Kada se radi o povratku vežbanju i treningu nakon kovida, moramo da budemo strpljivi, kažu lekari. Ukoliko se vratimo fizičkoj aktivnosti pre vremena, to bi moglo da ugrozi naše zdravlje.
Nakon svake bolesti ili povrede, da bismo se vratili na raniji nivo fizičke aktivnosti, neophodna su određena ograničenja. Ukoliko se vratimo fizičkoj aktivnosti/treningu punim intenzitetom, a ne omogućimo organizmu da se dovoljno odmori i isceli, ne samo da ćemo se mnogo sporije vraćati u formu, nego dovodimo sebe u opasnost da se povredimo ili da nam se bolest na neki način vrati.
Posebno je komplikovano pitanje povratka fizičkoj aktivnosti nakon kovida, zato što ta bolest kao potencijalnu komplikaciju, posebno kod onih kod kojih je dugo trajala, može imati i miokarditis (upalu srčanog mišića). Dr Majkl Frederikson, profesor fizikalne medicine na univerzitetu Stenford, kaže da je najbolji savet za vežbanje nakon preležanog kovida da budemo veoma pažljivi, pošto je to nezgodna bolest. Pošto je svaki slučaj individualan, najbolje je konsultovati se sa svojim izabranim lekarom, a ovde navodimo neke od opštih preporuka koje daju ugledne institucije.
Povratak vežbanju/treningu treba da bude individualizovan
Lekari sportske medicine njujorške Bolnice za specijalnu hirurgiju izdali su preporuke za sportiste rekreativce koji su preležali korona virus. Autori napominju da je svaki kovid pacijent jedinstven i da postoji širok spektar načina na koji virus deluje na svakoga. Te preporuke takođe uzimaju u obzir da se svaki čovek oporavlja od kovida svojim posebnim tempom, pa trenutno ne postoji mogućnost da se tačno odredi kada i kako neki pojedinac treba da se vrati svojoj sportskoj aktivnosti.
Evo nekih od njihovih opštih uputstava:
* Pacijent oboleo od kovida, koji ima trajnu povišenu temperaturu, kratak dah u mirovanju, kašalj, bol u grudima ili palpitacije (treperenje srca) ne treba da fizički vežba.
* Svaki pacijent oboleo od kovida, čak i ako je asimptomatski (nema opazivih simptoma), koji ima neko drugo kardiovaskularno ili plućno oboljenje, treba da se konsultuje sa lekarom pre nego što nastavi sa vežbanjem.
* Pacijenti kojima je potvrđen kovid, i koji tokom sedam dana nisu imali simptoma, a inače su zdravi, mogu da se vrate na 50% trajanja i intenziteta svoje prethodne fizičke aktivnosti.
Naravno, lekari su i ovde upozorili da je svaki slučaj individualan, pa da i za neke asimptomatske slučajeve kovida kod inače zdravih pojedinaca čak i povratak na samo 50% prethodne aktivnosti može biti previše.
Ukoliko oboleli od kovida, koji se vrate fizičkoj aktivnosti u skladu sa ovim preporukama, osete bol u grudima, palpitacije (treperenje srca) ili kratak dah, treba da se obavezno konsultuju sa lekarom.
I, naravno, još jedna zdravorazumska preporuka: bezbednije je vežbanje napolju na otvorenom, nego u dvorani ili fitnes studiju, naravno, iz epidemioloških razloga.
Još neke smernice onima koji se vraćaju vežbanju nakon blagog ili umerenog kovida:
1. Ne vežbajte ako još uvek imate simptome kovida 19
Kako kaže dr Robinson, najvažnija stvar je da ne vežbate ukoliko još uvek imate simptome - temperaturu, umor, kratak dah. On savetuje da se sačeka 7 do 10 dana od potpunog prestanka svih simptoma, pa da se tek onda počne sa vežbanjem. Ukoliko se počne sa vežbanjem dok je infekcija još aktivna, to može da pogorša infekciju ili čak dovede do dodatnih komplikacija.
2. Počnite polako i postepeno povećavajte intenzitet
Kako da počnete sa vežbanjem nakon kovida, zavisi od toga kako i koliko ste vežbali pre. Za veliku većinu ljudi, kaže dr Frederikson, najbolje bi bilo da počnu sa hodanjem i postepeno stiču izdržljivost. Nakon nekoliko nedelja može da se doda intenzivniji kardio trening - ali ne previše; toliko da vam je puls samo nešto malo veći nego tokom hodanja. Neki dobri načini da se počne su npr. sobni bicikl, traka ili plivanje.
3. Slušajte svoje telo - pogotovo ako imate bilo kakvih problema sa srcem
Neki slučajevi kovida 19 stvaraju intenzivne upale u čitavom organizmu, koje mogu da zahvate i srčani mišić, izazivajući miokarditis. To bi, kako kaže dr Frederikson, moglo da izazove aritmiju, pa čak i neke ozbiljnije probleme. Ipak, nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Kardiovaskularna patologija ukazuje da je miokarditis izazvan kovidom 19 relativno redak. Autori su na osnovu 277 autopsija o kojima je izvešteno u objavljenim radovima utvrdili da je procenat miokarditisa bio između 1,4% i 7,2%.
Povratak vežbanju nakon dugotrajnog kovida
Ovo je komplikovano pitanje. Po rečima dr Džejmsa Borčera, doktora sportske medicine medicinskog centra Veksner na državnom univerzitetu Ohajo, prema dosadašnjim posmatranjima, iako osobe koje su imale dugotrajan kovid počnu da se osećaju bolje, to poboljšanje dođe do jedne granice i tu dugo ostaje; radi se o tome da ih izuzetno umaraju obične dnevne aktivnosti, imaju svakodnevne glavobolje, a od silaska i penjanja stepenicama im ponestaje daha.
Tim ljudima, kako kaže dr Borčer, potrebno je dugo da im bude sasvim dobro i svakako da ne bi trebalo da pokušavaju da se vrate vežbanju sve dok se tako osećaju. Tek nakon što im svi simptomi nestanu, treba da se posavetuju sa svojim lekarem i onda eventualno započnu sa vežbanjem, zaključuje dr Borčer.
Izvori i stručne reference:
www.everydayhealth. com, https://link.springer.com/article/10.1007/s11420-020-09777-1, www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/daily-life-coping/outdoor-activities.html, www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1054880720301046?via%3Dihub