Novi vrli svet

Urbanizacija, masovna proizvodnja i potrošački način života guraju ljude u urbane mašine, koje melju. Potreba za ponovnim povezivanjem ljudi, hrane i obnovom života i rada u zajednici stvara nove trendove – eko sela, solidarne grupe, urbane bašte…  (Piše: Dragan Andrić, sociolog) 

Svako vreme nosi svoje breme. Jedan od dominantnih trendova današnjeg društva je urbanizacija i masovna proizvodnja i to je ono što je novo u odnosu na stara vremena. Ta opčinjenost čulnim nadražajima, koje nudi urbana sredina i medijska hipnoza, udružena sa potrošačkim načinom života, po inerciji je gurnula ljude u urbane mašine, koje melju.  Presečen je kontakt sa prirodom, sa našim bazičnim potrebama za dodirom zemlje i hrane, koju jedemo i gajimo, za udisanjem čistijeg vazduha, za pijenjem čistije izvorske vode, za vodopadima, rekama, morima, jezerima, za dodirom izvorne prirode, koja nam je najbliža i koja nam daje najviše životne energije i zdravlja. U toj brzini gradnje urbanih i potrošačkih centara zanemareni su zdravlje i životna sredina, mnogo vremena se troši da se zaradi novac, a istraživanja pokazuju da je sreća na strani onih koji imaju više slobodnog vremena, koji se više druže i žive u solidarnijim sredinama.  Ali sve više ljudi se osvešćuje i pokušava da se organizuje kako bi našli balans u modernom toku stvari i kako bi iskoristili ovaj momenat u istoriji čovečanstva za postizanje najkvalitetnijeg i najsmislenijeg  mogućeg načina života. Usled potrebe da se dođe do ponovnog povezivanja ljudi i hrane, do ponovnog otkrivanja života i rada u zajednici, neke nove forme  života su pred nama.

Pokret eko-sela i vraćanje životu na selu
Prema podacima Globalne mreže eko-sela (GEN), organizacije koja povezuje ekosela u svetu,  postoji oko 15000 ekosela ili kako ih još nazivaju “Intentional communities” (“Namerne zajednice”), u svetu. Od 12 eko-sela iz 1995., taj broj je danas narastao na 15 000.  Šta je svim tim selima zajedničko? Težnja ka životu u prirodi, uz poštovanje najviših ekoloških standarada življenja, što podrazumeva, zaštitu čovekove okoline i i život u skladu sa prirodom, koji neće zagađivati životnu sredinu.  Procenjuje se da u oko 3900 većih ”Namernih zajednica” (eko-zajednica) u svetu živi oko 327 000 ljudi, što znači u proseku po 80-ak ljudi u jednoj zajednici.

Eko-sela su prema mnogim kriterijuma budući alternativni modeli življenja, i predstavljaju modele, koje sve zemlje praktično imaju u svom strateškom opredeljenju ka održivom razvoju. Održivi razvoj predstavlja globalnu orijentaciju, pre svega ka obnovljivim izvorima energije, samoodrživim domaćinstvima, organskoj proizvodnji, odnosno proizvodnji bez upotrebe opasnih hemikalija, koje zagađuju hranu i zemlju.

Grupe za solidarnu kupovinu i razmenu
To je koncept, koji već duži niz godina postoji u svetu i širi se u velikom broju zemalja. Formiraju se grupe ljudi koje se povezuju i organizuju tako što zajednički kupuju proizvode ili usluge direktno od proizvođača, čime između ostalog obezbeđuju i povoljniju cenu. Ali, pre svega, ovim konceptom se humanizuje proces kupovine hrane, jer dolazimo u direktni kontakt sa proizvođačem, mestom proizvodnje  i njegovim ljudskim likom. Jednostavno, znamo ko proizvodi našu hranu, princip POVERENJA postaje jedan od najvažnijih principa, koji dominira kako u samoj grupi između onih koji su članovi grupe, a tako i između grupe i samog proizvođača. U grupi se razmenjuju informacije, obično se održava sastanak jednom nedeljno, insistira se i na povremenom direktnom kontaktu licem u lice, kao nečem što se polako gubi u ovom virtuelnom svetu.  Pravi se spisak ponude i potražnje, uglavnom organskih i zdravijih proizvoda  i svi učestvuju u tome sa svojim informacijama i kontaktima. Proizvođači su iz bliže okoline, organizuju se izleti na njihova imanja i domaćinstva, posete, razgovori i dogovori sa samin proizvođačima.

Urbane bašte
Pokret “urbanih bašti” je takođe pokret koji oko sebe okuplja sve više pristalica u svetu i vezan je za iskorišćavanje svih mogućih zelenih površina, koje postoje u urbanim zonama. Članovi kreiraju svoje bašte i uzgajaju hranu za svoje potrebe. Time se skreće i pažnja na ekološki i ekonomski interes pretvaranja zapuštenih urbanih prostora u cvetnjake i povrtnjake, koji bi bili dostupni velikom broju gradjana.

Vertikalne bašte - gajenje hrane u sopstvenim stanovima

Čak i tamo gde nema mogućnosti za kreiranje bašti, postoji mogućnost ozelenjavanja po vertikali, tako da vertikalne bašte postaju sve popularnije u gradovima sveta.  U tu svrhu se mogu koristiti svi mogući potencijali u stanovima, od terasa do zidova i na taj način se uspostavlja neka nova veza sa prirodom, čak i u našem izolovanom stanu.

Neophodan je društveni razvoj, koji neće seći granu na kojoj sedimo, koji neće uništavati prirodu od koje zavisimo. Ove grupe, zajednice i pokreti su velika inspiracija za sve one koji žele da stvaraju jedan novi duhovniji, srećniji i odgovorniji svet. U njima se teži harmoniji sa prirodom i univerzumom, u njima se sanjari i istražuje, planira i gradi i one su model za ceo svet.

 

Dragan Andrić, sociolog



 


Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži


banner mpower yoga


  • Kompletna uputstva za Neera dijetu (3)

    • Slavica 04.03.2019 08:35
      Devojčice ovog uzrasta su još u fazi rasta i razvoja i nije preporučljivo da ...
       
    • Daca 02.03.2019 10:29
      Interesuje me da li mogu devojčice od 15 - 16 god da koriste Neera dijetu. Hvala
  • Moje iskustvo neera dijete

    • Sara Kuzmanović 29.06.2018 10:36
      Kao korisnik Neera sirupa imam višegodišnja iskustva i pozitivna su. Napomenuću da ...
  • Neera korak po korak (2)

    • Dragan Vasiljević 18.09.2018 11:17
      Danas sam krenuo po treći put da primenjujem čudotvornu neeru. Moje iskustvo je da ...
  • Čišćenje organizma

    • Miodrag Marković 17.03.2018 10:57
      Moje iskustvo sa Neera sirupom je fenomenalno. Upravo danas sam kupio sirup po ...
  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    23 ( +11 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +10 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 135

Svi članci u rubrici