Povratak solidarnosti

Nedavno je u Švajcarskoj održan nacionalni referendum da li treba da se uvede „univerzalni osnovni dohodak“ – to jest, da svi građani dobijaju stalni prihod, bez obzira da li rade ili ne. (Piše: Dragan Andrić, sociolog)

(Na slici: aktivisti u Švajcarskoj koji se zalažu za prihvatanje „univerzalnog osnovnog dohotka“)

Vest je dospela na naslovne stranice svih medija u svetu i za trenutak pomerila svest o mogućim načinima uređenja društva. Osnovni dohodak je forma koja predstavlja deo socijalnog sistema zaštite u kojem svi građani ili stanovnici jedne zemlje redovno dobijaju određenu sumu novca, od vlade ili neke druge državne institucije, kao dodatak već postojećem eventualnom prihodu s bilo koje strane.  
Švajcarski referendum je bio jasan dokaz da je osnovni dohodak nešto o čemu se priča ne samo u krugovima revolucionara i onih hipijevski orijentisanih aktivista koji bi da pospu svet cvećem i da usreće sve ljude na svetu, već i u krugovima političara, o kojima, generalno, verovatno niko na svetu nema baš najbolje mišljenje. Ako je ta ideja uspela da dopre i u tvrde glave političara, za koje se smatra da se zanimaju samo za vlast i pare, onda je moguće da se, možda, nešto menja i u svesti političara. Ili je to samo još jedan kolač koji se nudi građanima, kako bi vlastodršci mogli da ostanu na svojim neprikosnovenim pozicijama...
Istorija koncepta koji se zove „osnovni dohodak“ je novijeg datuma, iako se kroz celu istorija ta ideja provlačila i postojala je oduvek u svesti ljudi. Prva društva i prve zajednice su, uglavnom, delile sve i brinule se o svim svojim članovima. Još u drevnom Rimu su donošeni zakoni po kojima se svim ljudima delila određena količina žita. Ne tako davno, još od naših roditelja smo mogli da čujemo kako se nekad živelo i u Srbiji. U seoskim domaćinstvima je uglavnom bilo dovoljno hrane za opstanak, kada je trebalo drugima da se pomogne u nekom poslu organizovale su se mobe, zajednička okupljanja i pomoć. Na primer, ako je nekome trebalo sagraditi kuću, svi su se organizovali da peku ciglu, za tog pojedinca ili porodicu. I tako ukrug. Sa gomilanjem materijalnih bogatstava i tehnološkim razvojem, dolazi do većih podela, odvajanja i razlika među ljudima. Sa modernim i globalnim širenjem i razvojem novčane ekonomije, to dobija svoje ekstremne dimenzije, pa danas statistike tvrde da 1% ljudi na planeti poseduje oko 40% materijalnog bogatstva. Postepeno se sve više gasi povezanost ljudi sa prirodom i drugim ljudima oko sebe. Posledica je sve veća otuđenost i odvojenost jednih od drugih, a tako i od sebe samih, ljudi postaju ostrva. Kada su Gandija pitali šta misli o zapadnoj civilizaciji, on je odgovorio: „Šta mislim o Zapadnoj civilizaciji? Mislim da bi to bila veoma dobra ideja”.

Evropljani bi glasali „za“
Negde 1970-ih godina u SAD je predložena inicijativa za uvođenje solidarnog obezbeđenja nužne egzistencije za sve, koja nije bila prihvaćena. Iako mnoge zemlje, poput nordijskih, imaju razvijene socijalne sisteme, uvek postoje neka uslovljavanja, ko može da prima koliko u zavisnosti od njegovih posebnih uslova. Ideja sa „osnovnim dohotkom“ je da svi primaju određeni novac, bez obzira na uslove u kojima žive i poslove koje rade. Ta ideja je u mnogim zemljama veoma ojačala, pa je tako dovela i do nedavnog referenduma u Švajcarskoj. A u mnogim delovima sveta se taj koncept zaista primenjuje; neki od najpoznatijih uspešnih projekata na nacionalnom nivou su „Bolsa familia“ u Brazilu, „Dugoročni fond Aljaske“, a Iran je i na nacionalnom nivou sproveo takvu ideju.
Generalno, diskusija o osnovnom dohotku se razvila u Evropi 1970-ih i 80-ih, delimično inicirana debatom u SAD i Kanadi nešto ranije i zatim se proširila na veći deo razvijenog sveta, Latinsku Ameriku, Srednji Istok i u neke zemlje Afrike i Azije. Pored već navedenih eksperimenata, postoje političke inicijative u Francuskoj, Holandiji i Finskoj da se počne sa pilot-programima osnovnog dohotka. U Švajcarskoj je na referendumu odbačen taj predlog sa 77% glasova protiv.  Međutim, istraživanja u 2016. godini su pokazala da 58% Evropljana zna za mogućnost osnovnog dohotka i 65% od njih bi glasalo za tu ideju!

Bolje od svih socijalnih programa
Kao najveću prednost ovog sistema njegove pristalice ističu finansijsku transparentnost i jednostavnost. Umesto brojnih socijalnih programa, postojao bi samo jedan univerzalni neuslovni dohodak. To daje mogućnost da se iskoreni siromaštvo, jer bi svako imao dovoljno novca za hranu, smeštaj i osnovne potrebe. Pored toga, to bi moglo da dovede i do potencijalnog ekonomskog razvoja, pošto bi ljudi mogli da odluče da investiraju radi veće zarade i mogli bi postati zainteresovani za bolje plaćene poslove, što bi moglo da inicira dalji razvoj. I konačno, to bi omogućilo ekonomsku slobodu za sve, što bi u kombinaciji sa političkom slobodom, slobodom govora i religijskim slobodama predstavljalo pravu slobodu za svakoga. Bez ekonomske slobode, ostale slobode nemaju svoju pravu vrednost. Ljudi mogu sebe da smatraju slobodnima samo ako nisu primorani da provode sve svoje vreme razmišljajući o tome kako da obezbede svoju osnovnu egzistenciju, za sebe i svoju porodicu.
Najveće zamerke su da predlog nije finansijski izvodljiv za zemlje koje imaju veliki broj stanovnika, kao što je recimo SAD, gde ima oko 323 miliona ljudi, i ako bi svako primao minimalnih 11 770 dolara godišnje, to bi koštalo oko 3,8 triliona dolara godišnje, što je približno ukupnom federalnom budžetu.  Ali, to naravno nije slučaj sa, recimo, Švajcarskom i mnogim drugim zemljama, sa manje stanovnika.

Socijalna sigurnost može da promeni svet
Osnovna svrha društva bi trebalo da bude da obezbedi NUŽNU EGZISTENCIJU svakom svom članu. Inače društvo nema svrhu. Nažalost, danas živimo u robovskom društvu, gde ljudi posle 100 i više godina od industrijske revolucije rade i dalje 8 i više sati dnevno, iako su znanja toliko napredovala da je moguće veoma malo rada. Veliki broj autora i ljudi govori o „tiraniji i ropstvu, koji potiču od rada za platu“, i da je potrebno rad odvojiti od plate, što bi omogućilo ljudima da rade kreativne stvari, koje ne bi bile inspirisane finansijskim razlozima. To bi dovelo do povećanja slobodnog vremena, smanjenja otuđenja i na poslu i u životu, boljeg zdravlja i manjih zdravstvenih troškova, pa čak i pojačane ekonomske aktivnosti, što su pilot-program i pokazali.  
Takva politika socijalne sigurnosti bi verovatno iz korena promenila svet i možda donela mir svetu i dušama ljudi, jer je profit glavni pokretač svih ratova u svetu. A rad za platu, prekovremeni rad i stres u surovom takmičarskom društvu su jedan od glavnih izvora bolesti kod ljudi. Povratak solidarnosti bi značio i povratak zdravlja.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kardiolozi savetuju: prekinite posao da prošetate... Sedenje tokom 2 sata može da poništi zdravstvene koristi 20-minutnog vežbanja. Dokono sedenje tokom celog dana može da učini svo vežbanje beskorisnim. Kako postupiti da se to ne desi? Ovo mo...
Kako da poboljšamo raspoloženje... Bilo da ste samo tužni ili da patite od kliničke depresije, još uvek ima puno toga što možete učiniti da pomognete sebi. Ishrana je važan element koji treba uzeti u obzir, ali postoje jo...
Vikend zdravlja... U prelepom Nacionalnom parku Tara, od 13. do 15. septembra, održava se vikend zdravlja. Osnovna zamisao je da naučite kako da pripremate niskomasnu, presnu hranu za grupu ljudi i da naučite da prip...
Orijentiring za telo i um... Ma koliko da su šetnja i džoging zdravi, neki koji imaju dosta takmičarskog duha, misle da su te aktivnosti - dosadne. I za one kojima su ove discipline "suviše proste" postoji ne&scaron...
Zaštitimo prirodu na praznike... Nova godina je sjajna prilika da probamo neke nove stvari. Na primer, nije uopšte teško živeti ekološki. Kad bi svako napravio samo nekoliko malih promena, budućnost naše p...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži


banner mpower yoga


  • Kompletna uputstva za Neera dijetu (3)

    • Slavica 04.03.2019 08:35
      Devojčice ovog uzrasta su još u fazi rasta i razvoja i nije preporučljivo da ...
       
    • Daca 02.03.2019 10:29
      Interesuje me da li mogu devojčice od 15 - 16 god da koriste Neera dijetu. Hvala
  • Moje iskustvo neera dijete

    • Sara Kuzmanović 29.06.2018 10:36
      Kao korisnik Neera sirupa imam višegodišnja iskustva i pozitivna su. Napomenuću da ...
  • Neera korak po korak (2)

    • Dragan Vasiljević 18.09.2018 11:17
      Danas sam krenuo po treći put da primenjujem čudotvornu neeru. Moje iskustvo je da ...
  • Čišćenje organizma

    • Miodrag Marković 17.03.2018 10:57
      Moje iskustvo sa Neera sirupom je fenomenalno. Upravo danas sam kupio sirup po ...
  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    23 ( +11 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +10 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 103

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kardiolozi savetuju: prekinite posao da prošetate

Detaljnije »