Zdravo je ne biti u pravu

rasprava1„Intelektualna poniznost (skromnost)“, svest o tome da je naše uverenje možda pogrešno, može da poveća toleranciju i poboljša sposobnost odlučivanja, otkriva novo istraživanje Djuk univerziteta.

Autori istraživanja su intelektualnu poniznost (skromnost) definisali kao suprotnost  intelektualnoj aroganciji ili intelektualnoj taštini. Intelektualno ponizni (skromni) ljudi  imaju jaka uverenja, ali prepoznaju svoju „pogrešivost“ i spremni su da prihvate dokaze da su pogrešili, bez obzira na „veličinu teme“.
Istraživači su obavili četiri odvojena istraživanja kako bi izmerili ovu osobinu i bolje saznali kako funkcioniše. U jednom istraživanju, ispitanicima su čitali eseje sa temom za i protiv religije, a zatim su ih istraživači pitali da opišu ličnost svakog od autora eseja. Nakon što bi pročitali esej sa kojim se ne slažu, intelektualno arogantni ljudi su pisca eseja opisivali kao ne naročito moralnu, iskrenu, kompetentnu i toplu osobu. Intelektualno ponizni ljudi su manje bili skloni da procenjuju karakter pisca eseja na osnovu njegovih pogleda iznetih u eseju.
Ljudi koji su pokazali intelektualnu poniznost takođe su bolje procenjivali kvalitet dokaza, čak i u svakodnevnim stvarima. Npr, kada su im predočeni argumenti o koristi upotrebe konca za čišćenje zuba, ove osobe su ispravno napravile razliku između jakih, na činjenicama utemeljnih argumenata i slabih argumenata.

Intelektualna arogancija - loša za državu, loša za pojedinca
Kada je o politici reč, ljudi koji pokazuju intelektualnu skromnost i poniznost, a koji su pristalice republikanaca (u SAD), bili su skloniji od drugih republikanaca da kažu da bi glasali za političara čije mišljenje o nekom pitanju se promenilo tokom vremena, zbog postojanja novih dokaza. Oni su, takođe, manje bili skloni da kritikuju nagle preokrete u mišljenju političara. Što se demokrata tiče, bez obzira da li su intelektualno ponizni ili arogantni, generalno su manje skloni kritici političara koji menjaju svoje mišljenje. „Ako razmišljate šta je to bilo loše u Vašingtonu tokom dužeg perioda, to je veliki broj intelektualno veoma arogantnih ljudi, i u redovima pozicije i u redovima opozicije. Ali, čak i u međuljudskim odnosima, do manjih sukoba sa prijateljima, saradnicima, ljubavnim partnerima, često oko relativno nevažnih stvari, dolazi zato što smo ubeđeni da je naš pogled na svet ispravan, a njihov pogrešan“, objašnjava prof. Liri.

Niko nije nepogrešiv
Istraživanje naučnika sa Djuk univerziteta može se primeniti i na poslovne odnose. „Ako ste na poslovnom sastanku, a vaš šef baš i nije intelektualno ponizan, on (ona) neće slušati druge ljude i prihvatati njihove sugestije“, kaže prof. Liri. „A poznato je da dobro rukovođenje traži širinu perspektive i uzimanje u obzir što više različitih mišljenja.“

Prof. Liri i njegovi saradnici u ovom istraživanju smatraju da je intelektualna poniznost kvalitet koji bi trebalo podsticati i učiti. Jedan od filozofa sa kojim je sarađivao tim prof. Lirija je u Kaliforniji pokrenuo Akademiju intelektualnih vrlina, u kojoj se upravo promoviše intelektualna poniznost.
„Ne treba se plašiti toga da grešite – to je vrednost, i to vrednost koju bi trebalo da promovišemo. Kada bi svako bio bar malo intelektualno ponizan, mislim da bi nam svima bilo bolje, bili bismo manje frustrirani u međusobnim odnosima“, ističe prof. Liri.

 


B. Soldatović

Srodni članci (po ključnim rečima)

5 navika koje povećavaju stres... Dobro je znati šta povećava stres, zato što to onda možemo svesno da izbegnemo – i da na taj način ublažimo svakodnevne stresove. Hteli mi to ili ne, svaki dan je pun stresa ko...
Selen usporava starenje... Jedno skorašnje istraživanje o delovanju mikroelementa selena na ljudski organizam pokazalo je da selen efikasno uklanja toksične naslage žive iz tela i ublažava njihov efekat. Ali to nije sve. O...
Krompir... Krompir ima da ponudi mnogo više nego samo ugljene hidrate i kalorije. To je svakako važna zimska namirnica, u sezoni kad nema dostupnog svežeg povrća. Krompir je veoma lak za varenje, zato je odli...
Cimet, začin i lek... Iako je cimet uglavnom cenjen kao začin, njegovo povoljno dejstvo na organizam daleko nadmašuje začinsku ulogu. On ima moćno antibakterijsko i antigljivično delovanje, i druga povoljna dejstva na orga...
Voće smanjuje rizik od dijabetesa... Možda će vam zvučati suprotno od onoga što se uobičajeno misli, ali istraživački tim sa Harvarda utvrdio je sledeće: povećana konzumacija celovitog voća, posebno borovnica, grožđa i jabuka smanjuje ri...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • Detoks - potreba ili prolazna moda?

    • Nela Markov 30.05.2017 18:44
      Za Neera dijetu sam čula pre 7 godina i od tada je sprovodim dva puta godišnje ( ...
       
    • Tijana Erdoglija 18.05.2017 10:18
      Poštovanje, htela bih da vam se zahvalim i opišem svoje iskustvo sa proizvodom ...
  • Dobrobiti letnjeg posta

    • Goran Stevanovic 17.07.2017 15:33
      Za neera dijetu sam saznao od kume iz Beograda još 2008. godine, kao sredstvo za ...
       
    • Svetlana Savic 09.07.2017 14:47
      Treći put kupujem Neera sirup i prezadovoljna sam. Ovaj put je pomogao da vratim ...
  • O zdravlju, sasvim iskreno

    • Ivana 07.06.2017 00:36
      Danas sam pročitala knjigu i oduševljena sam. Iskrena ispovest i veoma hrabra ...
  • redakcija
    redakcija
    26 ( +8 )
  • Slavica M
    Slavica M
    20 ( +13 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    15 ( +8 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +32 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 182

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

5 navika koje povećavaju stres

Detaljnije »