Da sačuvamo staro seme

staroseme1Samo pet kompanija poseduje više od 60% svetskog tržišta semena poljoprivrednih kultura. One su postigle da u nekim zemljama samostalno sakupljanje i sađenje semena bude kažnjivo. Center for Food Safety nastoji da poveže proizvođače koji čuvaju stare vrste semena.

Savremena poljoprivreda ugrozila je biološku raznovrsnost naše planete. Za manje od jednog veka, samo u SAD nestalo je 93% raznih poljoprivrednih kultura i biljnih vrsta. U celom svetu, biljna raznovrsnost se smanjila za šokantnih 75%! Veliki prinosi u intenzivnoj poljoprivredi zasnivaju se na monokulturi, tj. gajenju samo jedne vrste poljoprivredne kulture na veoma velikim površinama. Međutim, na duže staze sistem monokultura je rizičan. On lišava tlo određenih nutrijenata, pošto određena biljna kultura crpi više određene vrste nutrijenata. Zato je potrebno obilno đubrenje hemijskim đubrivima da bi se dobili veći prinosi. A to nije jedina mana. Monokulture su opasno osetljive na biljne bolesti. Konkretno, bolest koja se pojavi na jednom mestu vrlo brzo bi zahvatila ogromne površine pod istim zasadom i tako mogla da drastično smanji prinos.
Svetskim tržištem semena dominira pet kompanija: Monsanto, Dow, Bayer, Syngenta i DuPont. Njihovom sistemu rada ne pogoduje biodiverzitet, tj. gajenje raznih vrsta, niti im pogoduje da proizvođači imaju sopstveno seme (zato što onda ne moraju da kupuju od njih). Zato svojim uticajem, finansijskom moći i reklamnom propagandom nastoje da nametnu sistem u kojem se gaje samo određene vrste, jer navodno daju mnogo bolje prinose, i da obavežu sve proizvođače da stalno nabavljaju seme od njih.  
Srećom, postoje ljudi koji na to ne pristaju i koji nastoje da sačuvaju razna semena brojnih poljoprivrednih kultura koje se ne koriste u masovnoj proizvodnji. Ovakve vrste se razmnožavaju oprašivanjem, mogu da se ukrštaju sa drugim biljkama i proizvedu potomke koje imaju drugačije genetske crte i u stanju su da se prilagode specifičnim klimatskim uslovima i okruženju i na taj način obezbede genetsku raznovrsnost među biljkama, što je značajna garancija bezbedne proizvodnje hrane.  
Neprofitna organizacija Centar za bezbednost hrane (CFS) je inicirala globalnu mrežu semena (GlobalSeedNetwork) namenjenu proizvođačima i vrtlarima. Ideja je da se na taj način ne samo uveća biodiverzitet, već i da se utiče da se kompletan savremeni metod poljoprivredne proizvodnje izmeni u korist povećanog biodiverziteta (raznovrsnosti).
Ova obimna mreža omogućava članovima da uspostave kontakt, razmenjuju seme, očuvaju biodiverzitet i spasu "globalnu proizvodnju hrane od toga da potpuno pređe u ruke velikih korporacija. GlobalSeedNetwork (globalna mreža semena) je namenjena poljoprivrednim proizvođačima, ljudima koji proizvode hranu u svom vrtu, neprofitnim organizacijama i široj javnosti, tako da se povežu sa svima koji čuvaju razna semena kako bi ih razmenjivali da dobiju varijetete otporne na bolesti, koji odgovaraju njihovom zemljištu i klimatskim uslovima".  Ona takođe pruža priliku korisnicima da podele svoje znanje i iskustvo o načinima gajenja, nađu informacije o specifičnim biljkama - gde je najbolje da se gaje, biljnim bolestima, navodnjavanju - da postave razna pitanja i dobiju odgovor i slično.

Više o ovome pogledajte na
www.globalseednetwork.org
www.treehuger.com

Srodni članci (po ključnim rečima)

Jedite orahe da mislite bolje... Istaživači Univerziteta Kalifornija su utvrdili da je redovna konzumacija šake oraha dnevno pomogla ispitanicima svih životnih doba da bolje urade testove razumevanja i razmišljanja. Ovo istraživan...
Kinoa sa tempehom... Sastojci: 250g tempeha, 2 kašike tamarija, 250g pečuraka (ili šitake gljiva), 1 crni luk, 250g bundeve, 1 srednja šargarepa, 2 šolje kinoe.   Priprema: Zagrejte ul...
Palenta sa sosom od pečurki ... Ovo je primer „domaće brze hrane“, jer se može pripremiti za 20 minuta.  Za 4 osobe, potrebno je: 2 kašike maslinovog ulja, 300g pečurki po želji (šampinjoni, vrganji itd.) iseckanih...   ...
Gazirani napici... Novo istraživanje objavljeno u Američkom žurnalu kliničke ishrane ukazuje da gazirani i ostali zašećereni napici mogu da značajno povećaju rizik od moždanog udara, posebno među ženama. Proučavanj...
Prirodna sredstva protiv prehlade... Počelo je; gomila ljudi već kija i šmrca po autobusima, čekaonicama... Protiv virusa antibiotici ne deluju, ali jednostavni, prirodni napici sa đumbirom, belim lukom i sl. mogu da pomognu da pr...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • Detoks - potreba ili prolazna moda?

    • Nela Markov 30.05.2017 18:44
      Za Neera dijetu sam čula pre 7 godina i od tada je sprovodim dva puta godišnje ( ...
       
    • Tijana Erdoglija 18.05.2017 10:18
      Poštovanje, htela bih da vam se zahvalim i opišem svoje iskustvo sa proizvodom ...
  • Dobrobiti letnjeg posta

    • Goran Stevanovic 17.07.2017 15:33
      Za neera dijetu sam saznao od kume iz Beograda još 2008. godine, kao sredstvo za ...
       
    • Svetlana Savic 09.07.2017 14:47
      Treći put kupujem Neera sirup i prezadovoljna sam. Ovaj put je pomogao da vratim ...
  • O zdravlju, sasvim iskreno

    • Ivana 07.06.2017 00:36
      Danas sam pročitala knjigu i oduševljena sam. Iskrena ispovest i veoma hrabra ...
  • redakcija
    redakcija
    26 ( +8 )
  • Slavica M
    Slavica M
    20 ( +13 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    15 ( +8 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +32 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 231

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Jedite orahe da mislite bolje

Detaljnije »