E-SHOP

banner pzh

Šta je to...

Šta je to...

Polba

Polba (Triticum dicoccum) je rusko ime za staru žitaricu koja se gaji verovatno još od 4-5 milenijuma pre nove ere...

Šta je to...

Baobab

Baobab (Adansonia digitata) je drvo neobičnog izgleda – izgleda kao da je okrenuto naglavce, tj. njegova krošnja liči na koren...

Šta je to...

Kamu kamu

Kamu kamu (Myrciaria dubia) je voćka porekom iz amazonskih prašuma. Poznata je po neobično visokom sadržaju vitamina C, verovatno najvišem...

Šta je to...

Moringa

Moringa (Moringa oleifera) je veliko drvo koje potiče sa severa Indije. Njeni listovi i mahune se hiljadama godina koriste u...

Ishrana i zdravlje

Prirodne terapije

Za bolje varenje i rad creva

Ovaj prirodni sok pomaže da se ublaži konstipacija, gorušica i loše varenje. Da biste ga spremili, potrebno vam je: listova...

Prirodne terapije

Kako upiti „sunčani vitamin“

Vitamin D je jedinstven vitamin koji se stvara iz holesterola u koži kada se ona izloži suncu, preciznije UVB zracima...

O ishrani i zdravlju

6 saveta za savršenu salatu

Takozvana obrok salata predstavlja idealno jelo za one koji hoće da regulišu telesnu težinu, ali i za svakog ko iz...

Prirodne terapije

Maska od kokosovog ulja za suve ruke

U kakvom stanju su vam ruke ovih dana? S obzirom na to da ih zbog aktuelne pandemije peremo češće nego...

 

Video recept

Sa našeg YouTube kanala Zdrava hrana za zdrav život

Da li ste znali?

Gde još možete naći naše proizvode

  Između ostalih mesta, organski program (žitarice, mahunarke, semenke), paletu superhrane (trave žitarica, mikroalge, maku, psilium i sl), Neera dijetu, sertifikovane organske proizvode od soje (tofu, tempeh), ukusni pšenični sejtan i zdravije slatkiše i ostale artikle iz prodajnog repertoara preduzeća...

 

Prelistajte naš časopis

banner casopis

Vesti i dogadjaji

Onlajn kurs organskog baštovanstva

Udruženje "Organska bašta" 26. maja započinje Početni kurs Škole organskog baštovanstva, koji će se odvijati onlajn.

Vitamin D smanjuje smrtnost od kovida-19

Pošto su proučili podatke o obolelima iz 10 zemalja, istraživači sa Nortvestern univerziteta su utvrdili da pacijenti koji imaju deficit vitamina D imaju dvostruko veći rizik od ozbiljnih komplikacija ove...

Selen poboljšava ishod bolesti kovid-19

Internacionani tim istraživača sa Univerziteta Šuri (Surrey) utvrdio je da postoji veza između količine selena u ishrani i procenta izlečenih bolesnika od kovida-19 u Kini - to jest, što više...

Što veća ograničenja to manja smrtnos…

Naučni pregled podataka o epidemiji španske groznice (od koje je umrlo 50 miliona ljudi) utvrdio je da su oni gradovi koji su odmah primenili opštu izolaciju, ograničenja okupljanja i preventivne...

Rukola

rukolaRukola je jednogodišnja zeljasta biljka koja spada u familiju Brasiccaeae (kupusnjača). Kod nas je skoro nepoznata, iako divlji samonikli oblici rukole rastu po našim baštama i poljima zajedno sa “korovskim” biljkama.

Za ishranu se koriste mladi sočni listovi, cvetići, mlade semene čaure i zrelo suvo seme. Donji listovi su nazubljeni i podsećaju na maslačak, a gornji su ovalni i glatkih rubova.
U vreme cvetanja može da naraste i do 60-80 cm. Listovi su eliptični i usečeni. Veoma je kvalitetno i lekovito povrće – sadrži dosta vitamina C (čak 100-200 mg na 100g rukole), karotina, mineralne materije, a naročito gvožđe; dijetalna vlakna i druge korisne materije.
Sve vrste rukole imaju karakterističan gorak i aromatičan ukus. Gorčina listova potiče od glukozinolata izotiocijanata koji se nalazi i u srodnim biljkama (ren, nekad kod nas popularna kres salata i dr). Rukola pak ima drugačiji ukus od srodnih biljaka, jer pored izotiocijanata, sadrži estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom, što joj daje vrlo specifičan ukus i miris.
Ima sledeća lekovita svojstva: osvežava organizam, reguliše varenje, pomaže kod prehlade, ublažava kašalj i koristi se kao afrodizijak. Zbog bogatstva antibakterijskih materija smatra se prirodnim antibiotikom.
Rukola potiče iz Centralne i Južne Evrope, ali gaji se i u Severnoj Americi, Severnoj Africi i Bliskom Istoku.
Kod nas manje poznata vrsta, rukola je veoma zastupljena u mediteranskoj kuhinji, najčešće u mešanim salatama, u kombinaciji sa maslinovim uljem, parmezanom ili mocarela sirom. Osim sveža, može se koristiti i kuvana i blanširana, kada gubi svoju prirodnu gorčinu. U nekim zemljama Azije (Iran, Pakistan), gaji se radi semena za ulje, a seme može da se koristiti i za proizvodnju senfa.
Rukola se može gajiti skoro cele godine, na otvorenom ili u plastenicima. Ima skromne zahteve za toplotom i otporna je na mraz, a dobro podnosi i sušu. Može se gajiti i na poluzasenčenim  i vetrovitim terenima.
Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu za oko 40 dana od setve. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama. Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće.
Setva rukole može da počne rano u proleće, obično u martu i može svakih nedelju dana da se seje do oktobra meseca, tako da listovi mogu da se beru i tokom zime. Samo u slučajevima izuzetno jake zime treba biljke malo zaštititi.

Katica Spasić

Foto: Slavica Matić
 


Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.