Pranje suđa smanjuje stres?
Da, ako se obavlja sa svesnom pažnjom i punom koncentracijom na sadašnji trenutak, utvrdili su istraživači Državnog univerziteta Florida.
Da, ako se obavlja sa svesnom pažnjom i punom koncentracijom na sadašnji trenutak, utvrdili su istraživači Državnog univerziteta Florida.
Po svemu sudeći, osim što nervira ogromnu većinu ljudi, letnje pomeranje vremena još i loše utiče na zdravlje. Povrh toga, savremena istraživanja tvrde da to pomeranje ne štedi ni električnu energiju ni gorivo, kako se mislilo. Bilo kako bilo, mi toj promeni moramo da se prilagodimo, a kako da to lakše uradimo, pročitajte opširnije u ovom članku.
Zima je uveliko zavladala i sve više vremena ćemo provoditi u zatvorenom prostoru. A da se ugodnije osećamo kad je vreme napolju mračno i hladno i da lakše dišemo u kući, može nam pomoći nekoliko sobnih biljaka.
Sigurno se sećate trenutaka kako ste se dobro osećali iznutra kada ste bili dobri ili ljubazni prema nekome. Ali, možda ne znate da ima dosta naučnih istraživanja koja potvrđuju da taj ugodan osećaj koji nam donosi sopstvena dobrota može da opipljivo unapredi naše zdravlje i blagostanje.
Stres je neizbežan deo života, a umeren stres je čak koristan i podsticajan. Ipak, hronični i preterani stres može narušiti naše fizičko i mentalno zdravlje. Postoji nekoliko načina, koje potvrđuju naučni dokazi, koji nam mogu pomoći ne samo da smanjimo stres, nego i da povećamo svoju psihološku dobrobit.
Bilo da ste loše spavali, ili silom prilika otišli kasno u krevet, a morate da ustanete uobičajeno rano, moguće je da ćete se, osim neispavanosti, osećati i razdražljivo i mrzovoljno, i uopšte, imati mnogo manje motivacije da uradite nešto tokom dana. Srećom, uvek postoje načini da se raspoloženje i efikasnost nakon neprospavane noći poprave.
Danas je mnogo ljudi pod stalnim pritiskom "da radi više". Ali, da li "raditi više" predstavlja cilj sam po sebi, vredan nerviranja i stresa? To je pitanje na koje svak za sebe mora da odgovori.
Istraživanje objavljeno u uglednom časopisu American Journal of Cardiology, koje je obuhvatilo 61.000 ispitanika, ukazalo je da oni koji meditiraju mogu da gotovo dvostruko smanje rizik od srčanih oboljenja. To se objašnjava sposobnošću meditacije da značajno smanji ukupni stres.