Da sačuvamo staro seme

staroseme1Samo pet kompanija poseduje više od 60% svetskog tržišta semena poljoprivrednih kultura. One su postigle da u nekim zemljama samostalno sakupljanje i sađenje semena bude kažnjivo. Center for Food Safety nastoji da poveže proizvođače koji čuvaju stare vrste semena.

Savremena poljoprivreda ugrozila je biološku raznovrsnost naše planete. Za manje od jednog veka, samo u SAD nestalo je 93% raznih poljoprivrednih kultura i biljnih vrsta. U celom svetu, biljna raznovrsnost se smanjila za šokantnih 75%! Veliki prinosi u intenzivnoj poljoprivredi zasnivaju se na monokulturi, tj. gajenju samo jedne vrste poljoprivredne kulture na veoma velikim površinama. Međutim, na duže staze sistem monokultura je rizičan. On lišava tlo određenih nutrijenata, pošto određena biljna kultura crpi više određene vrste nutrijenata. Zato je potrebno obilno đubrenje hemijskim đubrivima da bi se dobili veći prinosi. A to nije jedina mana. Monokulture su opasno osetljive na biljne bolesti. Konkretno, bolest koja se pojavi na jednom mestu vrlo brzo bi zahvatila ogromne površine pod istim zasadom i tako mogla da drastično smanji prinos.
Svetskim tržištem semena dominira pet kompanija: Monsanto, Dow, Bayer, Syngenta i DuPont. Njihovom sistemu rada ne pogoduje biodiverzitet, tj. gajenje raznih vrsta, niti im pogoduje da proizvođači imaju sopstveno seme (zato što onda ne moraju da kupuju od njih). Zato svojim uticajem, finansijskom moći i reklamnom propagandom nastoje da nametnu sistem u kojem se gaje samo određene vrste, jer navodno daju mnogo bolje prinose, i da obavežu sve proizvođače da stalno nabavljaju seme od njih.  
Srećom, postoje ljudi koji na to ne pristaju i koji nastoje da sačuvaju razna semena brojnih poljoprivrednih kultura koje se ne koriste u masovnoj proizvodnji. Ovakve vrste se razmnožavaju oprašivanjem, mogu da se ukrštaju sa drugim biljkama i proizvedu potomke koje imaju drugačije genetske crte i u stanju su da se prilagode specifičnim klimatskim uslovima i okruženju i na taj način obezbede genetsku raznovrsnost među biljkama, što je značajna garancija bezbedne proizvodnje hrane.  
Neprofitna organizacija Centar za bezbednost hrane (CFS) je inicirala globalnu mrežu semena (GlobalSeedNetwork) namenjenu proizvođačima i vrtlarima. Ideja je da se na taj način ne samo uveća biodiverzitet, već i da se utiče da se kompletan savremeni metod poljoprivredne proizvodnje izmeni u korist povećanog biodiverziteta (raznovrsnosti).
Ova obimna mreža omogućava članovima da uspostave kontakt, razmenjuju seme, očuvaju biodiverzitet i spasu "globalnu proizvodnju hrane od toga da potpuno pređe u ruke velikih korporacija. GlobalSeedNetwork (globalna mreža semena) je namenjena poljoprivrednim proizvođačima, ljudima koji proizvode hranu u svom vrtu, neprofitnim organizacijama i široj javnosti, tako da se povežu sa svima koji čuvaju razna semena kako bi ih razmenjivali da dobiju varijetete otporne na bolesti, koji odgovaraju njihovom zemljištu i klimatskim uslovima".  Ona takođe pruža priliku korisnicima da podele svoje znanje i iskustvo o načinima gajenja, nađu informacije o specifičnim biljkama - gde je najbolje da se gaje, biljnim bolestima, navodnjavanju - da postave razna pitanja i dobiju odgovor i slično.

Više o ovome pogledajte na
www.globalseednetwork.org
www.treehuger.com

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kad dajemo, radost duže traje... U psihologiji je poznat fenomen da se sreća koju nam donosi određeno zbivanje ili aktivnost smanjuje svaki put kad to iznova doživimo. Ali, davanje drugima može biti izuzetak od tog pravila, ukazuje n...
Sajam meda na Tašmajdanu... U Beogradu je u toku veliki sajam meda na Tašmajdanu, na kojem još do nedelje (7. oktobra) možete da se snabdete najkvalitetnijim medom. Vredi se prošetati, jer med, pčelinji proi...
Da smirite stomak... Pokvaren stomak i problemi sa varenjem nisu nikad ugodni. Evo nekoliko biljaka koje pomažu da rešimo blaže poremećaje organa za varenje. Žalfija je poznata po svojim antiseptičkim svojstvima. Čak d...
Voće u ljudskoj ishrani... Kad govorimo o voću, mislimo na zrele plodove višegodišnjih kultivisanih ili samoniklih stabala (voćaka) koji se bez štetnih posledica po zdravlje mogu koristiti za ljudsku ishranu u sirovom stanju. V...
Organski paradajz je bolji... Organski paradajz je zaista nutritivno bolji od konvencionalno gajenog, a ima i bolji ukus. To je utvrdilo nedavno istraživanje sprovedeno na Državnom univerzitetu Cera u Brazilu. Iako mnogi kupuj...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • Detoks - potreba ili prolazna moda?

    • Jelena Culaja 24.01.2018 10:53
      Po povratku iz Amerike 2012.godine, i samim tim nagle promene klime, moje telo i ...
  • Dobrobiti letnjeg posta

    • Goran Stevanovic 17.07.2017 15:33
      Za neera dijetu sam saznao od kume iz Beograda još 2008. godine, kao sredstvo za ...
  • Moje iskustvo neera dijete

    • Sara Kuzmanović 29.06.2018 10:36
      Kao korisnik Neera sirupa imam višegodišnja iskustva i pozitivna su. Napomenuću da ...
  • Neera korak po korak (2)

    • Dragan Vasiljević 18.09.2018 11:17
      Danas sam krenuo po treći put da primenjujem čudotvornu neeru. Moje iskustvo je da ...
  • Čišćenje organizma

    • Miodrag Marković 17.03.2018 10:57
      Moje iskustvo sa Neera sirupom je fenomenalno. Upravo danas sam kupio sirup po ...
  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    22 ( +12 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 110

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kad dajemo, radost duže traje

Detaljnije »