I u našoj kuhinji pirinač je dosta zastupljen, ali nažalost u najvećoj meri još uvek se više koristi beli, rafinisani pirinač. Da bi organizam u potpunosti mogao da iskoristi sve hranljive sastojke ove korisne žitarice a da se izbegne dodatno unošenje hemikalija (pesticida), preporučuje se upotreba integralnog pirinča, po mogućstvu, organski gajenog.

Od 1960-tih raste broj istraživanja koja upoređuju zdravlje korisnika zdravijih načina ishrane, prevashodno vegetarijanaca, sa prosečnom populacijom. Rezultati ovih istraživanja i u svetu i kod nas se slažu: vegetarijanci su zdraviji i žive u proseku duže. Uporedo sa tim, sve veći broj stručnjaka počinje da za tzv. civilizacijske bolesti (a to su pre svega oboljenja srca i krvotoka, moždana kap, dijabetes, artritis i gojaznost, koje se kao epidemije šire zapadnim svetom) okrivljuje preterano i neopravdano insistiranje na korišćenju velikih količina mesa u ishrani.

Nema sumnje da u poslednjim decenijama vegetarijanstvo polako "ulazi u modu". Registrovan je porast broja vegetarijanaca u svim zemljama, posebno među mladima. Danas su u SAD 2,5% odraslih i 2% dece vegetarijanci (oko 5 miliona ljudi), dok u Kanadi taj procenat iznosi 4% (oko 1 milion ljudi)

Ljudi se odlučuju da postanu vegetarijanci bilo iz zdravstvenih razloga, bilo iz etičkih pobuda, bilo zato što bi želeli da probaju nešto novo. Kakav god da je razlog, dobiti od vegetarijanstva su očigledne, i mi ćemo ovde navesti samo neke.

Za mnoge su etički razlozi da postanu vegetarijanci bitniji od zdravstvenih. Naime, etički vegetarijanci smatraju da nema potrebe masovno ubijati životinje radi ishrane ljudi ako se već od vegetarijanske hrane može živeti, i to još i zdravije nego od mesne. Etički vegetarijanci često ističu da čovek po prirodi nije mesožder, jer se građa njegovih organa za varenje znatno razlikuje od građe organa za varenje mesoždera. Čovekovi organi za varenje najsličniji su onima kod plodojeda, pa je izgleda po prirodi čovek i namenjen za ishranu žitaricama, orašastim plodovima, voćem i povrćem.

Pored toga, treba istaći i da čovek nema instinkte mesoždera, koji proždiru sirovo meso, i to pre svega creva i iznutricu (radi važnih enzima). Naprotiv, većini ljudi je prirodno odvratno da vidi krvavo meso, a kamo li da ubija životinje. "Kad bi klanice imale staklene zidove, većina ljudi postali bi vegetarijanci", izjavila je poznata zagovornica vegetarijanstva, Linda Makartni.

Razvoj saosećanja važan je za psihički i duhovni napredak čoveka, a svakako da saosećanje prema svim živim bićima, uljučujući i životinje, predstavlja bitan aspekt ne samo ljudske etike, nego i duhovnosti. Najvažnija dobit koju etički vegetarijanci imaju od svog opredeljenja jeste - mirna savest.


banner mpower yoga


  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    22 ( +10 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 115

Svi članci u rubrici