Kaki, persimon, ili “japanska jabuka”, je jestivo voće iz porodice Diospyros. Blagotvoran je po zdravlje, a sazreva baš u ovom periodu. Možda biste mogli da ga potražite u bolje snabdevenim prodavnicama i probate, ako dosad niste…
Najzastupljenija uzgojna vrsta je japanski kaki ili japanska jabuka, Diospyros kaki, koji potiče iz Kine. Boja ploda kakija, zavisno od vrste, može biti od žućkaste, narandžaste, do crvenkaste (od boje pomorandže do boje paradajza). Najčešće su plodovi veličine manje jabuke i mogu biti okrugli, ovalni ili kruškasti.
Karakteristično za ovu vrstu voća je da sadrži visok procenat tanina, zbog čega ima opor ukus – koji se velikim delom gubi kada plod u potpunosti sazri (tada je mekan). Pošto se plod uglavnom bere kada je nezreo, treba sačekati da se zrenje dovrši pre konzumiranja.
Plodovi kakija sadrže značajne količine biljnih vlakana, više vrsta antioksidanasa, proteina, šećera, nešto masnoća, kao i značajne količine vitamina C, B2, B9 i drugih B vitamina, vitamin E, K, beta karotin, a od minerala kalcijum, kalijum, organski vezano gvožđe, mangan, bakar i fosfor.
Može se jesti svež, osušen ili termički obrađen. Može se koristiti za spravljanje kolača, pudinga, džemova, sokova, salata ili za doručak, kao preliv za musli ili druge žitarice.
Uravnotežuje energiju
U tradicionalnoj kineskoj medicini, veruje se da kaki reguliše energiju (či). Preporučuje se kao energetski bogata hrana kod slabosti organizma.
Sveži persimon pomaže u lečenju zatvora (opstipacije), hemoroida, i zaustavlja krvarenje. Međutim, kuvani kaki pomaže u lečenju proliva i dizenterije. Ne treba preterivati u konzumaciji ovog voća jer može izazvati proliv. Ovaj suprotan efekat potiče od sadržaja šećera (podstiče proliv) i tanina (leči proliv). Novija istraživanja potvrđuju lekovito delovanje kakija, koji deluje kao antimutagenik i metabolik (delovanje na metabolizam masnoća), kao i antitumorsko delovanje.
Sveži zreli plodovi sadrže 17-25 % šećera - glukoze i fruktoze. Saharoza je prisutna u vrlo malim količinama, zbog čega ga mogu konzumirati i dijabetičari.
Odličan za malokrvne
Kaki se preporučuje za malokrvne osobe, obolele od čira, kod više oboljenja želuca i creva, bolesti kardiovaskularnog sistema, bolesti jetre (masne jetre, slabog rada jetre, slabog izlučivanja žuči), kod snižavanja povišene telesne temperature i valunga, itd. Osušeni zreo plod kakija dobro je lekovito sredstvo za lečenje komplikacija sa bronhijama i to naročito kod suvog kašlja (prašak od suvog kakija). Sveži sok kakija je dobar kod lečenja visokog krvnog pritiska. “Tera” i parazite iz creva.
Sok iz ploda pomaže u lečenju skorbuta (nedostatak vitamina C), a upotrebom svežih plodova kakija iskorenjena je endemska gušavost u nekim delovima bivšeg Sovjetskog Saveza zahvaljujući sadržaju šećera i joda u organskom obliku.
I list kakija ima lekovito dejstvo, kao dobar adstringent (stežuće dejstvo).
Oljuštite plod!
Važno je da se plod kakija pre konzumiranja potpuno oljušti! Neoljušteni kaki, zbog sadržaja tanina, sa ostalim sadržajem u organima za varenje može podstaći formiranje fitobezoara (biljnih kamenova u organima za varenje), koji se moraju izvaditi operativnim putem u preko 90% slučajeva. Ovi poremećaji se pojavljuju u obliku epidemija u područjima u kojima kaki prirodno uspeva. Takođe, kaki ne treba jesti na prazan stomak.
Katica Spasić