Moja baštica, moja slobodica!

Kad sam bio mali, bilo mi je čudno i smešno kada sam gledao starije ljude u Beogradu kako nose motike i neke druge alatke na leđima i idu ka nekim tamo poljanama pored zgrada. Razmišljao sam, ovi matorci, baš nemaju pametnija posla. Kako je to dosadno. (piše: Dragan Andrić, sociolog)

Naravno, danas, nakon više decenija više ne razmišljam tako. I pokušavam da shvatim zašto sam uopšte tako razmišljao. Da li je to normalna faza u odrastanju svakog deteta, kada su mu interesovanja na potpuno drugoj strani, više vezana za neku socijalizaciju, zabavu, društvo i same prijatelje i drugare, koji im u tim godinama znače mnogo više i što predstavlja neku prirodnu fazu u sazrevanju ličnosti. Ili je u pitanju jedna vrsta neznanja i neobučenosti, nešto što nam nije na dobar način predstavljeno u školi, društvu, porodici. Iako u mojoj porodici to nije bio slučaj, moj otac je bio penzioner i na neki način farmer, imao je svoju baštu i plac, u tom momentu, ali svejedno ja nisam uopšte bio privučen time.
U svakom slučaju, sada se bavim tim temama i profesionalno, i shvatam koliko je značajno za ljude da imaju svoje bašte i da mogu sami da gaje svoju hranu.

Osim rekreacije, boravka u prirodi, napolju, van četiri zida, komunikacije i druženja, uštede u kućnom bužetu, ovo može da ima veliki uticaj na zdravlje samih ljudi. Danas je većina proizvodnje hrane industrijalizovana, pa se i na samim pijacama prodaje hrana koja je u velikoj meri prskana i zagađena, što hemikalijama, što samim ljudima i njihovim mislima. Jer, društvo je danas u najvećoj meri okrenuto ka parama i ličnoj zaradi, nauštrb sopstvenog, ali i zdravlja drugih.  Danas ne možete biti sigurni ni u kakve deklaracije, jer je sistem takav da vas gura samo u trku za sopstvenim profitom, kojim se meri ceo život, nažalost. I zato treba  biti veoma oprezan i kada se susrećemo i sa onim proizvodima, koji imaju sertifikate. Nikome ne treba bezuslovno verovati. Najzdravija hrana je ona hrana koja sam sam odgajio i jedino za nju mogu biti potpuno siguran da je ono što mislim da jeste.   
U takvoj situaciji, ta stara tradicija da ljudi kada odu u penziju počnu da se vraćaju zemlji i da obrađuju zemlju, gde god ima mogućnosti za to, treba da se proširi i na širu populaciju. Jer sigurno je da bi svi, od pojedinaca do mnogočlanih porodica, imali veoma velike koristi od ove akcije. Urbane bašte su sada trend koji se razvija u svetu i nije samo vezan za penzionere, već za celu populaciju. I u Srbiji već postoje organizovane grupe koje se udružuju oko ovog cilja, a i sama država se sporadično uključuje u ove akcije, pa su tako neke opštine iznajmile slobodnu zemlju onima koji žele da ih obrađuju.  Takođe i razne grupe ljudi traže i iznajmljuju zemlju za obrađivanje, stvarajući više parcela, koje mogu zajedno da obrađuju.  Život u gradu ne znači da nije moguće imati svoju hranu, ima dovoljno zemlje i u samim gradovima i u predgrađima, koja može da se iskoristi za ovu svrhu, samo treba ljude što više animirati, dati im informacije, kako bi shvatili prednosti ovakvih akcija.

U celom svetu se razvijaju, u manjoj ili većoj meri, razni modeli urbane poljoprivrede ili urbanog gajenja hrane, pri čemu se koriste specifični uslovi u svakoj situaciji. Tako je recimo Njujork, postao vodeći grad u svetu po baštama na vrhovima zgrada. U Havani, recimo prema, nekim izvorima, usled nedostatka goriva i ozbiljnih problema sa transportom, u velikoj meri je razvijena urbana poljoprivreda, pa se tako 90% svežih proizvoda obezbeđuje sa urbanih farmi i bašti. U jednoj od knjiga posvećenoj ovoj temi Jestivi gradovi -  urbana permakultura za bašte, dvorišta, terase, krovove i ostalo, od Judit Engr, Imo Fibrig i Martina Šnajdera (Edible Cities – Urban Permaculture for Gardens, Yards, Balconies, Rooftops and Beyond, by Judith Anger, Immo Fiebrig and Martin Schnyder), može da se otkrije, kako ljudi širom sveta otkrivaju nove mogućnosti i kako ih pretvaraju u realnost, uprkos ograničenim resursima.  Knjiga inspriše čitaoce kako da nađu slobodne prostore u svojim gradovima i kako da ih inteligentno iskoriste.

Takva praksa postoji i u regionu, pogotovo u Hrvatskoj, gde gradske vlasti čak i same dodeljuju parcele građanima na korišćenje.
„Uzgajanje hrane je temeljna ljudska vještina, da se znaš pobrinuti za svoju egzistenciju koju mi u gradu nemamo. Živeći u stanovima mi nemamo pristup esenciji života, a to je zemlja. Jedini način da se to promiijeni jeste da se te javne površine koje su dostupne, nisu iskorištene, počnu pretvarati u društvene vrtove“, da citiramo Sandru Dobrić, iz Hrvatske.

U Srbiji pored toga što postoji veliki broj neformalnih grupa i pojedinaca, uglavnom penzionera, postoje i neke “mlađe” i formalnije grupe, udruženja i inicijative, koje se bave ovim temama. U Beogradu, tako već nekoliko godina postoji udruženje Baštalište, koje je ime dobilo spajanjem dve reči bašta i igralište i planski okuplja određeni broj ljudi. Oni zajedno obrađuju, u prigradskom mestu Slanci, veći broj bašti, na zajedničkom placu, koji je podeljen na veći broj parcela. S druge strane i opštine, poput Rakovice ili Šapca, su napravile projekte u kojima se građanima omogućuje da koriste određene površine za uzgoj hrane.

Dragan Andrić, dipl. sociolog,
autor knjige “Duhovno društvo ljubavi”


Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži


banner mpower yoga


  • Kompletna uputstva za Neera dijetu (3)

    • Slavica 04.03.2019 08:35
      Devojčice ovog uzrasta su još u fazi rasta i razvoja i nije preporučljivo da ...
       
    • Daca 02.03.2019 10:29
      Interesuje me da li mogu devojčice od 15 - 16 god da koriste Neera dijetu. Hvala
  • Moje iskustvo neera dijete

    • Sara Kuzmanović 29.06.2018 10:36
      Kao korisnik Neera sirupa imam višegodišnja iskustva i pozitivna su. Napomenuću da ...
  • Neera korak po korak (2)

    • Dragan Vasiljević 18.09.2018 11:17
      Danas sam krenuo po treći put da primenjujem čudotvornu neeru. Moje iskustvo je da ...
  • Čišćenje organizma

    • Miodrag Marković 17.03.2018 10:57
      Moje iskustvo sa Neera sirupom je fenomenalno. Upravo danas sam kupio sirup po ...
  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    23 ( +11 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +10 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 163

Svi članci u rubrici