Klimatske promene - kako se prilagoditi

polja oblaciDestruktivni uticaji klimatske krize osećaju se širom sveta. Ako se tome ne prilagodimo, biće ugroženi ekonomija, bezbednost hrane i globalna stabilnost.

Prema programu zaštite životne sredine UN, postoji pet načina prilagođavanja na klimatske promene.

 

Sistemi za rano upozoravanje

Istraživanja pokazuju da 24-časovno praćenje i upozoravanje može smanjiti naknadnu štetu za 30 odsto. Sistemi za rano upozoravanje su jedna od najisplativijih mera prilagođavanja, koja donosi oko devet dolara ukupne koristi za svaki uloženi dolar. Uz blagovremena upozorenja ljudi mogu na vreme da se pripreme. Trećina svetske populacije danas nije adekvatno pokrivena ovim sistemima. Takođe, dok su se napori uglavnom fokusirali na oluje, poplave i suše, druge opasnosti, kao što su toplotni talasi i šumski požari moraće da se bolje integrišu jer postaju sve češći i intenzivniji.

 

Obnova ekosistema

U gradovima, to znači obnovu gradskih šuma: jedno drvo stvara efekat hlađenja isti kao efekat dva kućna klima-uređaja koji rade 24 sata .U priobalnim područjima, šume mangrova pružaju prirodnu odbranu od olujnih udara smanjujući visinu i snagu morskih talasa. Zaštita mangrova je 1.000 puta jeftinija po kilometru od izgradnje obalskih i morskih zidova. Na velikim nadmorskim visinama, ponovno ozelenjavanje planinskih padina štiti zajednice od klizišta i lavina.

 

Infrastruktura otporna na klimu

Odnosi se na sredstva i sisteme kao što su putevi, mostovi i dalekovodi koji mogu da izdrže ekstremne klimatske uticaje. Infrastruktura je odgovorna za 88 odsto predviđenih troškova za prilagođavanje klimatskim promenama.Podsticanje ulaganja u infrastrukturu otpornu na klimu uključuje regulatorne standarde (građevinski propisi), okvire prostornog planiranja (mape „ranjivih“ tačaka) i snažnu komunikaciju.

 

Snabdevanje vodom i bezbednost

Priča o klimatskim promenama je, na mnogo načina, priča o vodi, bilo da je reč o poplavama, sušama, porastu nivoa mora ili čak požarima. Ulaganje u efikasnije navodnjavanje biće od ključnog značaja. U urbanim centrima, smanjenjem curenja moglo bi se globalno uštedeti otprilike 100-120 milijardi kubnih metara vode do 2030. Vlade se podstiču da razviju holističke planove upravljanja vodama, poznate kao Integrisano upravljanje vodnim resursima, koji uzimaju u obzir ceo ciklus vode: od izvora do distribucije, tretmana, ponovne upotrebe i povratka u životnu sredinu. Istraživanja pokazuju da sistemi za prikupljanje kišnice moraju biti održivi kako bi bili dostupniji.

 

Dugoročno planiranje

Rešenja za prilagođavanje klimi su efikasnija ako su integrisana u dugoročne strategije i politike. Nacionalni planovi su ključni mehanizam upravljanja i planiranja i strateški daju prioritet potrebama prilagođavanja. Ključni deo ovih planova je ispitivanje klimatskih scenarija decenijama unapred i njihovo kombinovanje sa procenama ranjivosti za različite sektore. Oni mogu pomoći u planiranju i usmeravanju vladinih odluka o promenama investicija, regulatornog i fiskalnog okvira i podizanju svesti javnosti.

 

B. Soldatović

 

Izvor: www.unep.org


NeeraDijeta.rs

Probali su je Bijonse, Anđelina Džoli, Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

BiseriMudrosti.com

banner biserimudrosti

HathaYoga.rs

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 565