Pripadnici mlađe generacije danas skloni su da se nasmeju, ili čak naljute, kad im neko kaže da ne bi trebalo da toliko gledaju televiziju. Ali, ozbiljna naučna istraživanja potvrdila su da nekoliko sati gledanja televizije negativno utiče na ponašanje i zdravlje dece i mladih.
Da bi istražili moguću vezu između gledanja televizije kod kuće i agresije kod male dece, dr sci. Dženifer Manganelo sa Olbani univerziteta (Njujork) i dr sci. Ketrin Tejlor, sa Fakulteta javnog zdravlja Univeziteta Tulan (iz Nju Orleansa) analizirali su podatke koje su dobili od 3128 majki dece rođene od 1998. do 2000. u 20 velikih gradova u Americi. One su razgovarale sa majkama kada su im deca rođena, i ponovo kada su napunila jednu, pa potom tri godine, posebno pitajući koliko deca gledaju televiziju, a takođe i koliko je vremena obično televizor uključen kod kuće. Potom su istraživači koristili složen test od 15 stavki da odrede agresivnost ponašanja dece kad su ona napunila tri godine.
Većina majki (65 %) saopštila je da njihova trogodišnja deca gledaju televiziju više od dva sata svakog dana. Pored toga, deca su bila izložena uticaju uključenog televizora, u proseku 5,3 sata svakog dana. I kako se to odrazilo na ponašanje te dece? Nakon što su uzeli u obzir sve druge faktore koji bi mogli da utiču na ponašanje dece (kao što su roditelji, porodica, susedstvo i nacionalnost), istraživači su otkrili da su i direktno gledanje televizije, kao i indirektni uticaj, kada je televizor upaljen kod kuće, statistički značajno povezani sa agresijom kod dece!
Jedno ranije istraživanje Univerziteta Minesota pokazalo je da tinejdžeri koji svakodnevno gledaju televiziju više od 5 sati veoma rizikuju da postanu zavisni od džank hrane kad porastu. A istraživanje Univerziteta Pitsburg i Medicinskog fakulteta Harvard utvrdilo je da previše vremena provedenog pred televizorom povećava rizik da tinejdžeri postanu depresivni kad porastu.
Ako iz ovoga možemo da zaključimo da televizija loše utiče na mlade, mislite li da imamo osnova da zaključimo da ona neće loše delovati i na odrasle? Teško. Zato je možda bolje da nađemo neki zdraviji način da osmislimo slobodno vreme za sebe i svoju porodicu.
Napominjemo da se ovde ne radi o tome da li je neko pristalica televizije ili ne, da li je “moderan” ili “zaostao”, već naprosto o naučno i statistički utvrđenim činjenicama.
Prethodni članci u rubrici:
-
[13.11.2009] Iako većina ljudi ne pridaje dovoljno važnosti uticaju unutrašnjeg, psihičkog stanja na zdravlje, činjenice govore da optimizam, osećaj da imamo smisao u životu i osećaj da smo srećni il...
-
[02.10.2009] U poslednje vreme dosta proučavanja ukazalo je da loša osećanja loše deluju na zdravlje. Nekoliko novijih istraživanja ukazuju da je ta veza posredna; to jest, da su osobe koje se osećaju l...
-
[17.09.2009] Poznati državnik i pisac Dizraeli je rekao: „Nije obavezno da će vam ono što radite doneti sreću, ali ako ništa ne preduzmete, sigurno vam se neće posrećiti“. Ovo u velikoj meri važi i za ...
-
[03.09.2009] Usled sve većeg porasta broja gojaznih osoba, zanemareni su oni koji bi želeli da dobiju koji kilogram više. Pažnju stručnjaka uglavnom privlače poremećaji ishrane (anoreksija i bulimija) jer o...
-
[16.08.2009] Danas i Svetska zdravstvena organizacija i stručnjaci iz raznih oblasti tradicionalne medicine smatraju da je redovna fizička aktivnost sama po sebi i prevencija i lek. Ona nas štiti od srčanih ob...
| Kako da budete fit < Prethodni članak | Sledeći članak > Koliko jedemo iz navike |
|---|
.jpg "Kako ublažiti stres")
