Utiče li klima na samokontrolu?

klima2Autori novog istraživanja otkrili su da toplija klima i manje varijacija u sezonskoj temperaturi vode do manje samokontrole, manje fokusiranosti na budućnost i bržeg formiranja životnih strategija.

Nažalost, sve to doprinosi agresivnijem i nasilnijem ponašanju, u proseku. Istraživači su i razvili ovaj model da bi na neki način objasnili zašto je stopa kriminala viša u predelima bližim ekvatoru u odnosu na ostale delove sveta.

Ovaj model se ne oslanja samo na činjenicu po kojoj toplije vreme ima veze sa agresivnijim ponašanjem. Istraživači (Bred Bušman prof. komunikacija i psihologije sa Ohajo državnog univrziteta i Paul van Lange, prof. psihologije sa Vrije univerziteta u Amsteradamu) veruju da klima i manje varijacija u sezonskoj temperaturi vode do manje samokontrole, manje fokusiranosti na budućnost i bržeg donošenja životnih strategija, što sve doprinosi agresivnijem i nasilnijem ponašanju. Naučnici smatraju da njihov model može da pomogne u objašnjenju uticaja klime na broj slučajeva nasilja u različitim delovima sveta.
Ovaj model skraćenog imena CLASH (CLimate Aggression, and Self-control in Humans - Klimatska agresija i samokontrola kod ljudi) naučnici su objasnili u časopisu Behavioral and Brain Sciences.

Surovija klima pogoduje razvoju samokontrole
Naime, istraživači u ovom projektu kažu da prethodni modeli nisu dali zadovoljavajuće odgovore. Npr. model opšte agresivnosti je objašnjavao da toplo vreme čini ljude razdražljivima pa oni postaju agresivni. Ali, to ne objašnjava ekstremne slučajeve, poput ubistava. Drugi model (Teorija rutinske aktivnosti) govori o tome da su ljudi po toplom vremenu više izvan svojih domova što daje više mogućnosti za konflikte. Ali, ovaj model ne objašnjava zašto se više nasilja dešava kada je temperatura 35 stepeni, a ne kada je 24 stepena (iako obe temperature dozvoljavaju duži boravak napolju). Prema CALSH modelu, nije samo toplo vreme ono koje vodi većem nasilju, već je to klima koja ima manje sezonskih varijacija u temperaturi. „Manje varijacija u temperaturi, u kombinaciji sa toplim vremenom, utiču na svakodnevni život“, kažu naučnici. To rezultira u bržem donošenju odluka o životnim strategijama koje su manje zasnovane na brizi za budućnost i vodi ka manjoj potrebi za samokontrolom. „Velike sezonske varijacije u temperaturi moćno utiču na nas. Planiranje poljoprivrede, stvaranje zaliha ili jednostavno priprema za hladnu zimu oblikuje kuluturu na mnogo načina koje ljudi često ne primećuju. Ali, oni zaista oblikuju vrednosti i samokontrolu“, objašnjava prof. van Lange, „Tamo gde je manje varijacija u klimi, slobodniji ste da radite ono što želite, jer ne morate da pravite zalihe hrane ili ogreva, ili zimske odeće, kako biste prebrodili zimu. Takođe, možete da budete više pod stresom zbog parazita i drugih rizika koji se javljaju u predelima sa toplom klimom, kao što su opasne i otrovne životinje.“

Kad je toplo, ne mislimo na budućnost
Ljudi koji žive u toploj klimi okrenuti su sadašnjem trenutku više nego budućnosti i brže donose odluke – oni deluju sad i odmah. „Imamo brojne dokaze da se u ovim klimatskim uslovima brže donose životne odluka, poput manje korišćenja kontrole rađanja, ranijeg rađanja dece“, kaže prof. Bušman. Orijentacija prema sadašnjosti dovodi do toga da ljudi manje praktikuju samokontrolu, objašnjava prof. Bušman, što vodi bržem reagovanju sa agresivnim i katkad nasilnim ponašanjem.
Ova teorija nije deterministička i ne govori o tome da ljudi u toplijim krajevima ne mogu da pomognu sebi i svojoj zajednici kada dođe do nasilja i agresije. „Odnos ljudi prema životu je deo kuluture, a kultura je pod jakim uticajem klime“, kaže prof. van Lange.
CLASH je nova teorija, pa će biti potrebno još istraživanja kako bi se dokazalo da je i ispravna. Ali, prof. Bušman kaže da već ima mnogo dokaza koji sugerišu da je ova teorija zasnovama na dobrim osnovama. „Verujemo da ova teorija obezbeđuje dobar okvir za razumevanje razlika u nasilnom ponašanju širom sveta.“

B. Soldatović

Srodni članci (po ključnim rečima)

Tvoja hrana - tvoj lek ... Osnovna ideja makrobiotičke ishrane je uravnotežavanje dva osnovna principa, ili sile, koje deluju u kosmosu, a koje se u kineskoj i japanskoj filozofiji nazivaju jin i jang. Možemo ih zvati muškim ...
Joga doručak osvežava dan... Profesor Verner Kolat, dijetetičar i doktor medicine, ponudio je vrlo ukusan, lak za pripremanje i hranljiv obrok (pre svega doručak), koji je pokazao izrazito pozitivno dejstvo na organizam. Poznat j...
Dobrobiti od kupusa... Kupus se odavno koristi ne samo kao hrana, već i kao lek u tradicionalnoj medicini. Iako su sve vrste kupusa dobre, treba znati da se npr. zeleni i crveni kupus razlikuju po vrsti i količini korisnih ...
Dobrobiti od mahunarki... Pošto su veoma bogate proteinima, mahunarke su obavezna namirnica za one koji se hrane vegetarijanski ili veganski. Ali, mahunarke donose i razne druge zdravstvene dobrobiti. Evo nekih od njih… P...
Seminar o organskom... S obzirom na veliko interesovanje naših čitalaca za organsko vrtlarenje, u planu je održavanje jednodnevnog seminara kao i tematskih predavanja o uređenju i podizanju organske bašte. Predavanje i...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • Detoks - potreba ili prolazna moda?

    • Jelena Culaja 24.01.2018 10:53
      Po povratku iz Amerike 2012.godine, i samim tim nagle promene klime, moje telo i ...
  • Dobrobiti letnjeg posta

    • Goran Stevanovic 17.07.2017 15:33
      Za neera dijetu sam saznao od kume iz Beograda još 2008. godine, kao sredstvo za ...
       
    • Svetlana Savic 09.07.2017 14:47
      Treći put kupujem Neera sirup i prezadovoljna sam. Ovaj put je pomogao da vratim ...
  • O zdravlju, sasvim iskreno

    • Ivana 07.06.2017 00:36
      Danas sam pročitala knjigu i oduševljena sam. Iskrena ispovest i veoma hrabra ...
  • Čišćenje organizma

    • Miodrag Marković 17.03.2018 10:57
      Moje iskustvo sa Neera sirupom je fenomenalno. Upravo danas sam kupio sirup po ...
  • redakcija
    redakcija
    28 ( +10 )
  • Slavica M
    Slavica M
    21 ( +12 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +8 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 301

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Tvoja hrana - tvoj lek

Detaljnije »