Prema pozitivnoj psihologiji, osnovu dobrog života ne čine povremeni veliki pokloni sudbine, već sposobnost da koristimo naše snage i vrline za više ciljeve. Osnova sreće je da se postojano hranimo mikrotrenucima pozitivnosti, bez obzira koliko bili mali i prolazni, jer oni tkaju blagostanje od zbivanja svakodnevnog života.
Brojne koristi od pozitivnih emocija su naučno dokazane. Tako se zna da one poboljšavaju fizičko zdravlje, podstiču poverenje i saosećanje, ublažavaju simptome depresije i pomažu ljudima da se oporave od stresa.
Prof. dr Barbara Frederikson sa Univerziteta Severna Karolina već decenijama istražuje pozitivna osećanja. Njen rad, zajedno sa istraživanjima njenih kolega, odgovara na pitanja kako i zašto su pozitivne emocije dobre za nas, a pre svega na to kako uprkos njihovoj suptilnoj i nestalnoj prirodi, koristi od pozitivnih emocija traju dugo nakon što je trenutno zadovoljstvo nestalo.
Prema teoriji dr Frederikson, pozitivni mikromomenti se akumuliraju tokom vremena i usmeravaju ljude ka rastu i razvoju širenjem svesti i građenjem osnova za život.
Koristi su brojne
Brojne koristi od pozitivnih emocija su naučno dobro potkrepljene. Tako se zna da one poboljšavaju fizičko zdravlje, podstiču poverenje i saosećanje, ublažavaju simptome depresije i pomažu ljudima da se oporave od stresa.
Pozitivne emocije mogu čak i da neutrališu neželjene efekte negativnih emocija. Često izražavanje pozitivnih emocija podstiče odlučnost i kreativnost u prevazilaženju poteškoća. Uz to, pozitivne emocije podstiču bolje društveno povezivanje.
Kako možemo da obogatimo život sa više pozitivnih emocija? Mogućnosti su svuda oko nas: da doživimo pozitivna osećanja mogu nam pomoći šetnja po prirodi, meditacija, otvoreno i srdačno ponašanje, kao i svesno življenje (prisutnost u sadašnjem trenutku).
Tu su, zatim, naše društvene veze koje, prema istraživanjima dr Frederikson, mogu da postanu „zlatni rudnik“ pozitivnih emocija. Zapravo i samo razmišljanje o tome da osećamo da smo u skladu sa svetom i ljudima oko nas generiše pozitivna osećanja. Jedan od razloga za blagotvorno dejstvo naših veza leži u njihovoj sposobnosti da izgrade pozitivan odgovor (rezonanca).
„Kada podelite osmeh sa nekim, javlja se prepoznatljiv sinhronicitet između vas, jer se vaši gestovi i biohemije, čak i odgovarajuća energija vaših nervnih ćelija, ogledaju jedni u drugima“, kaže dr Frederikson. „Mikromomenti poput ovih u kojima talasi dobrih osećanja istovremeno struje između dva mozga i tela, grade vaš kapacitet za saosećanje i poboljšavaju zdravlje.“
Ljubav je šira nego što mislimo
Prema dr Frederikson, pozitivna rezonanca može da se javi između bilo koje dve osobe, bez obzira da li je reč o prijateljima ili potpunim strancima. Ono što možda najviše ohrabruje je da ljubav, najvažnija od svih pozitivnih emocija, pokretačka snaga koja stoji iza zdravstvenih koristi od pozitivnih emocija, ne mora da se razmenjuje samo sa dragim osobama, već može da se javi kad god ljudi dele pozitivne emocije, kad komuniciraju putem pozitivnih emocija.
Istraživanja dr Frederikson su pokazala da su ljudi koji „cvetaju“ sposobni da sami generišu pozitivne emocije u trenucima svakodnevnih prijatnih aktivnosti (npr. društvenim vezama, učenju, pomaganju drugima). Najbolje od svega je što su prilike za takve trenutke mnogo češće nego što možemo da zamislimo.
B. Soldatović
Izvor: www.psychologytoday.com
