Nije zdravo biti naivan

licnipodaciJedna je stvar koristiti usluge Gugla i Fejsbuka zato što je to u savremenom svetu gotovo nemoguće izbeći. Ali, potpuno je druga stvar naivno verovati da je sve što te kompanije rade sa našim ličnim podacima zakonski opravdano i dobronamerno.

Internet, a društvene mreže posebno, pomerili su granice između privatnosti i javnosti. Iako su mnogi ljudi svesni toga, često se ne obaziru na „velikog internetskog brata“, sve dok nešto ne pođe po zlu. Evropska unija od 25. maja uvodi strožu zakonsku regulativu zaštite ličnih podataka.

Gugl i Fejsbuk skupljaju i čuvaju vaše lične informacije i koriste pre svega u marketinške svrhe. Uostalom, 98% Fejsbukovog prihoda dolazi od reklama, ukupno 39,9 milijardi dolara prošle godine. Što više ličnih informacija podelite na Fejsbuku, to će njihov profit biti veći.
Nedavno je Kembridž analitika optužena za neovlašćeni pristup podacima i stvaranje sistema kojim se pravi profil američkih glasača korišćenjem na ovaj način prikupljenih podataka od 87 miliona korisnika Fejsbuka, kako bi putem personalizovanih političkih reklama uticali na glasače (što je korišćeno tokom poslednjih predsedničkih izbora). To nije ni prvi ni poslednji put da političke partije koriste podatke sa Fejsbuka bez vašeg znanja. Važno je, međutim, da znate da vas i vaše prijatelje na Fejsbuku prate. Kod ove manipulacije nije reč samo o politici, reč je o tome da vi sami postajete proizvod. Detalji o vama i vašem životu se prodaju jer su vredni onima koji žele da utiču na vas, npr. putem reklama za određene proizvode.

"Znamo gde ste bili prošlog leta"
Gugl ne samo da je najveći monopolista na svetu, već i kompanija sa najnaprednijom veštačkom inteligencijom u svetu koja joj olakšava da razvrsta sve vaše podatke i otkrije modele koji mogu da se iskoriste radi uvećanja profita. Gugl poseduje sve što ste uradili onlajn ako ste koristili alat koji podržava ova kompanija, a Fejsbuk ima podatke o svemu što ste ikada postavili, komentarisali ili lajkovali. Svi ovi podaci se koriste za formiranje profila ličnosti koji se koriste na različite načine, a sve u svrhu zarade. Ili, kako bi rekao Erik Šmit, koosnivač Gogla: „Znamo gde ste bili, znamo gde ste sada, manje ili više znamo o čemu mislite“.
Krajem marta Gardijan je objavio članak o tome kako Fejsbuk i Gugl prikupljaju lične podatke svakog korisnika. Lista je podugačka i uključuje istoriju svega što ste ikada (na svim aparatima) tražili na Gugl pretraživaču kao i na Jutjubu (bez obzira da li ste to obrisali sa vaših uređaja), zatim mogućnost praćenja lokacije na kojoj se nalazite. Na osnovu vaših podataka (lokacija, godine, pol, posao, bračni status itd) Gugl kreira personalizovane reklame (one koji bi mogle da vas interesuju). Da li ste ikada pretraživali određeni proizvod ili servis, a zatim odjednom shvatili da ste zatrpani reklamama za tu vrstu proizvoda ili servisa? Tako cela stvar deluje. Takođe, podaci se skupljaju i preko aplikacija koje koristite.

Nije paranoja - već činjenica
Poput Gugla, i Fejsbuk prati, skuplja i čuva sve što ste radili na ovoj društvenoj mreži: svaki post, komentar, lajk, privatna poruka i fajl koji ste poslali ili primili, kontakti, lista prijatelja, lokacija sa koje ste se ulogovali itd. Čak i periodična upotreba određenih reči može da bude vredan podatak za oglašivače.
Ove kompanije imaju mogućnost tajnog pristupa vašem mikrofonu ili veb kameri, kako bi mogli da vas čuju i vide. Gugl čuva sve mejlove koje ste primili, poslali i obrisali, ali i vaše „pasvorde“ pa i one koje više ne koristite. Oni znaju šta čitate na internetu, koje vas teme interesuju, koje fotografije, filmovi... šta god da ste tražili. Prostora za manipulaciju ima koliko hoćete.
Ipak, za razliku od SAD, zakoni EU su stroži, pa prema njima npr. istorija pretrage po internetu spada u lične podatke koji su zaštićeni.
Opšta uredba EU o privatnosti podataka (GDPR) stupa na snagu 25. maja, a njome će se poboljšati zaštita pojedinaca, regulisati „izvoz“ ličnih podataka na servere van EU gde postoji mala ili nikakva zaštita, dati građanima kontrola nad ličnim podacima, umesto da se sve ostavi na volju Fejsbuku i Guglu, olakšati međunarodno poslovanje uvođenjem paketa pravila unutar EU.

Pokušaj EU da zaštiti svoje građane
Prema ovoj Uredbi pod „ličnim podacima“ smatra se sve što može da se dovede u vezu sa jednom osobom, što je veliki broj podataka. Tu ulaze i visokoosetljivi podaci (npr. oni o zdravlju), zatim ime, adresa itd, pa čak i prijava za newsletter. Takođe, svi podaci jedne kompanije o sadašnjim i bivšim zaposlenima.
Kada se bavite ličnim podacima, imate i određene obaveze, odnosno svako onaj ko se time bavi mora da: pruži uverenje da mu je dozvoljeno da sakuplja podatke (i da ih ne koristi za nešto drugo), zaštiti ih od pristupa drugih bez legitimnog razloga, da ih izbriše kada više ne postoji zakonski razlog za njihovo čuvanje, da u roku od 30 dana obezbedi svakom pojedincu uvid u sve informacije o njemu (i da ih obriše ako ta osoba to zatraži), obavesti nadležne u roku od 72 sata ako su podaci bili izloženi i dostupni drugim licima.
GDPR nalaže svim kompanijama koje prikupljaju podatke o ličnosti da od korisnika obezbede pristanak. U protivnom, preti im kazna do 4% godišnjih prihoda.
A kod nas? „Po našem zakonu, koji je u proceduri, sve platforme, uključujući Fejsbuk moraće da poštuju standarde GDPR“, kaže doc. dr Đorđe Krivokapić sa FON-a i suosnivač Šer fondacije. „Naša država će izraziti nameru da primeni svoje pravo na platformama koje pružaju usluge građanima Republike Srbije. Ali, ostaje pitanje da li će se te platforme privoleti da poštuju naš zakon za razliku od EU koja je već obezbedila značajna prava za svoje građane, ili Rusije koja je veliko tržište i ima svoju pregovaračku poziciju i različite načine vršenja pritiska na platformu da poštuje njihova nacionalna pravila.“
S druge strane, od 1. maja Fejsbuk će formalno preseliti milijardu i po svojih korisnika iz međunarodnog sedišta u Dablinu u američku centralu u Kaliforniji. Potpisivanjem ugovora sa kalifornijskim ogrankom Fejsbuka (što će se raditi jednim klikom miša, uz poznatu činjenicu da se takvi pristanci često daju bez čitanja novih propozicija), oni će biti izmešteni van domašaja zakona EU, i biće pod mnogo blažim zakonima SAD.


B. Soldatović

Izvori:
https://articles.mercola.com/sites/articles/archive/2018/04/18/google-and-facebook.aspx?utm_source=dnl&utm_medium=email&utm_content=art1&utm_campaign=20180418Z1_UCM&et_cid=DM200594&et_rid=279025220,
http://www.multi-support.com/en-us/eu-personal-data-protection.aspx,
https://en.wikipedia.org/wiki/General_Data_Protection_Regulation,
Politika, štampano izdanje, 21. april 2018.


Napomena redakcije
Iskreno, mi ne verujemo da će bilo kakva regulativa, ma koliko bila dobronamerna, moći da zaštiti podatke koje ostavljamo na internetu. Ali, verujemo da je činjenica da svetska javnost postepeno postaje svesna u kojoj meri su lični podaci na internetu potpuno izložen nepoznatim faktorima koji te podatke koriste u svoje svrhe dobra stvar koja bi na kraju mogla dovesti do toga da se zakonodavstvo ovim problemom ozbiljno pozabavi i da ga, u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti, na zadovoljavajući način i reši.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Povratak solidarnosti ... Nedavno je u Švajcarskoj održan nacionalni referendum da li treba da se uvede „univerzalni osnovni dohodak“ – to jest, da svi građani dobijaju stalni prihod, bez obzira da li ...
Najgori način da se jede... Da, i to postoji. Jedemo dok šaljemo i-mejl, gledamo televiziju, žurimo da stignemo na posao... Ništa od toga ne valja, kako pokazuje istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Health...
7 načina da se spremite za praznike... Kad novogodišnji i božićni praznici dođu, verovatno se nećete hraniti previše zdravo. Sada je pravo vreme da se pripremite tako da vam ta promena ne naškodi mnogo. Sredite orga...
Kako upotrebiti staru kafu... Ako vam je preostalo mlevene kafe koja je već izgubila aromu i nameravate da je bacite, pogledajte kako je možete upotrebiti: za negu lica i tela, čišćenje kuće, vrtno gajenje biljaka, bojenje ...
Aktivnost čuva zdravlje... Poznati državnik i pisac Dizraeli je rekao: „Nije obavezno da će vam ono što radite doneti sreću, ali ako ništa ne preduzmete, sigurno vam se neće posrećiti“. Ovo u velikoj meri važi i za zdravlje. Zn...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • Detoks - potreba ili prolazna moda?

    • Jelena Culaja 24.01.2018 10:53
      Po povratku iz Amerike 2012.godine, i samim tim nagle promene klime, moje telo i ...
  • Dobrobiti letnjeg posta

    • Goran Stevanovic 17.07.2017 15:33
      Za neera dijetu sam saznao od kume iz Beograda još 2008. godine, kao sredstvo za ...
       
    • Svetlana Savic 09.07.2017 14:47
      Treći put kupujem Neera sirup i prezadovoljna sam. Ovaj put je pomogao da vratim ...
  • O zdravlju, sasvim iskreno

    • Ivana 07.06.2017 00:36
      Danas sam pročitala knjigu i oduševljena sam. Iskrena ispovest i veoma hrabra ...
  • Čišćenje organizma

    • Miodrag Marković 17.03.2018 10:57
      Moje iskustvo sa Neera sirupom je fenomenalno. Upravo danas sam kupio sirup po ...
  • redakcija
    redakcija
    28 ( +10 )
  • Slavica M
    Slavica M
    21 ( +12 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +8 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 245

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Povratak solidarnosti

Detaljnije »