Vi ste ovde: Unapređenje zdravlja Zdrav životni stil Usamljeni zajedno

Usamljeni zajedno

"Društvene mreže", kao što su fejsbuk i tviter su zapravo način da se pojedinci izoluju. One otuđuju ljude od smislenih međusobnih odnosa - i čine ih manje ljudskim. Ovo tvrdi profesorka sociologije nauke i tehnologije sa prestižnog Masačusets tehnološkog instituta (MIT), Šeri Tarkl, u svojoj novoj knjizi "Usamljeni zajedno".

 

Ljudi veruju da ih društvene mreže kao što su fejsbuk i tviter društveno unapređuju i povezuju sa njihovim prijateljima i vršnjacima. Istina je, možda, sasvim suprotna. U svojoj najnovijoj, aktuelnoj i istraživačkoj knjizi, "Usamljeni zajedno", prof. Tarkl tvrdi: "Ponašanje koje je danas postalo tipično, predstavlja izraz problema koji su ranije činili da na ovakvo ponašanje gledamo kao patološko". Pri tome misli na totalnu opsednutost digitalnim, virtuelnim svetom, koja vlada današnjim društvom. I ona i neki drugi istraživači i novinari tvrde da elektronsko druženje uništava pravu komunikaciju, zaglupljujući ljude, i da ono vodi stvaranju jednog društva ljudi koji nemaju predstavu kako da zaista funkcionišu u stvarnom svetu.
Tarklova veruje da je većini ljudi neophodno da ugase svoje mobilne telefone, isključe kompjutere i nauče da komuniciraju jedni sa drugima licem u lice. Njene poglede dele mnogi drugi istraživači i univerzitetski radnici.


Lažno prijateljstvo na fejsbuku
Jedan od šokantnih primera koji pokazuju degradirenje vrednosti komunikacije u virtuelnom svetu je slučaj Simone Bek iz Brajtona u Engleskoj, koja je najavila svoje samoubistvo na fejsbuku. Nijedan od više od 1000 njenih "prijatelja" nije reagovao na tu informaciju niti ju je pozvao, a mnogi su se naprosto prepirali jedni sa drugima na njenom postu o tome da li je legalno to što je ona najavila i da li Bekova ima ili nema pravo da se ubije!
Ovaj zaista bolestan primer beznačajnosti "prijateljstva" na fejsbuku samo doliva ulje na vatru protesta onih koji smatraju da je ovo "pisanje po zidu" najava još gorih stvari koje slede. Ako pojedinci ne mogu da nauče da međusobno interaguju i da razviju smislene odnose van narcisoidnog, kao u sapunskoj operi okruženja fejsbuka, onda zaista možemo očekivati da će moderno društvo upasti u još veće nevolje....

Rizivi kojih nismo svesni
Knjiga "Usamljeni zajedno" je rezultat petnaestogodišnjeg istraživanja profesora sociologije tehnologije sa MIT univerziteta, Šeri Tarkl. Zasnovana na razgovorima sa stotinama dece i odraslih, ona opisuje nove, virtuelne odnose između prijatelja, ljubavnika, roditelja i dece i nove dileme o tome kako da razumemo privatnost i komunikaciju, intimnost i samoću. To je priča o emocionalnoj iščašenosti, o rizicima kojih ljudi nisu svesni. Ali, to je takođe priča o nadi, jer čak i na mestima gde je digitalna zasićenost najveća, ima ljudi - posebno mladih - koji postavljaju teška pitanja o tome kolika je cena, o granicama i ravnoteži i povratku onome što je najodrživije u direktnoj ljudskoj komunikaciji. Na pragu opasnosti da postanemo roboti, naše sprave nas nagone da se prisetimo da imamo ljudske ciljeve, i možda, da nanovo otkrijemo koji su to ciljevi.


Majkrosoftov “veštački prijatelj”
U uvodu u svoju knjigu, profesorka Tarkl je napisala da kompjuteri više ne čekaju na ljude da projektuju smisao u njih. Sada društveni roboti susreću naše poglede, obraćaju nam se i uče da nas prepoznaju. “Oni traže od nas da se pobrinemo o njima; za uzvrat, mi zamišljamo da oni mogu da se pobrinu o nama". Zaista, što se tiče konstrukcije robota, ono o čemu se najviše govori jeste ideja o brizi i druženju. U leto 2010. u Njujork Tajmsu i Volstrit Džornalu bilo je entuzijastičnih izveštaja o robotskim učiteljima, pratiocima i terapeutima. A Majkrosoft je demonstrirao virtuelno ljudsko biće, Majlo, koje prepoznaje ljude sa kojima interaguje, i čiju ličnost oni oblikuju. U video snimku koji predstavlja Majlo javnosti, jedan mladić počinje da se igra sa Majlom u virtuelnom vrtu; na kraju demonstracije stvari postaju dramatične - mladić se poverava Majlou (virtuelnom prijatelju) nakon što su ga roditelji izgrdil!

Mehanička “nada”
Zajedno sa drugim istraživačima, prof. Tarkl je iskreno zabrinuta za budućnost - šta takve stvari predskazuju. Prema istraživanjima u njenoj knjizi, pokazalo se da se neki ljudi nadaju da će roboti čistiti tepihe, krpe i pomagati u pranju veša; drugi se nadaju mehaničkim nevestama. “Pošto se društveni roboti ponekad predstavljaju kao zamene za ljude, nova sredstva, virtuelne mreže, nude nam međusobne odnose u kojima posreduju mašine, što je opet jedna vrsta zamene. Mi se zaljubljujemo u robota i postajemo nerazdvojni od svojih ajfona. Kada se to desi, mi preoblikujemo sebe i svoje odnose sa drugima zahvaljujući našoj novoj bliskosti sa mašinama. Ljudi govore o svom pristupu internetu preko svojih “blekberija” kao o "mestu za nadu" u životu, mestu gde se usamljenost može pobediti. Jedna žena u kasnim šezdesetim godinama opisuje svoj ajfon: "To je kao da imam mali Tajms Skver u džepu. Sve svetluca. Svi ljudi koje mogu da sretnem"."


Da li je internet lek za usamljenost
Ljudi su usamljeni. Internet je zavodljiv. Ali, ako smo uvek priključeni, možemo da lišimo sebe dobrobiti samoće. Osim toga, odnosi u stvarnom svetu mnogo su složeniji. Oslanjati se samo na virtuelne zamene za ljudsku komunikaciju, vodi degradaciji ljudskih kvaliteta. Anketirani u knjizi prof. Tarkl su često izražavali mišljenje da “ljudi i suviše mnogo zahtevaju; sa zahtevima robota je lakše izaći na kraj; ljudi razočaravaju; roboti ne”. Jedna četrdesetčetvrogodišnja žena je izjavila: "Na kraju krajeva, mi nikad ne znamo kako se drugi ljudi zaista osećaju. Ljudi nameste fin izraz lica. Sa robotima je sigurnije". Jedan tridesttrogodišnji muškarac primećuje: "Radije ću pričati sa robotom (mehaničkom napravom). Prijatelji mogu biti iscrpljujući. Robot će uvek biti tu za mene. I kad god završim, mogu da odem".
 

 

 



 Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži