, životinjske dlake) i sekundarni – to su materije koje nastaju razgradnjom primarnih egzoalergena u organizmu.
Postoje i nepotpuni alergeni (hapteni) koji sami po sebi ne mogu da izazovu stvaranje antitela i preosetljivost, ali vezivanjem za belančevine organizma stvaraju antitela i kasnije tako senzibilizirana osoba u ponovnom kontaktu sa tom materijom reaguje alergijskom reakcijom. Tako reaguju antipirin, nersalvarsan i dr.

Egzogeni alergeni najčešće prodiru u organizam putem udisanja sa vazduhom (inhalacijom), preko hrane i pića (alimentarni) i preko kože.
Iz praktičnih razloga je egzoalergene moguće svrstati u 4 velike grupe: alergeni životinjskog porekla; alergeni biljnog porekla; alergeni stana i klimatski alergeni.

Alergeni životinjskog porekla

Lekovi životinjskog porekla
Poznate su česte reakcije na razne vrste seruma (antitetanusni, antidifetrijski i dr) u vidu anafilaktičkih pojava (vidi članak “Alergije” na ovom sajtu)

Hrana životinjskog porekla
Jaja su čest alergen, naročito kod dece i to je belance češći uzrok alergija nego žumance. Sirovo jaje je češće uzrok alergija od tvrdo kuvanog. Najopasnija je pena od belanaca, majonez i sl.
Alergijske pojave kod preosetljivosti na jaja najčešće se ispoljavaju na koži (urtikarije, ekcem I eczema infantum (ekcem kod dece)

Mleko – kravlje mleko je čest uzrok senzibilizacije i kasnije alergijskih promena. Ova senzibilizacija može nastati još u procesu privikavanja na unošenje kravljeg mleka u organizam odojčeta kao dopune ili zamene za majčino mleko.
Mleko kuvanjem manje gubi svoju alergogenu moć nego jaja.
Mleko u prahu je češći alergen nego prirodno mleko.
Najčešće reakcije su povraćanje, prolivi, grčevi, stolice su kod dece smrdljive, ponekad i krvave. Zabeleženi su i fatalni slučajevi.
Mlečni proizvodi (sirevi i jogurt) su česti uzroci senzibilizacije, dok je maslac izuzetno retko alergen.

Meso je ređe uzrok alergijskih pojava nego jaja i mleko.
Svinjsko meso je najčešći uzrok alergija, potom konjsko i goveđe.
Živinsko meso je najređi uzrok alergija.
Riba je ređe alergen. Ako se dokaže preosetljivost na ribu, onda je to preosetljivost na više vrsta (i morske i slatkovodne). Kuvanjem se ta moć ne gubi, soljena i sušena riba zadržava svoja alergogena svojstva.
Najčešće se ispoljava u obliku povraćanja, proliva, grčeva, često se javlja i urtikarija, astma i Kvinkeov edem (otok u predelu grla -  moguće ugušenje zbog nemogućnosti disanja).
Rakovi i školjke su čest uzrok alergije i to uglavnom kao urtikarije i poremećaji na organima za varenje.

Proizvodi epiderma (perje, dlake, perut) spadaju u najčešće alergene.
Izazivaju astmu, rinitis (kijavicu), urtikarije, ekceme i razne vrste upala kože.
Čovečija perut može izazvati senzibilizaciju kod nekih zanimanja (frizeri).
Dlake životinja su česti alergeni, posebno kod onih profesija gde se dolazi u direktni kontakt sa životinjama (kočijaši, džokeji – konjske dlake; ljudi koji dolaze u dodir sa proizvodima od dlake (krzna, vunene tkanine).
Preosetljivi na životinje (pse, mačke, goveda, zečeve i dr) mogu imati alergijske reakcije ne samo u direktnom kontaktu, već i u prisustvu proizvoda načinjenih od njihovih dlaka (ćebad, jastuci, madraci).

Ostali alergeni životinjskog porekla
Svila – izaziva alergije posebno kod radnika u proizvodnji svile, kao i u tekstilnoj industriji (krojenje, šivenje)
Tutkalo – ako se spravlja od kostiju životinja, izaziva alergije kod onih koji rade sa njim – stolari, knjigovesci

Ubodi insekata: pčela, bumbara, komaraca i dr. insekata daju alergijske reakcije u vidu otoka na mestu uboda, urtikarije, svraba, a moguće su i jače reakcije u vidu povraćanja, gušenja, nesvestice i dr.

Paraziti žita su čest uzrok alergija kod zemljoradnika.


Crevni paraziti (Ascaris, Taenia, Oxyuris) – razne vrste glista, pored toksičnog dejstva mogu izazvati i alergijske promene – astma, ekcemi, urtikarije
Ehinokokus – vrsta parazita koja se dobija od zaraženih životinja, takođe može izazvati alergijske promene, urtikarije i astmu.

Alergeni biljnog porekla

Bakterijski alergeni
Bakterije su jednoćelijski organizmi koji se u širem smislu ubrajaju u prabiljke.
Ona mogu biti alergeni celim telom, ali i svojim egzotoksinima, kao i endotoksinima. Uglavnom deluju i kao alergeni, ali i toksično. Njih ne možemo po volji unositi i izbacivati iz tela.
Česta je pojava ponovnog razbuktavanja starih žarišta (hronična upala krajnika, granulomi zuba, hronična upala žučne kese, jajnika) kada zbog pada otpornosti počinje umnožavanje bakterija a zatim alergijski i toksički procesi zbog njihovog ponovnog prisustva

Plesni (gljivice)
Spore plesni su česti uzročnici raznih alergijskih pojava, naročito astme. Mogu izazvati i alergijsku kijavicu, ekcem, kao i alergijske promene na koži.
Pojava astme vezana za plesni je češća u nižim i vlažnim krajevima, kao i u starim vlažnim kućama.

Polen
Poleni uopšte, a posebno poleni livadskog cveća su vrlo često alergeni. Najčešće izazivaju polensku kijavicu i astmu, a ređe koprivnjaču i ostale kožne promene i samo kada je polen tih biljaka prisutan u vazduhu. Najčešće alergijske promene izazivaju poleni raznih trava, korova, poleni žitarica, poleni raznog drveća i poleni raznog cveća, i to u vreme njihovog cvetanja – u proleće i tokom leta.
Alergološkim testiranjem se utvrđuje vrsta polena na koju je neko alergičan.

Hrana biljnog porekla
Brašno
može izazvati astmu, kijavicu, ekcem, urtikariju, pa i Kvinkeov edem.
Ove alergije su najčešće kod ljudi koji rade u profesijama vezanim za proizvodnju i preradu brašna (mlinari, pekari).
Brašno prodire u organizam preko disajnih puteva, ali može i preko kože.
Pasulj, sočivo, grašak i pirinač – mogu izazvati alergijske pojave.
Najčešće su pojave digestivnog trakta, bolovi, povraćanje, učestale stolice, ponekad loše opšte stanje (pad pritiska, pad temperature i otoci sluzokože usta, grla, jednjaka, uz gušenje).

Povrće
Krompir, kupus, karfiol, patlidžan, šargarepa, crni i beli luk izazivaju ponekad alergijske pojave, najčešće urtikariju.
Voće
Jagode, orasi, bademi, lešnik, pa kruške, kajsije, pomorandže i dr. česti su uzročnici alergijskih pojava, naročito urtikarija, Kvinkeovog edema, astme.
Biljni alergeni kuvanjem često gube svoju moć.
Nekad i vina, posebno bela, mogu izazvati alergijske reakcije, zbog dodataka koji se koriste za razbistravanje vina. Retko, ali ipak se može pojaviti, i alergija na pivo.
Isto tako retko, ali se ipak javlja, alergija na kakao i čokoladu, kafu i čaj.
Kod svih navedenih biljnih alergena su belančevine uzrok alergijskih pojava.

Pored belančevina i ugljeni hidrati iz biljne hrane mogu biti uzrok alergija. Med može izazvati ekcem, urtikarije, proliv, povraćanje...
I razna ulja (maslinovo, bademovo, orahovo) mogu izazvati alergijske pojave

Organske kiseline: sirćetna limunova, jabučna i dr. Mogu izazvati urtikariju i kožne promene kao i razni začini: paprike, biber, slačica, lovorov list

Biljke, pored dejstva preko digestivnog trakta kao hrana, deluju i kontaktom i udisanjem. Morska trava i druga biljna vlakna, ako se upotrebljavaju za punjenje jastuka i madraca, mogu biti alergeni, posebno ako se ove stvari koriste dugo u vlažnim stanovima.

Praškovi protiv insekata od lišća raznih biljaka mogu izazvati astmu, kijavicu i dr.
Ricinus izaziva alergijske pojave, ali ne samo ulje, već i prah od ostatka ceđenja, kao i ricinusovo seme u proizvodnji ulja i kod onih koji gaje biljku ricinus.
Kod preosetljivosti na duvan u fabrikama i prodavnicama duvana nije dokazana preosetljivost na nikotin, već na druge sastojke duvana.


Klimatski i kućni alergeni

Dokazano je da u niskim, podvodnim, močvarnim predelima, ima više alergijskih slučajeva. To se može reći i za neke stanove. Alergeni mogu biti raznog porekla (životinjskog, biljnog ili neorganskog) ali je dovoljno da se promeni stan ili kraj grada, alergijske promene nestanu, zato su izdvojeni u posebnu grupu.

U ovim krajevima vlaga pogoduje razvoju plesni (gljivice) a preko leta ima puno prašine, pa su inhalacione alergije, posebno astma, česte.
U stanovima je najčešći alergen kućna prašina koja zavisi od materijala od koga je kuća građena, od pretrpanosti stanarima i od poslova koji se u kućama – stanovima obavljaju (domaće radinosti).
Pored kućne prašine u kućama su čest alergen plesni, posteljne stvari (dušeci, slamarice, jastuci i sl.)

Lekovi i hemikalije
Lekovi mogu imati dve vrste neželjenih dejstava. Mogu imati toksično dejstvo koje je kod preparata praćeno istim pojavama koje su različite zavisno od leka i alergogena koji kod preosetljivih osoba uvek izazivaju alergijske pojave: astmu, urtikariju, ekcem, rinitis, prolive i sl. bez obzira na farmakološko dejstvo. Većina lekova koji nisu organska jedinjenja delovaće kao alergeni tek kad se vežu za belančevine organizma.
Uzrok alergijskih pojava su skoro svi lekovi, ali neki su retko alergeni. Najčešći su: jod, brom, aspirin i druga sredstva protiv temperature (antipirin, piramidon), barbiturati, kinin, sulfonamidi, arsen, živa, bizmut, penicilin.

Hemikalije
Hemikalije najčešće izazivaju promene na koži i to u direktnom kontaktu.
Ursol – (para-fenilin diamin) koji se upotrebljava za bojenje krzna i kose često izaziva alergijske manifestacije kod onih koji sa njim rade (krznari, frizeri) kao i kod onih na kojima se radi. Najčešće se javljaju astma, rinitis, Kvinkeov edem.
Slične pojave izazivaju i anilinske boje, formalin (kod laboranata i u ostalim zdravstvenim ustanovama gde se koristi kao dezinfekciono sredstvo), hemikalije koje se koriste u fotografiji kod razvijanja i fiksiranja filmova; celuloid i najlon i polivinil izazivaju najčešće kožne promene; hrom i nikl u radionicama gde se obavlja hromiranje i niklovanje.

Endoalergeni:
To su materije koje nastaju u samom organizmu i obično su belančevine po hemijskom sastavu. Nastaju u organizmu za vreme infekcije i intoksikacije autolizom ili degeneracijom tkiva.
Mogu da se jave i pod uticajem raznih spoljnih faktora: hladnoće, toplote, zamora
Alergijske pojave su iste kao kod egzogenih alergena: astma, urtikarije, ekcemi.
Preosetljivost na enogene alergene je teško dokazati jer se ovi alergeni ne mogu izdvojiti i sa njima se ne mogu vršiti razne kožne probe.

Fizički nadražaji
Razni fizički nadražaji: pritisak (na mestu pritiska na kožu usled nošenja teških predmeta, stezanja odeće oko struka, vrata, potkolenica) mogu izazvati razne alergijske pojave na koži – crvenilo, urtikariju, Kvinkeov edem).
Hladnoća je čest uzrok, najčešće kožnih promena – urtikarije, Kvinkeovog edema, eritema;
Toplota izaziva alergijske promene u vidu urtikarije, svraba;
Sunčeva svetlost izaziva alergijske promene na koži – pruritus (svrab), eritem (crvenilo), urtikariju i ekcem; meteorološke promene: vetrovi, pad barometarskog pritiska, vlaga, jonizacija vazduha, po nekim autorima, izazivaju alergijske manifestacije, dok po drugim autorima ovi faktori utiču na pogoršanje ovih promena, ali nisu direktni izazivači.

Dr Draga Ždrnja

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Šta treba znati o sušenom... Sušene namirnice su zdraviji izbor od kuvanih i zamrznutih proizvoda, ali se ipak treba obavestiti o tome gde su i kako sušene, da li su bile gajene konvencionalno ili organski, koliko d...
Ljudi pod stresom su društveniji... Nedavno istraživanje Univerziteta iz Frajburga otkrilo je iznenađujuću činjenicu da ljudi pod stresom razvijaju pozitivno društveno ponašanje. To je opovrglo uobičajeno mišljenje ...
Bazna ishrana čuva zdravlje... Kako tvrde savremeni nutricionisti, imaćemo bolje šanse da duže ostanemo zdravi ako je naše telo pH neutralno, ili blago bazno. Ali, ako naša telesna sredina počne da postaje kise...
Ispravite vrat... Stalno naginjanje nad mobilnim telefonom ili ekranom laptopa ili desktopa može da znatno optereti kosti i zglobove vrata. Ovaj novi simptom lekari su nazvali “tekstualni vrat”. Do ovog por...
Šta piti pred spavanje... Možda mislite da za dobar san nije bitno šta ćete popiti pred spavanje, ali nije tako. Neki inače zdravi napici vam mogu otežati da zaspite, dok vam neki drugi mogu pomoći. Evo koji. Zeleni ...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži


banner mpower yoga


  • 4 stvari koje normalizuju pritisak

    • Dr Draga 30.05.2016 14:38
      Normalnom organizmu je potrebna određena količina soli koju smo mi na neki način ...
       
    • Rade 29.05.2016 18:01
      Čas pišete da smanjena količina soli šteti kao i prevelika, a sad da se smanji ...
  • Kuvana jaja za dijete i zdravlje

    • Panovo 10.10.2017 15:18
      Jaja su zdrava za nasu ishranu kako cemo ih spremati kuvana ili przena to je stvar ...
  • Osnovno o holesterolu

    • redakcija 14.04.2018 07:45
      Poštovani Nemanja, u pravu ste i oprostite, mada je greška nenamerna. Nije dobro ...
       
    • nemanja 14.04.2018 02:38
      Mislim da je strašno neodgovorno da u zemlji u kojoj više ljudi umire od bolesti ...
  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    23 ( +11 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +10 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 150

Srodni članci (po ključnim rečima)

Šta treba znati o sušenom

Detaljnije »