Vi ste ovde: Unapređenje zdravlja Zdrav životni stil Kako ublažiti stres

Kako ublažiti stres

Ne postoji analiza krvi koja može izmeriti jačinu preživljenog stresa. Ali iz iskustva znamo kako on deluje. Stres dovodi do lučenja hormona u krv, što izaziva sledeće reakcije: disanje se ubrzava, puls se ubrzava, u mišiće stiže nagli priliv krvi, a krv se preusmerava iz stomaka.

 


Promene koje je izazvao stres se odražavaju i na nivoe šećera u krvi i na nivoe hormona.
Iako izaziva osećaj “leptirića u stomaku”, ili čak grča, stres nije bolest i nije psihijatrijska dijagnoza. Samo je postraumatski stresni poremećaj (PTSD) zvanična psihijatrijska dijagnoza, ali čak je i to sporno. U Japanu se, međutim, karoši (smrt usled stresa izazvanog preteranim radom) sve više priznaje kao realno, mada teško dokazivo stanje.
Današnje shvatanje termina „stres“ potiče od Hansa Selija. Godine 1956. Seli je definisao reakciju na stres kroz tri različite faze: „alarm“ (tokom koje se telo fizički priprema za akciju), „otpor“ (tokom koje stres traje duže i dolazi do prilagođavanja) i „kolaps“ (gde nepodnošljivi, produženi i često ponavljani stres rezultira iscrpljenošću).

Do izvesne mere, stres je koristan
Niko od nas ne može izbeći izloženost stresnim situacijama, a efekti su vrlo individualni. Neko drugi može lako savladati nešto što kod vas izaziva priličnu zabrinutost i uznemirenost. Postoje naučni dokazi koji pokazuju da u nekim situacijama stres poboljšava radni učinak, ali do izvesne granice, što varira od osobe do osobe; jači stres ga jednostavno smanjuje. Dakle, stres je ponekad i koristan.

Kontrolisanje stresa
Stres može smanjiti otpornost vašeg organizma i učiniti vas osetljivijim na infekcije i bolesti, ali postoje stvari koje možete da uradite, na primer da dodate korisne hranljive sastojke svojoj ishrani i tako ojačate imunitet. Takođe treba da izbegnete alkohol i cigarete. Alkohol interaguje sa mnogim dodacima ishrani i crpi hranljive sastojke. Nikotin pojačava simptome anksioznosti i stresa. Takođe, pušenje izaziva veću potrebu za vitaminom C i smanjuje unos vitamina B12 i folne kiselina.


Pomozite sebi da se smirite

 

Dodaci ishrani i biljni čajevi
Čini se da su oni koji su izloženi dugotrajnom stresu podložniji infekcijama i trebalo bi da uzimaju dodatke ishrani (cink i vitamin C) kako bi ojačali imunitet. Čaj od kamilice i nane deluje umirujuće na mnoge ljude.

Smanjite kofein
Jedna od supstanci koja se mnogo i redovno koristi jeste kofein, koji unosimo kroz kafu, čaj i kola napitke. Suviše kofeina pojačava simptome uznemirenosti i remeti san. Iznenadilo bi vas koliko biste se bolje osećali kada biste znatno smanjili ili potpuno izbacili kofein na dve nedelje. Ako već pijete puno kafe i kola napitaka, nedelju dana nakon što prestanete sa konzumacijom kofeina, možete imati probleme tokom odvikavanja poput glavobolje ili prevelike žudnje za njima. Ali, ovi simptomi brzo nestaju.

Koristite namirnice sa niskim glikemijskim indeksom
Namirnice koje oslobađaju šećere veoma sporo najbolje su u borbi protiv stresa. Jedite integralni hleb, povrće, mahunarke, heljdu i ovsene pahuljice. Ove namirnice pomažu da se održi konstantni nivo šećera u krvi, što garantuje da se ni raspoloženje neće menjati. Hrana sa visokim glikemijskim indeksom sadrži puno šećera koji se brzo oslobađa. Iako brzo popravljaju raspoloženje, ovi šećeri imaju kratkotrajno dejstvo, a česti su padovi raspoloženja nakon njihove upotrebe. Oscilacije u nivou šećera u krvi loše utiču na raspoloženje i remete ravnotežu u ishrani.

Konzumirajte orašasto voće
Skoro svi koštunjavi plodovi i voće, a naročito bademi i brazilski orah, bogati su vitaminima B, posebno B3, B5 i B6, selenom, omega-3 masnim kiselinama i taurinom. Sve to znatno ublažava simptome stresa.

Bolje jedite hranu koja blagotvorno deluje na vas umesto da tražite utehu u hrani.
Na primer, topla domaća supa tokom hladnih dana podsetiće vas na pažnju kojom ste bili okruženi u detinjstvu. Činija tople ovsene kaše koja se puši, posuta cimetom i zaslađena suvim grožđem, pomoći će vam da „pregurate“ i najteži dan.

Naučite da se opustite
I, poslednje, ali ne i najmanje bitno, naučno je dokazano da meditacija uklanja posledice stresa, i bukvalno „leči“ stres, ne samo što se tiče subjektivnog osećaja, nego i na fiziološkom nivou (na nivou neurona). Naučite neku jednostavnu tehniku opuštanja, dubokog disanja, meditacije i primenjujte je svakog dana, kao preventivu i lek.
 



 Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži