Umesto kazne - razgovor

razgovorRoditelji prekorevaju decu kako bi ispravila ponašanje, nadajući se da će se njihovo potomstvo ispraviti. Međutim, kažnjavanje može da ima potpuno suprotne efekte, pokazalo je istraživanje prof. Andreasa Edera.

Tim predvođen prof. Ederom iz Instituta za opštu psihologiju Univerziteta u Vircburgu tražio je od dece - učesnika u istraživanju - da izvrše jednostavan zadatak. “Broj bi se pojavio na ekranu, a ispitanici su morali da odrede da li je taj broj veći ili manji od pet”, objašnjava naučnik. Oni su morali da saopšte svoju odluku pritiskanjem dugmeta na tastaturi. Levo dugme je bilo za brojeve od 1 do 4, a desno za brojeve od 6 do 9.
Prethodno su ispitanici naučili da će, kada pritisnu jedno od dva dugmeta, dobiti blage elektrošokove. “Shvatili su da mogu da očekuju neprijatnost kada pritisnu dugme”, kaže prof. Eder. Naučnici su pretpostavili da će ispitanici oklevati da pritisnu dugme nakon kojeg će uslediti elektrošok. Na njihovo iznenađenje, desilo se upravo suprotno. Ispitanici su brže nego ranije pritiskali dugme koje “isporučuje” blagi bol usled elektrošoka. Ovo otkriće je iznenadilo naučnike: to bi značilo da kazna sama po sebi nije dovoljna da zaustavi nepoželjno ponašanje.  

(Ne)potvrđene pretpostavke
Tragajući za objašnjenjem, naučnici su pretpostavili da su ispitanici brže pritiskali “kazneno” dugme zbog povećanog uzbuđenja, odnosno da su zbog straha želeli da što pre prebrinu neprijatno iskustvo.
Ali, drugi eksperiment je pokazao da fizičko uzbuđenje nije odgovorno za to. “Ponovo su ispitanici zamoljeni da reše zadatak i ponovo su imali dva dugmeta da pritisnu: jedno koje je izazivalo slab elektrošok, i drugo koje je izazivalo jači elektrošok”. Nije postojao nikakav olakšavajući efekat nakon dobijanja jačeg elektro šoka, uprkos činjenici da je osoba kasnije bila uzbuđenija. Povećano uzbuđenje nije prihvatljivo objašnjenje za ovu pojavu. Zašto su onda ispitanici žurili da sebe izlože bolu?
“Pokazali smo da kazna sama po sebi ne dovodi automatski do promene ponašanja koje ju je izazvalo”, objašnjava prof. Eder. Umesto toga, ona čak može da olakša izvođenje kažnjivog ponašanja kada se redovno primenjuje. “To je slučaj kada se kazneni stimulans koristi kao povratna informacija za kontrolisanje ponašanja.”
Ako se radi o posledici ponašanja očekivanoj i pre nego što pritisnete taster, da li bi bilo moguće podstaći reakciju putem neutralnih stimulusa? Ova pretpostavka je potvrđena u kasnijim eksperimentima.
Jednostavnije rečeno: mozak koristi posledice ponašanja da bi lakše provocirao akciju, čak i ako su posledice neprijatne po nas.

Dajte deci alternativu
Iz svog istraživanja, psiholozi izvlače sledeći zaključak: “Nije da kazna uopšte ne deluje. Ali, ona ne dovodi uvek do suzbijanja neželjenog ponašanja. Čak ni onda kada ispitanici znaju da će uslediti nešto neprijatno.”
Poenta je dati deci alternativu! Odnosno, važno je deci objasniti šta je to željeno ponašanje kako bi imali orijentir. Jer, deca jedino mogu da nauče da prekinu sa nepoželjnim ponašanjem kada im date jasnu alternativu problematičnom ponašanju. Zato bi deci svakodnevno trebalo ukazivati na poželjno ponašanje, odnosno objašnjavati zašto je ono poželjno.


B. Soldatović

Izvor: www.sciencedaily.com

Srodni članci (po ključnim rečima)

Bolje raspoloženje – zdravija hrana... Izgleda da je pravilo da kada smo loše raspoloženi pre biramo nezdravu hranu; i obrnuto, kada smo dobre volje, naš izbor hrane biće bolji. Zašto je tako i kako možemo da iskoristimo ovo saznanje? I...
Kako da lakše prebrodite razvod... Iako to niko želi, razvodi se ipak dešavaju. Na psihološkoj skali stresa, razvod je na samom vrhu, odmah posle smrti bliske osobe. Da biste lakše prebrodili takvu krizu, dobro će ...
Volonteri žive duže... Nedavno sprovedeno istraživanje Univerziteta Mičigen pokazalo je da ljudi koji volontiraju (rade bez naknade) da bi pomogli drugima žive duže od onih koji ne pomažu nikome. I još, oni žive duže i od o...
Osećaj smisla produžuje život... Osećaj da naš život ima značajnu svrhu može da smanji rizik od srčanih oboljenja i šloga i tako nam produži život, utvrdili su istraživači medicinskog centra Maunt Sinaj. Istraživački tim je ponovo...
Pisanje nas čini mudrijim... Svi bi trebalo da pišu, ne samo novinari i pisci. Možda ćete reći da je lako nekom ko već piše da to savetuje. Ne morate, međutim, da budete profesionalni pevač da biste pevali. Isto je ...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • Detoks - potreba ili prolazna moda?

    • Nela Markov 30.05.2017 18:44
      Za Neera dijetu sam čula pre 7 godina i od tada je sprovodim dva puta godišnje ( ...
       
    • Tijana Erdoglija 18.05.2017 10:18
      Poštovanje, htela bih da vam se zahvalim i opišem svoje iskustvo sa proizvodom ...
  • Dobrobiti letnjeg posta

    • Goran Stevanovic 17.07.2017 15:33
      Za neera dijetu sam saznao od kume iz Beograda još 2008. godine, kao sredstvo za ...
       
    • Svetlana Savic 09.07.2017 14:47
      Treći put kupujem Neera sirup i prezadovoljna sam. Ovaj put je pomogao da vratim ...
  • O zdravlju, sasvim iskreno

    • Ivana 07.06.2017 00:36
      Danas sam pročitala knjigu i oduševljena sam. Iskrena ispovest i veoma hrabra ...
  • redakcija
    redakcija
    26 ( +8 )
  • Slavica M
    Slavica M
    21 ( +13 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    15 ( +8 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +32 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 289

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Bolje raspoloženje – zdravija hrana

Detaljnije »