Optimisti bolje podnose stres

Ne zvuči iznenađujuće – da oni koji gledaju ružu umesto trnja takođe bolje podnose i stres. Nauka je sada utvrdila i zašto, ali je takođe utvrdila i da "stres" nije uvek loš.

Jedno novo istraživanje Fakulteta za psihologiju univerziteta Konkordija produbilo je razumevanje o tome kako optimisti i pesimisti izlaze na kraj sa stresom. Rezultati su pokazali da je kortizol, takozvani “hormon stresa”, izgleda stabilniji kod osoba koje imaju pozitivnije stavove.
Istraživanje, nedavno objavljeno u časopisu Američkog udruženja za zdravstvenu psihologiju, pratilo je 135 starijih osoba preko 6 godina, mereći njihove nivoe kortizola. Ova grupa je odabrana zato što se starije osobe češće suočavaju sa stresom koji je povezan sa starijim životnim dobom, i zato što kod starijih osoba nivoi kortizola u celini uzevši imaju tendenciju da porastu.
Učesnici su izveštavali o nivoima stresa koji su opažali u svakodnevnom životu, a takođe su se ocenjivali na skali optimizma i pesimizma. Potom su mereni nivoi stresa svakog pojedinca u odnosu na njihov prosek. Merenje nivoa stresa učesnika prilikom događaja koji su ih izbacivali iz rutine u odnosu na njihov sopstveni prosek omogućilo je realnu sliku o tome kako pojedinci izlaze na kraj sa stresom, pošto se ljudi obično naviknu na tipičnu količinu stresa u sopstvenom životu.
Prema rečima jednog od autora istraživanja, doktorantkinje Džoele Džobin, “za neke ljude čak i odlazak u bakalnicu subotom ujutru može da bude veoma stresan; zato je ljudima postavljano pitanje koliko često osećaju da su u stresu ili da su skrhani tokom dana, pa je potom to poređeno sa njihovim prosekom; potom su analizirane njihove reakcije tako što je praćen stres tokom mnogo dana”.
Dakle, istraživači su utvrdili da pesimisti imaju viši nivo osnovnog stresa nego optimisti, kao i da imaju problema da se “dovedu u red” tokom prolaska kroz posebno stresne situacije. “Onih dana kada su ispitanici doživljavali stres veći od proseka, mogli smo da vidimo da je reakcija pesimista na stres bila mnogo jača, i oni su teško vraćali nivoe kortizola na uobičajen nivo. Za razliku od toga, u istim okolnostima, optimisti su bili zaštićeni”, primetila je Džobinova.
Međutim, kao što stvari nikad nisu crno-bele, tako je i sa kortizolom. Problem sa kortizolom je što ga mi zovemo “hormon stresa”, ali to je takođe i hormon koji nam kaže “ustani i uradi ono što treba”. To je razlog što lučimo više ovog hormona onda kada smo angažovani u nekom poslu ili fokusirani na ono što se trenutno dešava. Dakle, nije baš jednostavno klasifikovati te složene hormone kao “dobre” ili “loše”.

ZAKLJUČAK:

Bez obzira na sve finese naučnih istraživanja i načina na koji se prenose javnosti, ovde je lako izvući zaključak od koga možemo imati praktične koristi. Ako hoćemo da lakše podnosimo stres, to možemo postići tako što ćemo uvežbati sebe da gledamo na stvari iz svetlije perspektive, sa više optimizma, što jeste u našoj moći.

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Bolest se predoseća... Pacijentov utisak o tome kako se oseća često bolje predviđa bolest od kliničkih testova (analize krvi, pritiska itd.), pokazalo je istraživanje naučnika sa Rajs univerziteta. Ipak, naučnici još...
Znaci da treba da ojačate imunitet... Neki ljudi tokom cele zime kašlju i kijaju, dok drugima grip i prehlada kao da ništa ne mogu. Zašto? Osetljivost na prehladu i grip izaziva nekoliko uobičajenih navika ili stanja, npr. previše šećera ...
Snizite stres – čitajte!... Istraživanja pokazuju da je za zdravlje bolje da pročitate neku dobru knjigu nego da vrtite kanale na tv-u gledajući bezvredan program. Čitanje može da snizi stres čak za 68%! Prosečan Amerikanac s...
Ispravite vrat... Stalno naginjanje nad mobilnim telefonom ili ekranom laptopa ili desktopa može da znatno optereti kosti i zglobove vrata. Ovaj novi simptom lekari su nazvali “tekstualni vrat”. Do ovog poremećaja dol...
Grožđe smanjuje rizike... Redovno konzumiranje grožđa može pomoći u snižavanju krvnog pritiska i smanjenju rizika od srčanih oboljenja, utvrdilo je istraživanje Centra za kardiovaskularna istraživanja Univerziteta Mičigen. &#...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • Detoks - potreba ili prolazna moda?

    • Jelena Culaja 24.01.2018 10:53
      Po povratku iz Amerike 2012.godine, i samim tim nagle promene klime, moje telo i ...
  • Dobrobiti letnjeg posta

    • Goran Stevanovic 17.07.2017 15:33
      Za neera dijetu sam saznao od kume iz Beograda još 2008. godine, kao sredstvo za ...
  • Moje iskustvo neera dijete

    • Sara Kuzmanović 29.06.2018 10:36
      Kao korisnik Neera sirupa imam višegodišnja iskustva i pozitivna su. Napomenuću da ...
  • Neera korak po korak (2)

    • Dragan Vasiljević 18.09.2018 11:17
      Danas sam krenuo po treći put da primenjujem čudotvornu neeru. Moje iskustvo je da ...
  • Čišćenje organizma

    • Miodrag Marković 17.03.2018 10:57
      Moje iskustvo sa Neera sirupom je fenomenalno. Upravo danas sam kupio sirup po ...
  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    22 ( +12 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 99

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Bolest se predoseća

Detaljnije »