Sve zdravstvene dobrobiti cimeta

cimet dobrobitiCimet je aromatični začin koji se široko koristi u spremanju raznih slatkih jela i peciva. Međutim, ovaj začin ima dugu istoriju korišćenja u lekovite svrhe. Postoje tragovi da se koristio još u starom Egiptu za tretman bolesti organa za varenje i disanje, kao i za pravljenje obloga. Savremena istraživanja potvrđuju brojna i značajna lekovita svojstva cimeta.

Postoje dve vrste cimeta: cejlonski cimet, poznat i kao "pravi" cimet, i kasija cimet, koji je u širokoj upotrebi i uglavnom ono što ogromna većina ljudi kupuje u prodavnicama.

Cimet se dobija tako što se odseku izdanci cimetovog drveta. Potom se izvadi unutrašnja kora, a drvenasti delovi se uklone. Kada se ova kora osuši, ona formira trake koje se uviju u rolne koje se nazivaju štapići cimeta. Ti štapići se onda uglavnom melju u prah i u prahu se cimet najčešće i prodaje.
Izraziti miris i aroma cimeta potiču od jedne njegove uljaste komponente, koja je veoma bogata jedinjenjem po imenu cinamaldehid. Naučnici veruju da je to jedinjenje najzaslužnije za moćno dejstvo cimeta na zdravlje i metabolizam.

U današnje vreme se cimet koristi u lekovite svrhe u tradicionalnoj medicini Kine, Indije i Irana. U savremenoj medicini, koristi se kao antioksidans, antiinflamatorni agens, za regulaciju šećera i masnoća u krvi i kao antimikrobni agens.

 

Zdravstvene dobrobiti cimeta

 

Cimet je izuzetno bogat antioksidansima

Među antioksidansima prisutnim u cimetu preovlađuju polifenoli. U jednom istraživanju koje je poredilo antioksidansnu aktivnost 26 začina, cimet se pokazao kao najbolji - bolji čak i od tako cenjenih izvora kao što su beli luk i origano. Antioksidansno dejstvo cimeta je tako jako da se čak koristio i kao prirodni konzervans za hranu.

 

Cimet poseduje antiupalna svojstva

Upalni procesi u ljudskom telu su veoma važni, jer oni pomažu organizmu da se bori protiv infekcija i da popravi oštećenja tkiva. Međutim, upala može da postane problem kada pređe u hronični oblik i kad počne da napada sopstvena tkiva.

Redovna konzumacija cimeta može biti korisna u tom pogledu, zato što su istraživanja pokazala da ovaj začin ima snažna antiupalna svojstva.

 

Cimet može da smanji rizik od srčanih oboljenja

Cimet je povezan sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja. Pokazano je da je kod obolelih od dijabetesa tip 2, konzumacija 1 grama, ili pola kašičice cimeta dnevno, povoljno uticala na markere u krvi. Došlo je do sniženja ukupnog holesterola, "lošeg" (LDL) holesterola i triglicerida, dok je "dobar" (HDL) holesterol ostao stabilan.

Jedno još novije istraživanje je zaključilo da i skoro deset puta manja doza, tj. 120 miligrama cimeta dnevno, može da ima takve efekte. I u tom istraživanju je cimet povećao nivo "dobrog" (HDL) holesterola.

U istraživanjima na životinjama, pokazalo se da cimet snižava krvni pritisak.

Kada se uzme ukupno delovanje cimeta na sve te faktore, zaključak je da bi redovna konzumacija cimeta mogla da značajno snizi rizik od sračnih oboljenja.

 

Cimet može da poveća osetljivost ćelija na insulin.

Insulin je jedan od ključnih hormona koji regulišu metabolizam i korišćenje energije. On je suštinski važan za transport glukoze iz krvotoka u ćelije. Problem je u današnje vreme što veliki broj ljudi postaje neosetljiv na efekte insulina. To je poznato kao insulinska rezistencija, koja je uglavnom prethodnik ozbiljnijih poremećaja, kao što su metabolički sindrom i dijabetes tip 2.

Dobra vest je što cimet može da drastično smanji insulinsku rezistenciju, i tako pomogne da insulin uspešno obavi svoj posao. Povećavajući osetljivost na insulin, cimet može i da snizi nivo šećera u krvi.

 

Cimet snižava nivo šećera u krvi i ima snažan antidijabetički effekat

Pouzdano je potvrđeno da cimet može da snizi nivo šećera u krvi. Da bi to postigao, pored smanjenja insulinske rezistencije, cimet deluje i putem više drugih mehanizama.

Prvo, pokazano je da cimet smanjuje količinu glukoze koja se nakon obroka apsorbuje u krv. To postiže ometajući više digestivnih enzimia, što usporava razlaganje ugljenih hidrata u organima za varenje.

Drugo, jedno od jedinjenja u sastavu cimeta deluje na ćelije tako što podražava delovanje insulina. To u velikoj meri poboljšava unos glukoze u ćelije, iako je to delovanje znatno sporije od delovanja samog insulina.

Brojna istraživanja na ljudima su potvrdila antidijabetičko delovanje cimeta - u toj meri da on može da snizi nivo šećera u krvi natašte za 10 do 29%. Efektivna doza cimeta je obično 1 do 6 grama, odnsno pola kašičice do dve kašičice dnevno.

 

Cimet može da blagotvorno deluje u slučaju neurodegenerativnih bolesti

Neurodegenerativne bolesti karakteriše progresivna razgradnja strukture ili opadanje funkcionisanja moždanih ćelija. Dva najuobičajenija oblika su Alchajmerova i Parkinsonova bolest.

Po svemu sudeći, dva jedinjenja u sastavu cimeta inhibiraju nagomilavanje tzv. tau proteina u mozgu, a to je jedna od karakteristika Alchajmerove bolesti.

U proučavanja na miševima sa Parkinsonovom bolešću, cimet je pomogao da se zaštite neuroni, normalizovao nivo neurotransmitera i poboljšao motoričke funkcije.

Potrebno je da se ti efekti dalje prouče na ljudima.

 

Cimet deluje protiv infekcija

Jedna od glavnih aktivnih supstanci cimeta, cinamaldehid, deluje protiv raznih infekcija. Pokazalo se da je ulje cimeta efikasno u tretmanu infekcija disajnih organa izazvanih gljivicama. Međutim, nije se pokazalo da cimet smanjuje infekcije na drugim lokacijama u organizmu.

Ipak, antimikrobna svojstva cimeta mogu da pomognu u sprečavanju karijesa i da smanje zadah iz usta.

 

Cimet ima potencijalno antikancerogeno dejstvo

U proučavanjima koja su obavljana in vitro i na životinjama, postoje indicije da ekstrakt cimeta usporava rast malignih ćelija i formiranje krvnih sudova u tumorima; izgleda da je cimet toksičan za maligne ćelija i da izaziva njihovu smrt.

 

Cimet deluje protiv virusa SIDE

Kao i u slučaju ispitivanja antikancerogenih svojstava cimeta, i u ovom slučaju su istraživanja obavljana in vitro. Ekstrakt običnog kasija cimeta, od svih 68 ispitivanih medicinskih biljaka, pokazao se kao najefikasniji u tretmanu ćelija inficiranih SIDOM.

Naravno, potrebna su istraživanja na ljudima da se ovo potvrdi i podrobnije ispita.

 

Zašto je bolje koristiti cejlonski cimet ("pravi" cimet)

Uobičajena varijanta cimeta, koja je u najširoj upotrebi, a to je kasija cimet, sadrži značajne količine jedinjenja po imenu kumarin, koje u velikim dozama može biti štetno. Naravno, onako kako se uobičajeno koristi cimet u kuhinji, to teško može stvoriti ikakav problem.

Međutim, ako se cimet dugotrajnije koristi u terapeutske svrhe, po pola do 2 kašičice dnevno, onda je mnogo preporučljivije koristiti cejlonski cimet. Istraživanja su potvrdila da cejlonski cimet sadrži znatno manje kumarina od kasija varijante.

 

Izvori i stručne reference: www.healthline.com, www.metabolismjournal.com/article/S0026-0495(17)30212-3/fulltext, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24628250/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4097974/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4003790/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16190627, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/10077878, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/25629927, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22536283, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14633804, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24019277, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4003790/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2901047/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18234131, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21538147, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21711570, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11506060, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9762007, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19930003, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17381386, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16634838, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19433898, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23531502, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23531502, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24349472, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3105590/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16253769, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12860272, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9848396, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/10232076, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18260732, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3101712/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/8834832, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16710900, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22783715, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20946094, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19641233, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11094851, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23627682

 

Proizvodi u vezi sa člankom

Organski cejlonski cimet u prahu

Cejlonski cimet (Cinnamomum verum), koga nazivaju “pravim cimetom” vodi poreklo sa Šri Lanke. Ova začinska i lekovita biljka sadrži kumarin, aktivnu materiju koja u manjim količinama povoljno utiče na zdravlje. Cejlonski cimet se može koristiti mnogo izdašnije od običnog (kasija) cimeta jer sadrži 250 puta manju količinu kumarina. Ima nežnu, slatkastu aromu pa je idealan dodatak brojnim dezertima. Bogat je eteričnim uljima, vlaknima i mineralima.





NeeraDijeta.rs

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli, Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

BiseriMudrosti.com

banner biserimudrosti

HathaYoga.rs

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 165