E-SHOP

banner pzh

Šta je to...

Šta je to...

Polba

Polba (Triticum dicoccum) je rusko ime za staru žitaricu koja se gaji verovatno još od 4-5 milenijuma pre nove ere...

Šta je to...

Baobab

Baobab (Adansonia digitata) je drvo neobičnog izgleda – izgleda kao da je okrenuto naglavce, tj. njegova krošnja liči na koren...

Šta je to...

Kamu kamu

Kamu kamu (Myrciaria dubia) je voćka porekom iz amazonskih prašuma. Poznata je po neobično visokom sadržaju vitamina C, verovatno najvišem...

Šta je to...

Moringa

Moringa (Moringa oleifera) je veliko drvo koje potiče sa severa Indije. Njeni listovi i mahune se hiljadama godina koriste u...

Ishrana i zdravlje

Prirodne terapije

Za bolje varenje i rad creva

Ovaj prirodni sok pomaže da se ublaži konstipacija, gorušica i loše varenje. Da biste ga spremili, potrebno vam je: listova...

Prirodne terapije

Kako upiti „sunčani vitamin“

Vitamin D je jedinstven vitamin koji se stvara iz holesterola u koži kada se ona izloži suncu, preciznije UVB zracima...

O ishrani i zdravlju

6 saveta za savršenu salatu

Takozvana obrok salata predstavlja idealno jelo za one koji hoće da regulišu telesnu težinu, ali i za svakog ko iz...

Prirodne terapije

Maska od kokosovog ulja za suve ruke

U kakvom stanju su vam ruke ovih dana? S obzirom na to da ih zbog aktuelne pandemije peremo češće nego...

 

Video recept

Sa našeg YouTube kanala Zdrava hrana za zdrav život

Da li ste znali?

Gde još možete naći naše proizvode

  Između ostalih mesta, organski program (žitarice, mahunarke, semenke), paletu superhrane (trave žitarica, mikroalge, maku, psilium i sl), Neera dijetu, sertifikovane organske proizvode od soje (tofu, tempeh), ukusni pšenični sejtan i zdravije slatkiše i ostale artikle iz prodajnog repertoara preduzeća...

 

Prelistajte naš časopis

banner casopis

Vesti i dogadjaji

Onlajn kurs organskog baštovanstva

Udruženje "Organska bašta" 26. maja započinje Početni kurs Škole organskog baštovanstva, koji će se odvijati onlajn.

Vitamin D smanjuje smrtnost od kovida-19

Pošto su proučili podatke o obolelima iz 10 zemalja, istraživači sa Nortvestern univerziteta su utvrdili da pacijenti koji imaju deficit vitamina D imaju dvostruko veći rizik od ozbiljnih komplikacija ove...

Selen poboljšava ishod bolesti kovid-19

Internacionani tim istraživača sa Univerziteta Šuri (Surrey) utvrdio je da postoji veza između količine selena u ishrani i procenta izlečenih bolesnika od kovida-19 u Kini - to jest, što više...

Što veća ograničenja to manja smrtnos…

Naučni pregled podataka o epidemiji španske groznice (od koje je umrlo 50 miliona ljudi) utvrdio je da su oni gradovi koji su odmah primenili opštu izolaciju, ograničenja okupljanja i preventivne...

Tri tipa metabolizma: test

metabolizam tUjutru: A. Ne doručkujem. B. Pojedem nešto lako, na primer voće, tost ili cerealije/musli C. Jedem nešto veoma teško, kao jaja, slaninu ili meso i pržene krompiriće...

Da utvrdite kojem od tri tipa metabolizma pripadate, zaokružite odgovor koji se najbolje odnosi na vas. Možda nećete moći da odgovorite smesta – možda će vam trebati nekoliko dana da biste uvideli koji obrazac preovlađuje.
Ali, zaista razmislite o ovim pitanjima i analizirajte kako različite vrste hrane deluju na vaše telo i raspoloženje. Što bolje poznajete sebe, to su veće šanse da ćete postići račno one rezultate koje želite.

Ujutru:
A. Ne doručkujem.
B. Pojedem nešto lako, na primer voće, tost ili cerealije/musli
C. Jedem nešto veoma teško, kao jaja, slaninu ili meso i pržene krompiriće

Kad imam više stvari na izbor, biram:
A. Lako meso, kao ribu i piletinu, povrće  salate, pomalo od raznih deserata.
B. Mešavinu A I C
C. Tešku, masnu hranu, kao što su odresci, rebra, svinjske šnicle, sirevi i kremasti sosovi.

Apetit za ručak mi je:
A. Slab
B. Normalan
C. Snažan

Apetit za večeru mi je:
A. Slab
B. Normalan
C. Snažan

Kofein čini da se osećam:
A. Sjajno – pomaže mi da se usredsredim.
B. Neutralno – mogu da ga uzmem ili ostavim.
C. Nervozno ili mi je muka

Vrste hrane za kojom žudim (šećer nije nabrojan, jer svi žude za šećerom kada su umorni ili iznureni)
A. Voće, hleb i krekeri.
B. I pod A i pod C.
C. Slane namirnice, sirevi i meso.

Za ručak, najviše volim:
A. Piletinu ili ribu, salatu i pirinač.
B. Nemam preferenciju, izbor varira svakodnevno.
C. Težu, masniju hranu kao što su paste, šnicle i krompiri.

Nakon ručka:
A. Treba mi da pojedem nešto slatko.
B. Mogu da uzmem desert, a mogu i da ga preskočim.
C. Ne marim za slatkiše I radije bih uzeo/nešto slano, kao kokice.

Vrste slatkiša koje volim:
A. Šećerni slatkiši.
B. Nemam neku preferenciju.
C. Sladoled ili čiz kejk (torta sa sirom)

Kad jedem masnu hranu (kao što je meso ili sir) pre spavanja:
A. Ometa mi san.
B. Ne smeta mi.
C. Bolje spavam.

Kad jedem ugljene hidrate, npr. hleb i krekere pre spavanja:
A. Ometaju mi san, ali manje nego neka teža hrana.
B. Ne smeta mi.
C. Bolje išta nego ništa, ali bolje spavam kad jedem težu hranu.

Kad jedem slatkiše pre spavanja:
A. Uopšte mi ne smetaju da spavam.
B. Ponekad čine da se osećam nemirno u krevetu.
C. Drže me budnim celu noć.

Svakog dana, jedem:
A. Dva ili tri obroka, bez užina između.
B. Tri obroka i možda jednu laku užinu.
C. Tri obroka i dosta užina.

Moj stav prema hrani je:
A. Često zaboravim da jedem.
B. Uživam u hrani i retko preskočim neki obrok.
C. Volim hranu i ona je jedna od glavnih stvari u mom životu.

Kad preskočim obrok, osećam se:
A. Dobro.
B. Ne funkcionišem baš najbolje, ali nije mi neka stvarna smetnja.
C. Drhtavo, razdražljivo, slabo i umorno.

Moj stav prema masnoj hrani je:
A. Ne volim je.
B. Povremeno mi se dopada.
C. Stalno žudim za njom.

Kad jedem voćnu salatu za doručak ili ručak, osećam se:
A. Zadovoljno.
B. U redu, ali mi obično trebaju užine između obroka.
C. Nezadovoljno i gladno.

Kakva vrsta hrane mi iscrpljuje energiju?
A. Masna hrana.
B. Nijedna vrsta namirnica ne deluje na mene na taj način.
C. Voće, bombone ili poslastice koje daju brz podsticaj, a onda pad energije.

Moje porcije hrane su:
A. Male – manje od proseka.
B. Prosečne – ni manje ni više nego kod drugih.
C. Velike – obično veće nego kod većine.

Šta osećate prema krompirima:
A. Ne marim za njih.
B. Mogu da ih jedem, a mogu i da ne jedem.
C. Volim ih.

Crveno meso me čini:
A. Umornim.
B. Ne izaziva nikakav poseban osećaj.
C. Snažnim.

Salata za ručak me čini:
A. Okrepljenim i zdravim.
B. Fino se osećam, ali to baš i nije najbolja hrana za mene.
C. Pospanim.

Šta osećate prema soli:
A. Namirnice mi često izgledaju preslane.
B. Ne primećujem ni da su slane ni da nisu.
C. Žudim za solju i redovno solim hranu.

Šta osećate prema grickalicama:
A. Ne grickam baš, ali ako to činim volim nešto slatko.
B. Mogu da grickam bilo šta.
C. Trebaju mi grickalice, ali više volim meso, sirece, jaja ili orašaste plodove.

Šta osećate prema kiseloj hrani kao što su turšije, sok od limuna ili sirće:
A. Ne volim je.
B. Niti mi smeta niti je volim.
C. Volim je.

Šta osećate prema slatkišima:

A. Jedino slatkiši mogu da zadovolje moj apetit.
B. Ne smetaju mi, ali me i ne zadovoljavaju potpuno.
C. Ne osećam se zadovoljno i čestu žudim za još slatkiša.

Kada sam upravo jeo meso (slaninu, kobasicu, šunku) za doručak, osećam se:
A. Pospano, lenjo ili razdražljivo.
B. To se menja od dana do dana.
C. Puno do ručka.

Kada sam jeo tešku ili masnu hranu, osećam se:
A. Razdražljivo.
B. Neutralno – ne smeta mi.
C. Zadovoljno.

Kada se osećam uznemireno:
A. Voće ili povrće me smiruje.
B. Kad pojedem bilo šta, to me smiri.
C. Masna hrana me smiruje.

Najbolje se koncentrišem kada jedem:
A. Voće i žitarice.
B. Ništa posebno.
C. Meso i masnu hranu.

Osećam se više potišteno kada jedem:
A. Masnu ili tešku hranu.
B. Ništa posebno.
C. Voće, hleb ili slatkiše.

Primećujem da se gojim kada jedem:
A. Masnu hranu.
B. Ništa posebno. Gojim se kada jedem previše.
C. Voće ili ugljene hidrate.

Kakvu vrstu nesanice imam, ako uopšte imam:
A. Retko ne mogu da spavam od gladi.
B. Retko ne mogu da spavam, ali ako ne mogu, često mi je potrebno da pojedem nešto da bih opet zaspao/la.C. Često se budim tokom noći i treba mi da jedem. Ako jedem pre spavanja, to ublažava nesanicu.

Moja ličnost je:
A. Izolovana, povučena ili introvertna.
B. Ni introvertna ni ekstrovertna.
C. Ekstrovertna.

Mentalna i fizička izdržljvost mi je bolja kada jedem:
A. Lake proteine, kao belance jajeta, piletina ili riba i voće.
B. Bilo koju integralnu hranu.
C. Masnu hranu.

Vreme koje najviše volim:
A. Toplo ili vruće.
B. Nije bitno.
C. Hladno vreme.

Imam problema sa kašljem ili pritiskom u grudima:
Ako da, zaokružite C. Ako ne, pređite na sledeće pitanje:

Koža mi je sklona pucanju ili sam sklon peruti:
Ako da, zaokružite C. Ako ne, pređite na sledeće pitanje:

Sklon/a sam da imam nesvesticu ili vrtoglavicu:
Ako da, zaokružite C. Ako ne, pređite na sledeće pitanje:

Oči su mi obično:
A. Suve.
B. Normalne.
C. Suze.

Boja lice mi je:
A. Primetno bleda.
B. Prosečna.
C. Ružičasta ili često rumena.

Nokti su mi:
A. Debeli.
B. Prosečni.
C. Tanki.

Refleks za povraćanje mi je:
A. Neosetljiv.
B. Normalan.
C. Osetljiv.

Koža mi se ježi:
A. Često.
B. Povremeno.
C. Vrlo retko.

Sklon sam:
A. Zatvoru.
B. Nemam stomačnih problema.
C. Prolivu.

Kad me ujede neki insekt, reakcija mi je:
A. Blaga.
B. Prosečna.
C. Jaka.

Telesni tip mi je:
A. Nizak i zdepast.
B. Prosečan.
C. Visok i tanak.

Nos mi je:
A. Suv.
B. Normalan.
C. Curi.

REZULTATI
Kad završite testiranje, saberite koliko ste pitanja odgovorili sa A, koliko sa B i koliko sa C,  upišite

A______ B______ C______


Ako je broj pitanja u kojima ste odgovorili sa C za 5 ili više veći od broja odgovora A ili B, spadate u brzooksidišuće tipove (brz metabolizam)


Ako je broj pitanja u kojima ste odgovorili sa A za 5 ili više veći od broja odgovora B ili C, spadate u sporooksidišuće tipove (spor metabolizam)


Ako je broj pitanja u kojima ste odgovorili sa B za 5 ili više veći od broja odgovora A ili C, ili ako nijedna vrsta odgovora (A, B ili C) nije za 5 više nego ostale dve, spadate u uravnoteženooksidišuće tipove (uravnotežen metabolizam).

O tipovima metabolizma i koja vrsta hrane im odgovara pogledajte članak “Tri tipa metabolizma”

 


Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.