Zdrava Hrana

U novije vreme, posebno među mlađom generacijom, postala je moda da se ide na spavanje kasno i spava dugo, kad dan već daleko odmakne. A toj navici kao da se priklanja i starija generacija. Ipak, vredi znati da nije svejedno koliko spavamo. Jedno nedavno istraživanje, veoma obimno i veoma dobro dokumentovano, pokazalo da spavanje preko određene granice skraćuje životni vek.

Pokazalo se da je uvreženo mišljenje da je za optimalno zdravlje potrebno osam sati sna – pogrešno. Šestogodišnje američko istraživanje na više od milion odraslih osoba starih između 30 i 102 godine pokazalo je da ljudi koji spavaju 6-7 sati tokom noći duže žive. Oni koji su spavali 8 sati ili više živeli su kraće. Kraće su živeli i oni koji su spavali manje od 4 sata.
Ovo istraživanje su 2002. godine obavili naučnici sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu i Američko društvo za rak, kao deo istraživanja o prevenciji raka; istraživanjem je rukovodio prof. dr Danijel F. Kripke, specijalista za san.
Za mnoge su rezultati ovog istraživanja bili iznenađujući, ali su ih u međuvremenu potvrdila slična istraživanja u Evropi i Istočnoj Aziji. I ta istraživanja su pokazala da ljudi koji spavaju između 6,5 i 7,5 sati noću žive duže. U proseku, pokazalo se da ljudi koji spavaju 8 ili više sati, ili manje od 6,5 sati, žive kraće. Najveće iznenađenje je činjenica da se preko 8 sati sna smatra predugim spavanjem, dok spavanje 8,5 sati lošije utiče na zdravlje nego ako spavamo samo pet sati dnevno.

Vreme je dragoceno
Iako nauka nema objašnjenje za ovo, praktična vrednost ovog istraživanja je jasna. Uostalom, zar nije bolje nekoliko dodatnih sati koje bismo proveli u snu posvetiti nečemu što priželjkujemo ali nikad ne nađemo vremena da ostvarimo? Na primer, pročitamo neku interesantnu knjigu, pogledamo pozorišnu predstavu ili film, naučimo neku aktivnost kojom smo oduvek želeli da ovladamo (da sviramo na gitari ili klaviru, da obrađujemo slike i tekstove na kompjuteru i dr), nađemo se sa prijateljima sa kojima obično ne stižemo da se vidimo, idemo na tenis, fitnes, jogu (što su sve zdrave aktivnosti), ili naprosto odemo na izlet i šetamo nekim ugodnim krajolikom?
Sve ovo može još u velikoj meri obogatiti i učiniti srećnijim naš život, a jedna relativno savremena disciplina, koja se zove psihoneuroimunologija, pokazuje da su zadovoljniji i srećniji ljudi istovremeno i zdraviji, jer njihov imuni sistem radi bolje…