Svi koji se bave zaštitom prirode i životinja pre ili kasnije se suoče sa osećajem očaja, a ponekad i gneva i depresije zbog uništavanja planete i živih vrsta od strane ljudi. Međutim, ovi destruktivni osećaji na kraju uništavaju nas same…

Koliko puta u toku dana čujete ili izgovorite rečenice kao što su: “šta da ti radim”, “šta ja tu mogu”, “šta da se radi”, “ma, boli me uvo”! Izvučene iz konteksta mogu biti izraz nemoći, mirenja sa sudbinom, nezainteresovanosti, ali i nedostatka saosećanja i razumevanja za probleme drugih.

Ako tokom vežbanja slušate muziku iz slušalica ili gledate tv, možda propuštate jednu od najvrednijih stvari koju dobijate od vežbanja: priliku da poboljšate zdravlje vašeg mozga. Isto je i ako stalno vežbate iste vežbe – to je kao da koristite auto-pilota u avionu.

Drevni Kinezi su pokret upotrebljavali kao lek još pre pet hiljada godina. Pronađeni su predmeti od bronze iz 2700 god. p. n. e. sa crtežima pozicija ći gunga koji su upućivali kako očuvati zdravlje i vitalnost.

Kao i ostale  civilizacijske tekovine, pristojan i urban način življenja se uči. Navike koje deca steknu do pete godine formiraju u njihovoj svesti neku vrstu društvene matrice koja se veoma teško menja. Odnos svakog čoveka prema spoljašnjem okruženju deo je porodične tradicije.

Savremeni čovek se malo kreće, a sedeći način života, dokazano, uz stres i nepravilnu ishranu, doprinosi pojavi mnogih bolesti. Evo nekoliko ideja kako da izbegnete previše sedenja...

Sada, kada je nova godina počela, vreme je da preispitamo naše stare navike i da razmotrimo kako bismo mogli da loše navike postepeno pretvorimo u dobre. Evo nekoliko primera...

Vežbanje tokom hladnih zimskih meseci je važno kako bi imuni sistem nastavio da optimalno radi i kako se ne bismo ugojili. Kako da se obučemo toplo i da budemo zaštićeni, a da to ipak ne ometa kretanje?