Utiče li klima na samokontrolu?

klima2Autori novog istraživanja otkrili su da toplija klima i manje varijacija u sezonskoj temperaturi vode do manje samokontrole, manje fokusiranosti na budućnost i bržeg formiranja životnih strategija.

Nažalost, sve to doprinosi agresivnijem i nasilnijem ponašanju, u proseku. Istraživači su i razvili ovaj model da bi na neki način objasnili zašto je stopa kriminala viša u predelima bližim ekvatoru u odnosu na ostale delove sveta.

Ovaj model se ne oslanja samo na činjenicu po kojoj toplije vreme ima veze sa agresivnijim ponašanjem. Istraživači (Bred Bušman prof. komunikacija i psihologije sa Ohajo državnog univrziteta i Paul van Lange, prof. psihologije sa Vrije univerziteta u Amsteradamu) veruju da klima i manje varijacija u sezonskoj temperaturi vode do manje samokontrole, manje fokusiranosti na budućnost i bržeg donošenja životnih strategija, što sve doprinosi agresivnijem i nasilnijem ponašanju. Naučnici smatraju da njihov model može da pomogne u objašnjenju uticaja klime na broj slučajeva nasilja u različitim delovima sveta.
Ovaj model skraćenog imena CLASH (CLimate Aggression, and Self-control in Humans - Klimatska agresija i samokontrola kod ljudi) naučnici su objasnili u časopisu Behavioral and Brain Sciences.

Surovija klima pogoduje razvoju samokontrole
Naime, istraživači u ovom projektu kažu da prethodni modeli nisu dali zadovoljavajuće odgovore. Npr. model opšte agresivnosti je objašnjavao da toplo vreme čini ljude razdražljivima pa oni postaju agresivni. Ali, to ne objašnjava ekstremne slučajeve, poput ubistava. Drugi model (Teorija rutinske aktivnosti) govori o tome da su ljudi po toplom vremenu više izvan svojih domova što daje više mogućnosti za konflikte. Ali, ovaj model ne objašnjava zašto se više nasilja dešava kada je temperatura 35 stepeni, a ne kada je 24 stepena (iako obe temperature dozvoljavaju duži boravak napolju). Prema CALSH modelu, nije samo toplo vreme ono koje vodi većem nasilju, već je to klima koja ima manje sezonskih varijacija u temperaturi. „Manje varijacija u temperaturi, u kombinaciji sa toplim vremenom, utiču na svakodnevni život“, kažu naučnici. To rezultira u bržem donošenju odluka o životnim strategijama koje su manje zasnovane na brizi za budućnost i vodi ka manjoj potrebi za samokontrolom. „Velike sezonske varijacije u temperaturi moćno utiču na nas. Planiranje poljoprivrede, stvaranje zaliha ili jednostavno priprema za hladnu zimu oblikuje kuluturu na mnogo načina koje ljudi često ne primećuju. Ali, oni zaista oblikuju vrednosti i samokontrolu“, objašnjava prof. van Lange, „Tamo gde je manje varijacija u klimi, slobodniji ste da radite ono što želite, jer ne morate da pravite zalihe hrane ili ogreva, ili zimske odeće, kako biste prebrodili zimu. Takođe, možete da budete više pod stresom zbog parazita i drugih rizika koji se javljaju u predelima sa toplom klimom, kao što su opasne i otrovne životinje.“

Kad je toplo, ne mislimo na budućnost
Ljudi koji žive u toploj klimi okrenuti su sadašnjem trenutku više nego budućnosti i brže donose odluke – oni deluju sad i odmah. „Imamo brojne dokaze da se u ovim klimatskim uslovima brže donose životne odluka, poput manje korišćenja kontrole rađanja, ranijeg rađanja dece“, kaže prof. Bušman. Orijentacija prema sadašnjosti dovodi do toga da ljudi manje praktikuju samokontrolu, objašnjava prof. Bušman, što vodi bržem reagovanju sa agresivnim i katkad nasilnim ponašanjem.
Ova teorija nije deterministička i ne govori o tome da ljudi u toplijim krajevima ne mogu da pomognu sebi i svojoj zajednici kada dođe do nasilja i agresije. „Odnos ljudi prema životu je deo kuluture, a kultura je pod jakim uticajem klime“, kaže prof. van Lange.
CLASH je nova teorija, pa će biti potrebno još istraživanja kako bi se dokazalo da je i ispravna. Ali, prof. Bušman kaže da već ima mnogo dokaza koji sugerišu da je ova teorija zasnovama na dobrim osnovama. „Verujemo da ova teorija obezbeđuje dobar okvir za razumevanje razlika u nasilnom ponašanju širom sveta.“

B. Soldatović

Srodni članci (po ključnim rečima)

Prva pomoć, ponovo... Udruženje Simillimum u Beogradu ponovo održava korisni i praktični kurs homeopatske prve pomoći. To je svakako šansa koju vredi iskoristiti, ako želite da naučite kako da uz pomoć homeopatije na br...
Dobri ljudi su zdraviji... Interesantno je da je niz psiholoških istraživanja pokazao da dobrota može da produži naš životni vek i da merljivo utiče na zdravstvene pokazatelje kao što su holesterol, krvni p...
Da skinemo salo, treba jesti masti... Jedna od tajni održavanja poželjne telesne težine, ali i smanjenja rizika od srčanih oboljenja je upravo ispravna konzumacija masti. Odnosno, sagorevanje masnoća u organizmu će biti sporije ukoliko...
Šetnja čuva od šloga... Jedna obimna dugoročna studija objavljena u časopisu “Stroke” Američkog udruženja za srce pokazuje da je najbolji recept protiv moždanog udara - šetnja. Žene mogu da drastično smanje rizik i od šloga ...
Kumkvat... Kumkvat (lat. Fortunella) spada u porodicu agruma (kao i pomorandža i limun). Po izgledu podseća na minijaturne pomorandže, ali je kora kumkvata jestiva, za razliku od pomorandži i ostalih citrusa, i ...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • Kompletna uputstva za Neera dijetu (3)

    • Slavica 04.03.2019 08:35
      Devojčice ovog uzrasta su još u fazi rasta i razvoja i nije preporučljivo da ...
       
    • Daca 02.03.2019 10:29
      Interesuje me da li mogu devojčice od 15 - 16 god da koriste Neera dijetu. Hvala
  • Moje iskustvo neera dijete

    • Sara Kuzmanović 29.06.2018 10:36
      Kao korisnik Neera sirupa imam višegodišnja iskustva i pozitivna su. Napomenuću da ...
  • Neera korak po korak (2)

    • Dragan Vasiljević 18.09.2018 11:17
      Danas sam krenuo po treći put da primenjujem čudotvornu neeru. Moje iskustvo je da ...
  • Čišćenje organizma

    • Miodrag Marković 17.03.2018 10:57
      Moje iskustvo sa Neera sirupom je fenomenalno. Upravo danas sam kupio sirup po ...
  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    22 ( +12 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 128

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Prva pomoć, ponovo

Detaljnije »