Moja baštica, moja slobodica!

mojabasticaKad sam bio mali, bilo mi je čudno i smešno kada sam gledao starije ljude u Beogradu kako nose motike i neke druge alatke na leđima i idu ka nekim tamo poljanama pored zgrada. Razmišljao sam, ovi matorci, baš nemaju pametnija posla. Kako je to dosadno. (piše: Dragan Andrić, sociolog)

Naravno, danas, nakon više decenija više ne razmišljam tako. I pokušavam da shvatim zašto sam uopšte tako razmišljao. Da li je to normalna faza u odrastanju svakog deteta, kada su mu interesovanja na potpuno drugoj strani, više vezana za neku socijalizaciju, zabavu, društvo i same prijatelje i drugare, koji im u tim godinama znače mnogo više i što predstavlja neku prirodnu fazu u sazrevanju ličnosti. Ili je u pitanju jedna vrsta neznanja i neobučenosti, nešto što nam nije na dobar način predstavljeno u školi, društvu, porodici. Iako u mojoj porodici to nije bio slučaj, moj otac je bio penzioner i na neki način farmer, imao je svoju baštu i plac, u tom momentu, ali svejedno ja nisam uopšte bio privučen time.
U svakom slučaju, sada se bavim tim temama i profesionalno, i shvatam koliko je značajno za ljude da imaju svoje bašte i da mogu sami da gaje svoju hranu.

Osim rekreacije, boravka u prirodi, napolju, van četiri zida, komunikacije i druženja, uštede u kućnom bužetu, ovo može da ima veliki uticaj na zdravlje samih ljudi. Danas je većina proizvodnje hrane industrijalizovana, pa se i na samim pijacama prodaje hrana koja je u velikoj meri prskana i zagađena, što hemikalijama, što samim ljudima i njihovim mislima. Jer, društvo je danas u najvećoj meri okrenuto ka parama i ličnoj zaradi, nauštrb sopstvenog, ali i zdravlja drugih.  Danas ne možete biti sigurni ni u kakve deklaracije, jer je sistem takav da vas gura samo u trku za sopstvenim profitom, kojim se meri ceo život, nažalost. I zato treba  biti veoma oprezan i kada se susrećemo i sa onim proizvodima, koji imaju sertifikate. Nikome ne treba bezuslovno verovati. Najzdravija hrana je ona hrana koja sam sam odgajio i jedino za nju mogu biti potpuno siguran da je ono što mislim da jeste.   
U takvoj situaciji, ta stara tradicija da ljudi kada odu u penziju počnu da se vraćaju zemlji i da obrađuju zemlju, gde god ima mogućnosti za to, treba da se proširi i na širu populaciju. Jer sigurno je da bi svi, od pojedinaca do mnogočlanih porodica, imali veoma velike koristi od ove akcije. Urbane bašte su sada trend koji se razvija u svetu i nije samo vezan za penzionere, već za celu populaciju. I u Srbiji već postoje organizovane grupe koje se udružuju oko ovog cilja, a i sama država se sporadično uključuje u ove akcije, pa su tako neke opštine iznajmile slobodnu zemlju onima koji žele da ih obrađuju.  Takođe i razne grupe ljudi traže i iznajmljuju zemlju za obrađivanje, stvarajući više parcela, koje mogu zajedno da obrađuju.  Život u gradu ne znači da nije moguće imati svoju hranu, ima dovoljno zemlje i u samim gradovima i u predgrađima, koja može da se iskoristi za ovu svrhu, samo treba ljude što više animirati, dati im informacije, kako bi shvatili prednosti ovakvih akcija.

U celom svetu se razvijaju, u manjoj ili većoj meri, razni modeli urbane poljoprivrede ili urbanog gajenja hrane, pri čemu se koriste specifični uslovi u svakoj situaciji. Tako je recimo Njujork, postao vodeći grad u svetu po baštama na vrhovima zgrada. U Havani, recimo prema, nekim izvorima, usled nedostatka goriva i ozbiljnih problema sa transportom, u velikoj meri je razvijena urbana poljoprivreda, pa se tako 90% svežih proizvoda obezbeđuje sa urbanih farmi i bašti. U jednoj od knjiga posvećenoj ovoj temi Jestivi gradovi -  urbana permakultura za bašte, dvorišta, terase, krovove i ostalo, od Judit Engr, Imo Fibrig i Martina Šnajdera (Edible Cities – Urban Permaculture for Gardens, Yards, Balconies, Rooftops and Beyond, by Judith Anger, Immo Fiebrig and Martin Schnyder), može da se otkrije, kako ljudi širom sveta otkrivaju nove mogućnosti i kako ih pretvaraju u realnost, uprkos ograničenim resursima.  Knjiga inspriše čitaoce kako da nađu slobodne prostore u svojim gradovima i kako da ih inteligentno iskoriste.

Takva praksa postoji i u regionu, pogotovo u Hrvatskoj, gde gradske vlasti čak i same dodeljuju parcele građanima na korišćenje.
„Uzgajanje hrane je temeljna ljudska vještina, da se znaš pobrinuti za svoju egzistenciju koju mi u gradu nemamo. Živeći u stanovima mi nemamo pristup esenciji života, a to je zemlja. Jedini način da se to promiijeni jeste da se te javne površine koje su dostupne, nisu iskorištene, počnu pretvarati u društvene vrtove“, da citiramo Sandru Dobrić, iz Hrvatske.

U Srbiji pored toga što postoji veliki broj neformalnih grupa i pojedinaca, uglavnom penzionera, postoje i neke “mlađe” i formalnije grupe, udruženja i inicijative, koje se bave ovim temama. U Beogradu, tako već nekoliko godina postoji udruženje Baštalište, koje je ime dobilo spajanjem dve reči bašta i igralište i planski okuplja određeni broj ljudi. Oni zajedno obrađuju, u prigradskom mestu Slanci, veći broj bašti, na zajedničkom placu, koji je podeljen na veći broj parcela. S druge strane i opštine, poput Rakovice ili Šapca, su napravile projekte u kojima se građanima omogućuje da koriste određene površine za uzgoj hrane.

Dragan Andrić, dipl. sociolog,
autor knjige “Duhovno društvo ljubavi”

Srodni članci (po ključnim rečima)

Bobičavo voće - prava superhrana... Istraživači su otkrili da neke ptice, koje inače jedu samo insekte, pre seobe na jug radikalno menjaju svoju ishranu orijentišući se uglavnom na bobičavo voće, puno antioksidanasa. Da li je ovo dobra ...
Organsko vrtlarenje... Dvodnevni seminar o organskom baštovanstvu održaće se 21. i 22. aprila u Udruženju "Serbia Organica" kao deo redovnih aktivnosti.   Nije potrebno predznanje, može se prijaviti svako ko želi d...
Kako biti manje prehlađen... Nije obavezno da „zakačite“ prvu sledeću prehladu. Svaka infekcija traži pogodnog domaćina, pa ako se pobrinete o imunitetu i otežate virusima i bakterijama da vas zaposednu, imate šansu da pregurate ...
Ne terajte decu da jedu... Neretko se sreću deca koja odbijaju određene namirnice od malih nogu. Ubeđeni da su im one neophodne za pravilan razvoj, roditelji pokušavaju nagovaranjima, pretnjama, kažnjavanjem, ucenama, molbama...
Alge protiv radijacije... Dobro je znati, zlu ne trebalo, da morske alge, posebno spirulina i hlorela, pomažu eliminaciji radioaktivnih materija iz organizma, a svojim antioksidativnim svojstvima štite telo od raka.  O...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • Kompletna uputstva za Neera dijetu (3)

    • Slavica 04.03.2019 08:35
      Devojčice ovog uzrasta su još u fazi rasta i razvoja i nije preporučljivo da ...
       
    • Daca 02.03.2019 10:29
      Interesuje me da li mogu devojčice od 15 - 16 god da koriste Neera dijetu. Hvala
  • Moje iskustvo neera dijete

    • Sara Kuzmanović 29.06.2018 10:36
      Kao korisnik Neera sirupa imam višegodišnja iskustva i pozitivna su. Napomenuću da ...
  • Neera korak po korak (2)

    • Dragan Vasiljević 18.09.2018 11:17
      Danas sam krenuo po treći put da primenjujem čudotvornu neeru. Moje iskustvo je da ...
  • Čišćenje organizma

    • Miodrag Marković 17.03.2018 10:57
      Moje iskustvo sa Neera sirupom je fenomenalno. Upravo danas sam kupio sirup po ...
  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    23 ( +11 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +10 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 89

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Bobičavo voće - prava superhrana

Detaljnije »