Deca se drastično razlikuju od odraslih po svom moralnom pogledu na životinje, pokazuje novo istraživanje Univerziteta Ekseter, koje je postavilo upitnik deci od 9 do 11 godina o moralnom statusu i tretmanu domaćih životinja (prasići), kućnih ljubimaca (psi) i ljudi.
Istraživački tim, u koji su ušli naučnici sa Eksetera i Oksforda, ispitao je 479 ljudi, koji svi žive u Engleskoj, iz tri uzrasne grupe: 9-11, 18-21 i 29-50. Dve odrasle grupe su imale relativno slične poglede. Međutim, za razliku od odraslih, deca u ovom istraživanju su se izrazila da smatraju da bi sa životinjama koje se gaje na farmama trebalo postupati isto kao sa ljudima i kućnim ljubimcima. Sa godinama ljudi više klasifikuju životinje sa farme kao "hranu" umesto kao "ljubimce", dok su deca bila sklona da npr. i prasiće smatraju ljubimcima. Deca misle da je jedenje životinja manje moralno prihvatljivo nego što to smatraju odrasli. To ukazuje da se odnos prema životinjama po pravilu menja između 11. i 18. godine
"Ljudski odnos sa životinjama je pun etičkih dvostrukih standarda", prokomentarisao je vođa ovog istraživanja, dr Luk Mekvajer, sa Univerziteta Ekseter. Neke životinje su omiljeno kućno društvo, dok se druge drže na farmama za odgoj radi ekonomske dobiti. Takozvani "specizam" - moralna hijerarhija koja određuje različite vrednosti različitim životinjama - uči se tek sa izlaskom iz detinjstva, tokom mladosti, ukazuje ovo istraživanje.
"Izgleda da se u mladosti nešto desi, tako da rana ljubav prema životinjama postaje komplikovanija, a mi razvijemo više specizma", prokomentarisao je dr Mekvajer i dodao da je "važno da se primeti da su čak i odrasli u našem proučavanju smatrali da je jedenje mesa manje moralno prihvatljivo nego konzumacija životinjskih proizvoda kao što je mleko. Dakle, odbojnost prema tome da se naudi životinjama - uključujući i one koje se gaje na farmama - ne nestaje potpuno sa odrastanjem."
Iako je prilagođavanje stavova prirodan deo odrastanja, dr Mekvajer kaže da je "moralna inteligencija dece" takođe važna.
Ako hoćemo da se ljudi više orijentišu na biljnu ishranu, zbog ekološke koristi, trebalo bi da sadašnji sistem počnemo da menjamo u nekoj tački. Na primer, kada bi deca jela više biljne hrane u školi, to bi bilo više u skladu sa njihovim moralnim vrednostima i moglo bi da smanji "ukalupljivanje" u smislu vrednosti odraslih koje su otkrivene u ovom proučavanju.
(Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Social Psychological and Personality Science, 2022; a možete ga naći na sledećem linku: https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/19485506221086182)
