Zdrava Hrana

Metabolički sindrom je grupa stanja koja se pojavljuje zajedno, povećavajući rizik od srčanih bolesti, moždanog ili srčanog udara i dijabetesa. Ako patite od metaboličkog sindroma, ili od bilo kojeg simptoma metaboličkog sindroma, trebalo bi da napravite korenitu promenu u načinu života.

Ove promene mogu da odlože ili uspore razvoj ozbiljnih bolesti koje mogu da nastanu kao rezultat ovog sindroma.
Sindrom X predstavlja grupu metaboličkih poremećaja koji uključuju: rezistentnost na insulin (hormon koji omogućava organizmu da koristi energiju iz hrane), prekomerno salo posebno u predelu stomaka, dijabetes, visok holesterol, visok krvni pritisak, visoke vrednosti triglicerida. Ako imate dva ili više simptoma, uključujući prva dva pomenuta, verovatno je da patite od sindroma X. Sindrom X čini da se osećamo i izgledamo starije nego što jesmo. On značajno povećava rizik od gojaznosti, srčane bolesti, visokog pritiska, dijabetesa, smanjuje fizičku i mentalnu energiju. Može da učini čoveka depresivnim ili da utiče na čestu promenu raspoloženja.

Simptomi
Od metaboličkog sindroma patite ukoliko istovremeno imate nekoliko poremećaja koji su u vezi sa metabolizmom, uključujući i:
* gojaznost, posebno u predelu struka
* povišen krvni pritisak
* povišen nivo triglicerida i nizak nivo HDL, “dobrog” holesterola
* rezistentnost na insulin, hormon koji pomaže regulisanje nivoa šećera u organizmu.
Ako imate samo jedno od tih stanja, povišen krvni pritisak, povećane vrednosti insulina, prekomerno salo oko struka, povišene vrednosti holesterola ili triglicerida, ne patite od metaboličkog sindroma, ali svaki od ovih faktora ponaosob povećava rizik od ozbiljnih bolesti. Ako imate više od jednog stanja, rizik je još veći. Što više ovih poremećaja imate, veći je rizik po vaše zdravlje.

Uzroci
Kao što mu ime kazuje, metabolički sindrom je u vezi sa metabolizmom organizma, verovatno sa stanjem poznatim kao rezistentnost (ćelija) na insulinu. Insulin je hormon koji luči pankreas i koji pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi.
Normalno, sistem organa za varenje razlaže hranu koju unosimo na šećer (glukozu). Krv prenosi glukozu do tkiva, gde je ćelije koriste kao “gorivo”. Glukoza ulazi u ćelije uz pomoć insulina. Kod ljudi koji su rezistentni na insulin, ćelije ne odgovaraju normalno na insulin i glukoza ne može lako da uđe u ćelije. Organizam reaguje lučenjem sve više insulina da bi pomogao glukozi da uđe u ćelije. Rezultat – visok nivo i insulina i glukoze u krvi.
Iako nivo šećera možda nije dovoljno visok da bi dijagnoza bila dijabetes, povišen nivo glukoze ipak narušava procese u organizmu. Povišen insulin povećava nivo triglicerida i drugih masti u organizmu. Takođe, utiče na rad bubrega, što dovodi do povišenog krvnog pritiska. Ovi kombinovani efekti otpornosti na insulin rizični su za srčani i moždani udar, dijabetes, i druga stanja.
Istraživači još uvek nisu u potpunosti otkrili šta uzrokuje rezistentnost na insulin, ali pretpostavljaju da je reč o različitim genetskim i faktorima vezanim za način života (neaktivnost, gojaznost).

Šta možete da preduzmete
Možete da iz korena promenite način života. Više se krećite, smršajte, ostavite pušenje, to će vam pomoći da snizite pritisak i nivo holesterola i šećera u krvi.
Sledeće promene su ključne u smanjivanju rizika:
Vežbanje – doktori preporučuju 30-60 minuta fizičke aktivnosti (žustra šetnja svakog dana, npr.).
Gubitak težine – ako izgubite 5-10% težine, smanjićete nivo insulina i pritisak i sniziti rizik od dijabetesa.
Zdrava ishrana – ograničite unos nezdravih masti, jedite što više voća i povrća, ribe (vegetarijanci mogu da koriste tempeh i tofu) i integralnih žitarica, odnosno hranu bogatu dijetnim vlaknima  Smanjite unos soli, umesto soli koristite začine i začinsko bilje. Izbegavajte rafinisanu hranu i brzu hranu.
Prestanite da pušite – pušenje povećava rezistentnost na insulin i pogoršava posledice metaboličkog sindorma.

Odlomak. iz časopisa Hrana kao lek