Zdrava Hrana

Danas i Svetska zdravstvena organizacija i stručnjaci iz raznih oblasti tradicionalne medicine smatraju da je redovna fizička aktivnost sama po sebi i prevencija i lek. Ona nas štiti od srčanih oboljenja, raka i dijabetesa – najrasprostranjenijih tzv. civilizacijskih bolesti. Ove tvrdnje potkrepljene su brojnim ozbiljnim istraživanjima.

Jedna studija danskog Univerziteta Kopenhagen proučavala je zapaljive procese kao ključni faktor u razvoju degenerativnih bolesti kao što su rak dojke, rak debelog creva, kardiovaskularne bolesti i dijabetes. Uzimajući u obzir potvrđenu činjenicu da redovno fizičko vežbanje, statistički gledano, produžuje život, istraživači su ukazali na mehanizam delovanja fizičkog kretanja. Naime, ono podstiče stvaranje antiinflamatornih citokina, koji su nazvani miokini. Prvi identifikovani miokin nazvan je interleukin-6. On se proizvodi i oslobađa u skeletnim mišićnim vlaknima kada se ona kontrahuju prilikom fizičkog vežbanja. Ova supstanca ima povoljno dejstvo na ostale organe tela. Danski naučnici smatraju da se skeletni mišići mogu smatrati nekom vrstom endokrinog organa, a miokini vrše povoljno dejstvo protiv svih degenerativnih bolesti povezanih sa upalnim procesaima, uključujući i rak.

Umereno vežbanje protiv raka

Jedna grupa istraživača iz Arnold fakulteta javnog zdravlja univerziteta Južna Karolina potvrdila je da je njihovo proučavanje pokazalo da čak i umereno vežbanje može da smanji rizik od razvoja raka dojke. Oni su ispitali povezanost između kardio-respiratorne kondicije i rizika od smrti od raka dojke kod žena koje su učestvovale u 21-godišnjoj studiji posetilaca aerobik centara. Praćeno je preko 14000 žena od 20 do 83 godine bez prethodne istorije raka dojke, koje su svrstane u tri grupe: osobe sa slabom kondicijom, osobe sa umerenom konicijom i osobe u sjajnoj kondiciji. Rezultati su pokazali da je kod žena koje su bile u slaboj kondiciji rizik od smrti od raka dojke bio tri puta veći nego kod onih koje su redovno vežbale.

Kako se stiče zaštitna kondicija

Nije potrebno naprezati se satima u teretani da bi se postigao zaštitni efekat fizičke aktivnosti. Proučavanje koje je merilo nivo kondicije pratilo je aerobne vežbe, što je tip vežbanja koji nastoji da podigne aktivnost srca i pluća koja omogućava sagorevanje masnoća.
Kad vežba postane tako naporna da dođe do upale mišića, ona se više ne ubraja u aerobne. Svaka aktivnost koja održava osobu u stalnom pokretu neprekidno tokom određenog perioda sa povećanom aktivnošću srca i pluća, kao što su šetnja, džoging, čišćenje kuće, vrtlarenje, ples – smatra se aerobnom.
Aerobno vežbanje može da bude veoma prijatno i okrepljujuće. Ono podstiče cirkulaciju kiseonika u krvi i napaja ćelije tela kiseonikom, a poznato je da kiseonik ne prija malignim ćelijama. Aerobno vežbanje pomaže da se snizi holesterol i krvni pritisak i smanji rizik od dijabetesa. Ovo vežbanje takođe poboljšava raspoloženje i osećaj dobrobiti. Često nam se nakon vežbanja um razbistri i povrati koncentracija.

Zapamtite:
Samo pola sata aerobnog vežbanja (šetnja, džoging i dr.) može vas svrstati u kategoriju osoba koje su u dobroj kondiciji. A u toj kategoriji je rizik od raka dojke 3 puta manji od prosečnog, a manji je i rizik od ostalih civilizacijskih oboljenja.

Više o ovome u članku: "A Prospective Study of Cardiorespiratory Fitness and Breast Cancer Mortality", Medical Science and Sports Exercise, April, 2009.