Mi smo navikli da na bolest i zdravlje gledamo dualistički, kao na nespojive suprotnosti. Holistički sistemi medicine, oni koji se ne usmeravaju samo na simptome, već na pojedinca kao nedeljivu celinu, nastoje da i oboljenja sagledaju kao deo procesa rasta i sazrevanja, odnosno kao iskustva koja su nam data da bismo nešto promenili.

Bilo da ste samo tužni ili da patite od kliničke depresije, još uvek ima puno toga što možete učiniti da pomognete sebi. Ishrana je važan element koji treba uzeti u obzir, ali postoje još neke jednostavne metode koje možete primeniti da popravite svoje raspoloženje. (pišu dr Majkl Ajzak i dr Marija Ajzak)

Metabolički sindrom je grupa stanja koja se pojavljuje zajedno, povećavajući rizik od srčanih bolesti, moždanog ili srčanog udara i dijabetesa. Ako patite od metaboličkog sindroma, ili od bilo kojeg simptoma metaboličkog sindroma, trebalo bi da napravite korenitu promenu u načinu života.

Pripadnici mlađe generacije danas skloni su da se nasmeju, ili čak naljute, kad im neko kaže da ne bi trebalo da toliko gledaju televiziju. Ali, ozbiljna naučna istraživanja potvrdila su da nekoliko sati gledanja televizije negativno utiče na ponašanje i zdravlje dece i mladih.

Iako većina ljudi ne pridaje dovoljno važnosti uticaju unutrašnjeg, psihičkog stanja na zdravlje, činjenice govore da optimizam, osećaj da imamo smisao u životu i osećaj da smo srećni ili zahvalni za ono što imamo, spadaju u najvažnije faktore koji ne samo da nam čuvaju zdravlje, već i značajno podižu kvalitet našeg celokupnog života.

Na Univerzitetskoj klinici u Bostonu psiholog dr Helcel i neurolog dr Lazar prvi put su magnetnom rezonancom potvrdili da subjektivni osećaj opuštanja, rasterećenja i olakšanja koji donosi meditacija ima objektivnu osnovu – povećanje gustine sive moždane mase (regeneracija ćelija) i nastanak novih ćelija u delu mozga zaduženom za učenje i pamćenje (hipokampusu)

Promene vremena utiču na naše raspoloženje. To je neporeciva činjenica. Svi smo iskusili kako nas nailazak hladnog i tmurnog vremena čini mrzovoljnim. Istraživanja su pokazala da joga može da značajno ublaži te pojave koje nauka ne razume potpuno, ali koje su ipak svakodnevna realnost. 

U poslednje vreme dosta proučavanja ukazalo je da loša osećanja loše deluju na zdravlje. Nekoliko novijih istraživanja ukazuju da je ta veza posredna; to jest, da su osobe koje se osećaju loše (tužno, potišteno, ogorčeno) sklonije da vode nezdrav način života, koji povećava rizik od povišenog pritiska, srčanih napada i šloga. Pojednostavljeno rečeno, ne osećaju se ljudi nesrećno zato što nezdravo žive, već nezdravo žive zato što se osećaju nesrećno.