Novi vrli svet

Urbanizacija, masovna proizvodnja i potrošački način života guraju ljude u urbane mašine, koje melju. Potreba za ponovnim povezivanjem ljudi, hrane i obnovom života i rada u zajednici stvara nove trendove – eko sela, solidarne grupe, urbane bašte…  (Piše: Dragan Andrić, sociolog) 

Svako vreme nosi svoje breme. Jedan od dominantnih trendova današnjeg društva je urbanizacija i masovna proizvodnja i to je ono što je novo u odnosu na stara vremena. Ta opčinjenost čulnim nadražajima, koje nudi urbana sredina i medijska hipnoza, udružena sa potrošačkim načinom života, po inerciji je gurnula ljude u urbane mašine, koje melju.  Presečen je kontakt sa prirodom, sa našim bazičnim potrebama za dodirom zemlje i hrane, koju jedemo i gajimo, za udisanjem čistijeg vazduha, za pijenjem čistije izvorske vode, za vodopadima, rekama, morima, jezerima, za dodirom izvorne prirode, koja nam je najbliža i koja nam daje najviše životne energije i zdravlja. U toj brzini gradnje urbanih i potrošačkih centara zanemareni su zdravlje i životna sredina, mnogo vremena se troši da se zaradi novac, a istraživanja pokazuju da je sreća na strani onih koji imaju više slobodnog vremena, koji se više druže i žive u solidarnijim sredinama.  Ali sve više ljudi se osvešćuje i pokušava da se organizuje kako bi našli balans u modernom toku stvari i kako bi iskoristili ovaj momenat u istoriji čovečanstva za postizanje najkvalitetnijeg i najsmislenijeg  mogućeg načina života. Usled potrebe da se dođe do ponovnog povezivanja ljudi i hrane, do ponovnog otkrivanja života i rada u zajednici, neke nove forme  života su pred nama.

Pokret eko-sela i vraćanje životu na selu
Prema podacima Globalne mreže eko-sela (GEN), organizacije koja povezuje ekosela u svetu,  postoji oko 15000 ekosela ili kako ih još nazivaju “Intentional communities” (“Namerne zajednice”), u svetu. Od 12 eko-sela iz 1995., taj broj je danas narastao na 15 000.  Šta je svim tim selima zajedničko? Težnja ka životu u prirodi, uz poštovanje najviših ekoloških standarada življenja, što podrazumeva, zaštitu čovekove okoline i i život u skladu sa prirodom, koji neće zagađivati životnu sredinu.  Procenjuje se da u oko 3900 većih ”Namernih zajednica” (eko-zajednica) u svetu živi oko 327 000 ljudi, što znači u proseku po 80-ak ljudi u jednoj zajednici.

Eko-sela su prema mnogim kriterijuma budući alternativni modeli življenja, i predstavljaju modele, koje sve zemlje praktično imaju u svom strateškom opredeljenju ka održivom razvoju. Održivi razvoj predstavlja globalnu orijentaciju, pre svega ka obnovljivim izvorima energije, samoodrživim domaćinstvima, organskoj proizvodnji, odnosno proizvodnji bez upotrebe opasnih hemikalija, koje zagađuju hranu i zemlju.

Grupe za solidarnu kupovinu i razmenu
To je koncept, koji već duži niz godina postoji u svetu i širi se u velikom broju zemalja. Formiraju se grupe ljudi koje se povezuju i organizuju tako što zajednički kupuju proizvode ili usluge direktno od proizvođača, čime između ostalog obezbeđuju i povoljniju cenu. Ali, pre svega, ovim konceptom se humanizuje proces kupovine hrane, jer dolazimo u direktni kontakt sa proizvođačem, mestom proizvodnje  i njegovim ljudskim likom. Jednostavno, znamo ko proizvodi našu hranu, princip POVERENJA postaje jedan od najvažnijih principa, koji dominira kako u samoj grupi između onih koji su članovi grupe, a tako i između grupe i samog proizvođača. U grupi se razmenjuju informacije, obično se održava sastanak jednom nedeljno, insistira se i na povremenom direktnom kontaktu licem u lice, kao nečem što se polako gubi u ovom virtuelnom svetu.  Pravi se spisak ponude i potražnje, uglavnom organskih i zdravijih proizvoda  i svi učestvuju u tome sa svojim informacijama i kontaktima. Proizvođači su iz bliže okoline, organizuju se izleti na njihova imanja i domaćinstva, posete, razgovori i dogovori sa samin proizvođačima.

Urbane bašte
Pokret “urbanih bašti” je takođe pokret koji oko sebe okuplja sve više pristalica u svetu i vezan je za iskorišćavanje svih mogućih zelenih površina, koje postoje u urbanim zonama. Članovi kreiraju svoje bašte i uzgajaju hranu za svoje potrebe. Time se skreće i pažnja na ekološki i ekonomski interes pretvaranja zapuštenih urbanih prostora u cvetnjake i povrtnjake, koji bi bili dostupni velikom broju gradjana.

Vertikalne bašte - gajenje hrane u sopstvenim stanovima

Čak i tamo gde nema mogućnosti za kreiranje bašti, postoji mogućnost ozelenjavanja po vertikali, tako da vertikalne bašte postaju sve popularnije u gradovima sveta.  U tu svrhu se mogu koristiti svi mogući potencijali u stanovima, od terasa do zidova i na taj način se uspostavlja neka nova veza sa prirodom, čak i u našem izolovanom stanu.

Neophodan je društveni razvoj, koji neće seći granu na kojoj sedimo, koji neće uništavati prirodu od koje zavisimo. Ove grupe, zajednice i pokreti su velika inspiracija za sve one koji žele da stvaraju jedan novi duhovniji, srećniji i odgovorniji svet. U njima se teži harmoniji sa prirodom i univerzumom, u njima se sanjari i istražuje, planira i gradi i one su model za ceo svet.

 

Dragan Andrić, sociolog



 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Trčanje najefikasnije produžuje život... Od svih oblika vežbanja, svakodnevno trčanje je najefikasniji način da se produži očekivani životni vek, pokazala je nova analiza niza postojećih istraživanja na temu fizičke aktivnosti i dužine život...
2015: devet otkrića za bolje zdravlje ... Ova godina je svakako donela nekoliko potpunih zaokreta u gledanju na ono što je u nauci dosad smatrano nezdravim, odnosno zdravim. Većinu informacija o tome smo objavili na ovom sajtu, ali nije loše ...
Meditacija čuva mozak... Istraživači Univerziteta Kalifornija utvrdili su da meditacija pomaže da se smanji atrofija bele mase mozga povezana sa starenjem, kao i da se očuva siva materija mozga, tkivo koje sadrži neurone. ...
Sedam sirovih... Dobrobiti od presne ishrane su brojne, pošto su presne namirnice bogate prirodnim enzimima, neoštećenim hranljivim materijama i alkalizujućim komponentama koje hrane i pročišćavaju telo. Evo sedam nam...
Zašto su Mediteranci dugovečniji... Tipičan mediteranski obrok - ono što se jede svakodnevno - sastoji se najvećim delom od hleba, paste, palente (kačamaka), žitarica i krompira, a zatim voća i povrća, pasulja i drugih mahunarki, jezg...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • Kompletna uputstva za Neera dijetu (3)

    • Slavica 04.03.2019 08:35
      Devojčice ovog uzrasta su još u fazi rasta i razvoja i nije preporučljivo da ...
       
    • Daca 02.03.2019 10:29
      Interesuje me da li mogu devojčice od 15 - 16 god da koriste Neera dijetu. Hvala
  • Moje iskustvo neera dijete

    • Sara Kuzmanović 29.06.2018 10:36
      Kao korisnik Neera sirupa imam višegodišnja iskustva i pozitivna su. Napomenuću da ...
  • Neera korak po korak (2)

    • Dragan Vasiljević 18.09.2018 11:17
      Danas sam krenuo po treći put da primenjujem čudotvornu neeru. Moje iskustvo je da ...
  • Čišćenje organizma

    • Miodrag Marković 17.03.2018 10:57
      Moje iskustvo sa Neera sirupom je fenomenalno. Upravo danas sam kupio sirup po ...
  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    22 ( +10 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 220

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Trčanje najefikasnije produžuje život

Detaljnije »