Takozvana hidrogenizovana ulja (biljna ili ne, potpuno svejedno) skorašnji su pronalazak – star stotinak godina. Čitav vek su bila hvaljena i reklamirana, da bi se na kraju pokazalo da su veoma štetna za ljudski organizam.
Tehniku hidrogenizacije pronašao je francuski nobelovac Pol Sabatije, negde oko 1890. godine. Hidrogenizacija je proces zagrevanja ulja i propuštanja mehurića vodonika kroz njega. Na taj način masne kiseline u uljima vezuju nešto vodonika, što ih čini gušćim. Ako se ulje potpuno hidrogenizuje, dobijate čvrstu mast, ali ako se proces prekine na pola, dobija se delimično hidrogenizovana mast sličnu puteru (npr. margarin) - samo što je daleko jeftinija. Zbog cene je proizvođači rado koriste kao zamenu za puter gde god je to moguće. Ona daje proizvodima bogatu aromu i teksturu, ali oni ne koštaju ni približno toliko kao kad bi im se dodavao puter. Već početkom 20. veka hidrogenizovana ulja su ušla u masovnu proizvodnju, da bi u drugoj polovini 20. veka gotovo potpuno preovladala u prehrambenoj industriji.
Šta ne valja u hidrogenizaciji
Hidrogenizovana ulja su od 70-tih godina 20. veka, nažalost, potpuno istisnula iz prehrambene industrije puter i kokosovo ulje, koji su daleko zdraviji od njih. Hidrogenizovana ulja sadrže veliku količinu tzv. trans-masti. Trans-mast je normalna masna kiselina koja je preobražena preradom ulja na visokoj temperaturi. Takve masne kiseline mogu biti dvostruko vezane, ukršteno vezane, iskrivljene ili izvitoperene na razne načine. Problem je u tome što je hemijski aktivni kraj ovih masti haotičan, dok vezujući kraj ostaje nepromenjen. Pošto se masne kiseline koriste za izgradnju ćelijskih opni, trans-masne kiseline zauzmu svoj položaj na ćelijskoj opni, kao stražar na zidu tvrđave. Ali, pošto im je hemijska struktura pobrkana, one ne rade svoj posao! Puštaju nepoželjne uljeze da uđu, a sprečavaju životno važne materije da dospeju u ćeliju.
Ukratko, za čovekov organizam trans-masti su otrov, baš kao arsenik i cijanid, samo što im je delovanje usporeno. One ometaju metaboličke procese zauzimajući mesto prirodnih supstanci koje obavljaju kritično važne funkcije. A upravo se tako i definiše otrov. Ljudsko telo nije razvilo odbranu od njih, jer u hiljadama godina evolucije one nikad nisu ni postojale…
Počitajte deklaraciju
Za vašu informaciju, hidrogenizovane masti ili trans masti zabranjene su u Danskoj, Švajcarskoj, Kaliforniji i njujorškim restoranima, a Kanada, Australija i Evropska unija zahtevaju minimalizaciju njihove upotrebe.
Zato pročitajte deklaraciju, pa ako se u njoj pominju hidrogenizovana biljna ulja, bolje zaobiđite taj proizvod. Pogledajte takođe i da li se pominju “monogliceridi” i “digliceridi”. Zašto? Zato što su se proizvođači dosetili. Nakon što su hidrogenizovane masti izašle na loš glas i kad su počele zabrane, u deklaracijama se više ne navode “hidrogenizovana ulja”, već “monogliceridi” ili “digliceridi” – što je hemijski potpuno isto.
Tekst preuzet iz najnovijeg broja časopisa ”Zdrav život“ br. 58
Foto: B. Soldatović